- Хоби је постао пасија оног тренутка када сам схватио да неки учесници Другог светског рата из нашег краја имају сву пажњу и време, па и превише, док неки једноставно не постоје нигде. И не ради се само о релацији црвено – црно...- истиче за „Вести“ Ужичанин Александар М.Огњевић, аутор изложбе, истраживач и публициста који живи и ради у Београду.
Изложба „Краљевски ваздухопловци, Ужички војни округ 1912-1945.“ изазвала је велико интересовање на Тргу партизана у Ужицу. Тема ове поставке је готово непозната јавности. Документа је Огњевић прикупљао у нашим архивима, бившим републикама, затим немачким, италијанским, мађарским, румунским, бугарским, грчким, па до националних архива у Вашингтону, Ричмонду и Аустралијском националном архиву.
Шта вас је посебно заинтересовало за овај период?
Да, на моје велико задовољство, изложба је изазвала велику пажњу међу грађанима Ужица и околине. Захваљујући репортажи РТС-а и многим чланцима по средствима јавног информисања и на друштвеним мрежама, значај је свакако и шири.
Истраживањем историје ваздухопловства Краљевине Србије и Југославије бавим се више од три деценије. Чланство у аеро-клубу „Београд“ било је свакако један од главних покретача да се више заинтересујем за овај период историје.
Шта сте сазнали о тим људима из нашег краја који су били у најелитнијим јединицама и да ли је и за вас било изненађења у документима или на фотографијама?
Када се бавите истраживањем дела националне историје који је да тако кажем до јуче било табу тема, наравно да изненађења има на претек. За почетак, цифра од готово 90 људи у најелитнијем роду војске из једног, у том периоду, руралног краја.
Још веће изненађење било је када сам видео какве су каријере имали и какав су траг за собом оставили и у миру и у рату. Шесторица летача су положила своје животе у Априлском рату 1941. године, а више десетина узело активно учешће. Ужичани, нажалост, о тим људима не знају готово ништа.
Какав је однос био тадашње државе према њима, али и зашто су изостала истраживања о овом делу наше историје?
Ако се узме у обзир, да су готово сви који нису били одведени у заробљеничке логоре, као активни официри и подофицири Ваздухопловства војске Краљевине Југославије, ступили у редове генерала Михаиловића, сваки коментар је сувишан.
Да су којим случајем имали везе са Ужичком републиком или Кадињачом, за њих би било места у победничком писању историје. Овако, са префиксом краљевски испред својих чинова, имена и образа, нису били погодни, па чак ни они из Балканских и Првог светског рата, а да не причам о онима који су погинули у Априлском рату.
Они су за мене сви посебни! Само бих напоменуо, колико људи из Ужица и околине зна или је чуло за капетана друге класе пилота Миљка Врачарића из Кремана? Знају ли да је једини Србин који је носилац престижног Крста за посебне летачке заслуге (ДФЦ – Дистингуисхед Флyинг Цросс)? 99,9 одсто њих, на жалост, не.
Које сте све архиве посетили и шта је по вама најзначајније до чега сте дошли у документима?
За почетак све домаће, као и архиве бивших република, затим немачки, италијански, мађарски, румунски, бугарски, грчки, па до националних архива у Вашингтону, Ричмонду и Аустралијског националног архива. Вероватно сам нешто и прескочио у набрајању. Значи, све релевантне домаће и светске установе.
Како сте долазили до фотографија, докумената, сведочанстава....?
олико их имате и да ли је све то захтевно за обраду и чување? Нешто преко разних архива, делом преко пријатеља у земљи и иностранству са којима сарађујем деценијама, некада и по разним аукцијама на интернету. Највише свакако обилазећи деценијама ветеране, док их је још било међу нама и наравно преко њихових породица и фамилија. Ради се о великом броју фотографија и разних докумената. Није посебно захтевно, само се добро мора водити рачуна о начину обраде и чувања.
Какви су вам планови за наредни период с обзиром на сарадњу коју имате са Историјским архивом Ужице? Да ли ћете на ову тему нешто публиковати?
Наравно, захваљујући одличној сарадњи са Историјским архивом Ужице и директором господином Жељком Марковићем и преко њих са Војним архивом из Београда, у плану је издавање истоимене публикације, уз Божију помоћ до краја године.
Да ли је у вашем случају хоби постао пасија и како то објашњавате ?
Могло би се тако рећи, хоби је постао пасија оног тренутка када сам схватио да неки учесници Другог светског рата из нашег краја имају сву пажњу и време, па и превише, док неки једноставно не постоје нигде. И не ради се само о релацији црвено – црно...
Шта бисте још издвојили?
Надам се да на овакав начин још увек може да се веже пажња младих људи, да се осврну и погледају по својим фамилијама, комшилуку или у друштву у коме се крећу, има ли још негде неко кога су обрисали или гурнули на маргину, а вредан да његово име и дело не буду заборављени. Јер, само је заборав гори од смрти...
Миљко Ј. Врачарић из Кремана, пилот, једини Србин носилац престижног одликовања Крста за посебне летачке заслуге (ДФЦ). (Александар Коло)
Радован И. Кљајић из Бајине Баште, лично примио златни пехар од маршала Монтгомерија на Средњем истоку 1942. године. (Породица)
Тодор В.Ђурић из Дуба, извиђач, умро у заробљеничком логору Оснабрик јуна 1941. године. (Породица)
Јанко М. Маркићевић из Пилатовића, пилот из Првог светског рата, један од оснивача Краљевског аеро клуба и Аеропута, умро у Швајцарској 1944.године. (Александар Огњевић)
Милоје И. Милекић из Мокре Горе, први школовани механичар у Краљевини Србији, учесник Првог и Другог светског рата, умро у заробљеништву у Немачкој 1945. године. (Војни архив)
Миленко М. Миливојевић из Севојна, инструктор, пилот ловац, погинуо у ваздушној борби са Немцима изнад Подгорице априла 1941. године. (Војни архив)
Јанићије М. Кораћ из Расне, пилот, погинуо на ратном задатку априла 1941. године на ратном летелишту Давидовац код Параћина. (Војни архив)
Још веће изненађење било је када сам видео какве су каријере имали и какав су траг за собом оставили и у миру и у рату. Шесторица летача су положила своје животе у Априлском рату 1941. године, а више десетина узело активно учешће. Ужичани, нажалост, о тим људима не знају готово ништа.
Без разлика у чину или положају
Били су заступљени у свим ваздухопловним гранама, службама и на многим дужностима. Од начелника Оперативног штаба Команде Ваздухопловства војске Краљевине Југославије, хидро пилота, војних, дипломираних, резервних, па до пилота ловаца, инструктора летења, фабричких и тестних пилота, морнаричких, војних и армијских официра извиђача, механичара...Без разлика у чину или положају, гинули су на летачким дужностима у миру и рату, наводи Огњевић.
Učitavanje komentara...