У Градском културном центру отворена је изложба „Од ватре и вере“ поводом јубилеја – 75 година постојања и рада Ваљаонице бакра Севојно (ВБС). Многе од ликовних стваралаца који излажу Ужичани препознају као уметнике нашег краја, али је мало познато да су део професионалног живота провели у Ваљаоници бакра Севојно.
У изложбеном простору Градског културног центра публика, између осталог, може видети аквареле Драгана Тасића, слике Слободана Станића Џингија, „вез“ на стаклу Веља Тошанића, скулптуре од дрвета Јурице Стојановића, слике Љубинка Пантелића и других аутора.
Поздрављајући присутне, директор ГКЦ-а Филип Баралић рекао је да је Ваљаоница бакра Севојно обележила привредни, друштвени и културни живот града и да су њени радници у своје дане рада уткали не само стручност и рад, већ и личну посвећеност, солидарност и заједништво, у оквиру којег се развијао богат културни живот.
– Ова изложба је зато више од представљања уметничких радова. Она је подсећање на снагу заједништва. Она је омаж свима онима који су градили Ваљаоницу, али и културу нашег града, тихим, преданим, талентованим људима чији трагови живе у овим сликама – навео је Баралић.
Већински власник и председник Надзорног одбора ВБС Деско Никитовић захвалио је најмлађој ужичкој установи културе, ГКЦ-у, као и раније Историјском архиву, што и овом изложбом чувају успомену на Ваљаоницу бакра, и подсетио на одлуку фабрике да оснује Музеј ВБС.
– Уложићемо додатне напоре да сачувамо сваки детаљ, сваку информацију, фотографију, сваки артефакт и све друго што говори о историји фабрике која ове године слави 75 година рада – рекао је Никитовић и изразио наду да ће сачувани документи једног дана постати део сталне поставке Музеја ВБС, у коме ће будуће генерације моћи да пронађу податке и о својим прецима који су неуморно градили Ваљаоницу бакра.
Један од уметника који је обележио не само ликовни живот у својој фабрици јесте сликар Драган Тасић Таса. Рођен је педесете, када и његова Ваљаоница бакра, у којој је провео 35 година, где је од 1966. радио на електроодржавању. Био је на челу Ликовне секције која је постојала у оквиру Културно-уметничког друштва и чији су чланови излагали на бројним изложбама и освајали признања на уметничким смотрама тзв. „југобакра“, које су чиниле фабрике из Бора, Неготина, Марибора, Загреба...
– Била су таква времена да је било много боље и већа плата у ВБС-у са петим степеном него предавати ликовно у школи. А и сада највероватније... После одласка из Ваљаонице искључиво сам се посветио сликању. Преко двадесет година био сам активан у КУД-у и све што је требало са ликовне стране – уређење сцене, путовања, плакати – све сам то радио. Било нам је лепо кроз дружење и уметност – испричао нам је Тасић, који је учесник бројних ликовних колонија и групних изложби у Србији и региону, а чији су цртежи валова као и акварели пејзажа изложени поводом јубилеја фабрике.
Тасић се сећа да су многи уметници гостовали у Ваљаоници бакра. Међу њима, изложбу графике имала је и популарна интерпретаторка забавне музике Јадранка Стојаковић, која је по струци графичар, што је за многе данас непознаница. Ваљаоница бакра тада је имала 8–9 хиљада радника, са погонима у Ариљу, на Златибору и Ади, и многи радници бавили су се бакрописом, тако да су и њихови радови од вечерас део поставке „Од ватре и вере“ у ГКЦ-у, чијем отварању је, поред других гостију, присуствовала и градоначелница др Јелена Раковић Радивојевић.
Изложбу је отворио директор Историјског архива Ужице, Жељко Марковић, и то песмом ливца Сретена Селаковића, која говори о духу светлости у славу живота и која се завршава стиховима:
Učitavanje komentara...