ОЧЕКУЈЕ СЕ БУРНА НАРЕДНА ГОДИНА

Очито је да ћемо имати бурну идућу годину и да ће мало тога искључиво зависити од нас. Ипак, нормално је да се боримо и да налазимо начине да смањимо трошкове, да сачувамо стандард људи. То ћемо и радити, рекао је Нинко Тешић

У четвртак, 27. октобра, привредно друштво Импл Севал – Ваљаоница алуминијума Севојно, окосница привредног развоја Златиборског округа, обележила је 47 година од почетка редовне производње и 20 година од успешне приватизације. Тим поводом, запослени су добили награду од по 21.794 динара, приређена је монографија компаније, а после две године паузе због пандемије вирусом корона, поново је оргнизована свечаност за пензионере, пословне партнере и бројне госте. На конференцији за новинаре осим представника Импол Севала, генералног директора Нинка Тешића, Сање Босиљчић, извршне директорке за економске послове и Душана Пртењака, извршног директора за техничке послове, присуствовали су и представници већинског власника, Јанко Жерјав, члан УО компаније Импол, Андреј Колманич, главни извршни директор у компанији Импол и члан УО, председник Надзорног одбора Импол Севала и Ирена Шела, извршна директорка у компанији Импол у Словенској Бистрици и члан Надзорног одбора Импол Севала.

Сумирајући резултате пословања од почетка редовне производње у Ваљаоници алуминијума од 1975, и током две деценије од приватизације од 2002, са посебним акцентом на пословање и услове привређивања у овој години, генерални директор Нинко Тешић је између осталог рекао:

-Остварени производно финансијски резултати од 1975. до данас постигнути су захваљујући преданом раду и залагању свих запослених који су раније радили и оних који данас раде у Импол Севалу. Ови резултати су увек били добри па и у кризним временима нисмо били много лоши о чему најбоље говори податак, да за 47 година жиро рачун ове фабрике никада није био у блокади, нити се икада закаснило у исплати зарада запосленима или обавеза према држави. Посебно динамичан развој имамо од октобра 2002. године, када је тендерском приватизацијом и куповином 70 одсто капитала, Импол д.о.о. Словенска Бистрица постао већински власник Ваљаонице алуминијума.

У години приватизације, Ваљаоница алуминијума имала је обим производње од 13.600 тона, а сада је то од 60.000 до 64.000 тона годишње, при чему је достигнут обим производње хладно ваљаних производа на нивоу инсталисаних капацитета од 49.000 до 51.000 тона. После завршетка инвестиција које су у току, производни капацитети биће подигнути до 57.000 тона годишње. Од укупно остварене производње, 95 одсто се пласира на иностраном тржишту, највише у Немачку, Италију, Француску. Побољшана је структура производње у правцу већег учешћа производа са вишим нивоом новододате вредности.

Импол Севал је од 2004. године почео да остварује добит и од тада до данас, из остварене добити покривени су непокривени губици из периода пре приватизације, исплаћивана је дивиденда акционарима, а остварена нераспоређена добит која је на дан 30. јуна ове године износила око 66,6 милиона евра у целини је реинвестирана, односно, уложена у даљи развој предузећа. Побољшање билансне позиције Друштва утицало је и да вредност акција Импол Севала на Београдској берзи, буде 5,7 пута већа од њихове номиналне вредности.

У протекле две деценије, од приватизације па закључно са 30. августом ове године, реализована су инвестициона улагања у вредности од 113,34 милиона евра у набавку нове и ревитализацију и модернизацију постојеће опреме.

-Увек истичемо да је најзначајнији успех спроведене приватизације, осим измена изгледа фирме и промена свести запослених. Наиме, присутна неизвесност у погледу статуса запослених из периода пре приватизације претворила се у оптимизам и веру запослених у будућност и даљи развој предузећа. То нас је држало протеклих 20 година да добро радимо и добро послујемо и да функционишемо без икаквог посебног потреса – истакао је Нинко Тешић сумирајући пословање у протеклим годинама.

Прошлу годину у Импол Севалу обележила је стабилност. Укупна производња била је 62.505 тона што је 41,2 више од остварења у претходној години, а уз мере интерне економије и коришћења повољних трендова на тржишту продаје, остварена је добит од око 10 милиона евра, највећа од почетка приватизације. Вредност извоза била је је 170 милиона евра, просечна нето зарада запослених, без менаџмента, 92.871 динар. Одржана је текућа ликвидност, уз смањење кредитне задужености, а акционарима је исплаћена дивиденда у укупном износу од пет милиона евра.

Стабилност пословања обележје је и прве половине ове године. Укупни обим производње био је на нивоу који је остварен у истом периоду прошле године. Настављено је спровођење мера интерне економије и уз повољне трендове на трижишту продаје који су се, такође, наставили, остварена је добит од преко 21, 1 милион евра што је дупло више у односу на добит која остварена на годишњем нивоу у прошлој години. Просечна нето зарада запослених, не рачунајући менаџмент, за првих шест месеци ове године је 97.754 динара, а испоштоване су и све одредбе Колективног уговора Друштва.

