Привредници су различито осетили негативне утицаје епидемије ковида 19 у зависности од тога у којој привредној области послују. Добро су им дошле мере из пакета подршке које је донела Влада Србије, али стрепе од времена које долази.
Од средине марта српска привреда ради у измењеним условима које је наметнуло проглашење епидемије ковида 19 . Лоше сигнале са тржишта из окружења, Европе и света, поједине компаније почеле су осећати и раније што због епидемиолошке ситуације у овим земљама, што, како поједини тврде, наговештаја нове економске кризе. Шта раде ужички предузетници, микро и мала предузећа који су протеклих година стрпљиво развијали и градили економску основу на подручју града, како су се борили и како се боре у времену које је донело и нова правила игре? Шта су им значиле мере подршке које је донела и у највећој мери спровела Влада Републике Србије и шта даље? Да ли су спремни и када ће уопште моћи да раде нормално као да ништа није било, као да пандемија није постојала.
Једно је евидентно, да је епидемиолошка ситуација у земљи и у свету привредницима донела невоље, смањила производњу, повећала трошкове. Разлике у степену негативних ефекта постоје у зависности од привредне гране у оквиру које послују. Сви са којима смо разговарали, а то су привредна друштва која запошљавају од четири па до двадесетак радника, нису били имуни на ковид 19. Да би ублажили последице и преживели користили су неке од мера Владе Србије из пакета подршке. Углавном су аплицирали за исплату минималних зарада, поједини и за кредите код Фонда за развој.
Добросав Радојичић, власник предузећа за производњу личне заштитне опреме и велепродају личних заштитних средстава „Арттеx 031“ које послује на целом тржишту Србије, највише у ужичком крају – има и два малопродајна објекта, каже да је ковид 19 зауставио раст и развој његовог предузећа који је био константно присутан у последњих 14 година.
-Ове године биће пада, али се надам да неће бити велики. Успели смо да сачувамо раднике. Међутим, у наредном периоду нико неће моћи да ради као да се ништа није десило, осим, можда, прехрамбене индустрије. На пример, ми сада имамо посла, али знатно мање него пре короне. Пре сам имао дневно упита за десетак, а сада само за две фирме, јер сви покушавају да штедњом одрже своје предузеће, па су им онда лична заштитна средства на крају листе у набавци. Осим тога, модна конфекција је, такође, у великим проблемима и прилагођавају производњу па су почели да производе и радна одела што је моја основна делатност и то по најнижим ценама, јер сматрају да је боље да изгубе мало, него све, што није добро ни за мене ни за моје колеге– наводи Радојичић. По његовим речима подршка Владе Србије кроз исплату минималних зарада које је он користио за око двадесетак запослених од изузетне је важности. Производња му није радила пет недеља, тако да је подршка добродошла да се овај празан ход делимично финансијски надомести.
-Помоћ државе тек сада долази до изражаја. Последице короне осетићемо до краја године мање-више, али од јануара наредне, мислим да ће бити тешко. Раднике нисам отпуштао, а у наредном периоду и када би се појавила потреба да смањим њихов број, то не бих радио и по цену да се неки профит из претходних година потроши, јер је тешко наћи доброг и стручног радника у мојој бранши – истиче Радојичић.
Дејан Јовановић, власник предузећа „Феро промет“ које се бави liveњем челика, каже да његово предузеће ради без прекида уз примену свих мера заштите од ширења коронавируса а оне мало отежавају и успоравају процес производње.
-Наша производња је специфична и имамо унапред договорене послове. У принципу док раде велике фирме, попут Железаре у Смедереву, Ваљаонице бакра и ми радимо, јер их пратимо.Они до сада нису имали већих проблема, па нисмо ни ми, зато је обим наше производње на прошлогодишњем нивоу. Борба против ковида решава се у великим фабрикама, а не код нас малих – истиче Дејан и наводи да је за своје запослене, њих осам, користио само меру подршке кроз исплату минималне зараде и то му је много значило.
Пекаре се опорављају
Утицај епидемије, нарочито током ванредног стања, изазвао је велики пад у производњи и промету хлеба и пецива. Била је скоро преполовљена у односу на исти период прошле године, нарочито код мањих произвођача. Како сами наводе, ситуација се стабилизује, мада се тај пад још увек осећа и креће се и до 20 посто. Поједини произвођачи су оптимистични и сматрају, уколико се настави тренд смањивања пада какав је присутан у последња два месеца, до краја године могли би се потпуно вратити у редовно стање, али уз један веома важан услов, а то је да више не буде великих таласа епидемије. Међутим, како ствари стоје, да ли ће овај услов бити и испуњен, нико не зна.
Сасвим другачија искуства имају произвођачи прехрамбених производа. Ужичка фирма „Биозрнце“ позната по флипсу „Цмок“, али и другим сличним производима, како нам је рекла директорка Ивана Ковачевић, ради без већих тешкоћа у континуитету без обзира на епидемију. Једино комерцијалисти нису ишли на терен док се епидемиолошка ситуација није смирила. По речима директорке Иване, предузеће је користило мере подршке Владе, односно, исплату минималне зараде за око 20 запослених што им је помогло да лакше преброде период на почетку епидемије када су имали веома изражена кашњења у наплати потраживања.