-У другу половину године ушли смо када је дошло до пада наруџби и пада производних резултата. Међутим, и за ова три месеца неостварење плана производње није довело до губитка у пословању, већ само до мањег прираста добити. Радимо даље, видећемо какав ће бити четврти квартал, али мислим да ће укупна добит у пословању Импол Севала у овој години бити висока – рекао је Тешић и истакао да је вредност извоза у периоду јануар-септембар ове године 168.992 евра, просечна нето зарада, без зарада менаџмента, у овом периоду 98.223 динара.

-Повећали смо најнижу цену рада у циљу заштите стандарда запослених и од 1. октобра она је већа за пет посто. Очекујемо да ће финансијски резултат омогућити на крају године исплату, такозване 13. плате, односно, пословне стимулације која би требало да буде 1,2 просечне зараде сваког запосленог. Очекујем да ће са свим овим исплатама, Импол Севал имати просечну нето зараду за ову годину око 110.000 динара – навео је Тешић.

У овој години, до сада је у инвестиције у Импол Севалу уложено 2,7 милиона евра.

-Са инвестицијама ћемо мало застати, јер глобална економска ситуација је таква да морамо мало да станемо, да видимо где смо и шта ће се дешавати даље. Интензивнијем инвестирању ћемо се вратити када будемо имали више информација о томе да криза јењава. Два, три, пројекта су започета, потписани су уговори са испоручиоцима опреме, а реализација је предвиђена у наредној и у 2024. години и то морамо урадити без обзира на околности. Ради се о замени управљања и микрометра на ваљачком стану В-3 и овде смо доста одмакли, затим о реконструкцији и модернизацији пећи за загревање блокова В-1/3 и ревитализацији и модернизацији линије за сечење лимова В-24 (унгерер). – рекао је Тешић и навео да је Импол Севал пројектом пројектом – Ревитализација пећи за жарење алуминијумских трака В5/3 у циљу смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште, укључен у програм „ЕУ за Зелену Агенду у Србији“ који се одвија под покровитељством и уз финансирање ЕУ и Програма за развој УН. Реализацијом овог пројекта, чија је вредност близу 990.000 евра, као и планираним инвестирањем у решавање питања отпадних вода, Импол Севал се сврстава у ред друштвено одговорних компанија које препознају значај екологије у временима која долазе. Иначе, уопште свака инвестиција у нову опрему или у ревитализацију постојеће, према речима Тешића, доприноси одговорнијем односу компаније према заштити животне средине.

-Задовољни смо прошлом годином и пословањем у овој до сада. Шта ће се дешавати у наредној години, не знам. Не можемо ни да предпоставимо, али очекујемо веома тешку, једну од најтежих и најнеизвеснијих до сада, не само код нас, већ и у свету. Сматрамо да ће се економска криза жестоко продубити и да ће бити проблема. Изгледа да ми у алуминијумској индустрији први осетимо кризне ударе, али зато и први осетимо и померање ка бољем. Међутим, очито је и видљиво да ћемо имати бурну идућу годину и да ће мало тога искључиво зависити од нас. Ипак, нормално је да се боримо и да налазимо начине да смањимо трошкове, да сачувамо стандард људи. То ћемо и радити па и до варијанте плаћених одсустава, само некако да кризу пребродимо, а да се не осете велике последице - рекао је Тешић. Јанко Жерјав, члан УО компаније Импол, наводи да су власници, такође, задовољни пословним резултатима у протекле две деценије који су остварени у Импол Севалу који је захваљујући производном програму и квалитету производа дао значајан допринос у позиционирању групе Импол на европском и светском тржишту.

Импол Севал тренутно има 623 запослених. Према речима генералног директора Нинка Тешића, занављања кадра мора бити младим људима и у наредном периоду, али је питање у ком обиму ће се то спроводити с обзиром на постојећу кризу и на незвесност која привреду очекује у наредној години.

-Не желимо да отпуштамо људе, већ да их сачувамо, али морамо сачекати да видимо да ли ћемо моћи да примамо нове – рекао је Тешић и навео да се у наредном периоду не очекује пуно коришћење капацитета због чега се у ходу мора прилагођавати и број запослених. У Импол Севалу тренутно ради око 70 младих који су примљени на одређено вереме.

-То су већином они које смо стипендирали кроз сарадњу са ужучком Техничком школом, али ако буде велики пад производње не можемо их све примити док се стање не стабилизује – рекао је Нинко Тешић.

Јанко Жерјав, члан УО компаније Импол, каже да за свих 35 година колико је у компанији, није доживео сличну ситуацију која је била присутна на тржишту продаје у прошлој и почетком ове године. Ту огромну потражњу и панику као и енормно високе цене, фабрике које послују у оквиру групе Импол искористиле су да додату вредност по раднику повећају четири пута, што се опет, никада није десило. Међутим, како је навео, свима је било јасно да то неће дуго трајати што се сада и показало, када је потражња пала и када наруџби скоро и да нема. Произвођачи су спустили цене, али купци сада немају интереса да купују јефтинију робу, јер морају да продају ону коју су купили по високим ценама. Што се тиче наредног периода, Јанко Жерјав је опрезни оптимиста. Сматра да ће се наредне године ситуација бар мало побољшати, јер се мора радити, а алуминијум ће увек бити потребан. Док се то не деси потребно је покушати очувати остварену добит бар колико толико и зато фабрике морају држати трошкове под контролом нарочито сада када и енергенти никада нису били скупљи.