- Једно време смо стагнирали, али када је прошао први талас епидемије, у производњи и у продаји смо почели да бележимо благи раст. Сада радимо потпуно нормално као да се ништа није десило. Наравно, од почетка смо предузели све мере заштите и дезинфекције објекта и запослених. Ако здравствена ситуација буде и даље стабилна, без погоршања, наша производња и продаја сигурно ће у овој години бити на прошлогодишњем нивоу чак са благим растом– каже Ивана истичући да и у наредној години, уколико не буде великих погоршања епидемиолошке ситуације у земљи, очекује да „Биозрнце“ настави рад и пословање истом динамиком.
-Добро је да смо у овој врсти производње, а не у некој услужној делатности, јер би тада, заиста било драматично – каже Ивана.
Смањена потреба за услугама из кооперације
За микро предузеће ДИА-ЦО из металског сектора, са четири запослена, нимало није било лако да одржи производњу протеклих месеци па ни сада ништа није као што је било.
-Окренути смо ка појединим већим фирмама у металском сектору које су у неком делу до 30 посто смањиле потребу за услугама из кооперације. Вероватно су то свесно урадили, очекујући и сами како ће се ситуација развијати – кажу у овом предузећу које је било и веома обазриво када је требало аплицирати за неку од мера из пакета подршке државе. Нису се пријавили за исплату минималне зараде у пуном износу јер нису могли проценити да ли ће свих четворо запослених остати у фирми. Пошто се ситуација стабилизовала, конкурисали су за исплату 60 посто минималне зараде.
-Значајна је била мера мораторијума за кредите и мислимо да је то помогло да се фирме одрже у овом периоду. Очекујемо постепено стабилизацију, али и нове сигнале државе ка нама – наводе у ДИА-ЦО. Сматрају да после епидемије ништа неће бити исто, да ће се десити значајне промене и ко буде флексибилан да шири асортиман и тржиште, ко буде могао да развија извоз, биће му лакше, јер ће, како тврде, на домаћем тржишту бити доста проблема. Кажу, сада ово предузеће ради нормално уз примену мера заштите, али је питање да ли ће када престане мораторијум моћи да сервисира своје обавезе.
-Металски сектор трпео је одређене последице и пре пандемије, јер се уочавала криза у аутомобилској индустрији у Немачкој.То се појачало током пандемије, а видећемо шта ће се даље дешавати – истичу и ДИА-ЦО.
Стрепња и неизвесност
Угоститељство и туризам су међу оним делатностима које су највише изгубиле у протеклом периоду и када је почело смиривање епидемије у Србији, тешко и споро се враћају у живот. Процењује се да ће Србија, услед епидемије ковида 19, ове године претрпети штету од око милијарду евра због изостанка страних туриста. Иако је почетком године број гостију из иностранства статистички био рекордан у односу на исти период 2019. , здравствена криза је тај успех поништила, а домаћи туризам је забележио пад од 90 процената. Привредно друштво „Иволаз“ највише је то осетило. За овај ресторан који је отвореног типа, али ради и као ресторан друштвене исхране за раднике „Првог партизана“ и свих других које послују у његовој близини у Крчагову, ситуација од марта до августа је, по речима директора Лазара Иркића, била катастрофална. Мали број радника га је користио, а свадби и весеља није било нити има.
-Да нисмо имали помоћ у исплати минималаца не бисмо могли радницима дати плату, јер буквално нисмо радили. И када смо почели да радимо то уопште није било ни прићи ономе како би требало да буде, поготово у летњим месецима, јер нема људи у транзиту, нема странаца. Смештај који имамо у „Табани“ био нам је у јуну и јулу искоришћен свега пет посто. У августу је мало боље – каже Лазар који доста ради и у ресторану „Табана“. Лазар не може да процени како ће бити даље. Каже, све зависи од развоја епидемиолошке ситуације. Зато је све неизвесно и јесен и наредна година. У мају су поднели захтев за кредит за обртна средства код Фонда за развој. Међутим, одговор још нису добили, али се надају да ће средства стићи бар до краја године.
-Морамо се борити да све то издржимо. Раднике нисмо отпуштали нити ћемо– истиче Лазар.
Произвођач купатилског и свег другог намештаја „Буги ентеријери“, уз стабилно пословање присутан је на тржишту већ две деценије а сада га је корона „јако сасекла“. Производња није радила од 19. марта до 4. маја, јер је епидемија скоро потпуно блокирала испоруку робе и на домаћем тржишту и у извозу.
-После тога смо кренули, радимо и сада, али то није као у истом периоду прошле године. Нисмо отпуштали раднике, али нас је много пореметио период када смо стајали – каже Даница Деспотовић, директорка предузећа које има 17 запослених. Она наводи да је подршка државе кроз исплату минималних зарада била веома значајна, јер тешко да би у том периоду радницима била исплаћена плата. Даница истиче да је предузеће сада спремно да пласира потребне количине робе на тржиште, али је велика бојазан да ли ће то моћи да наплати. „Буги ентеријери“ су аплицирали и за кредит код Фонда за развој још 31. маја, али ни до данас нису добили одговор.
-Када смо се распитивали шта је са нашим захтевом, рекли су нам да је много предузећа конкурисало и да је због тога успорен цео процес доделе кредита. Нисмо добили информацију ни о томе да ли смо у процедури. Опет, можда то тако мора у овој ситуацији. А нисмо тражили превише, већ само толико колико бисмо покрили минус који смо направили за два месеца док нисмо радили. Велика је неизвесност пред нама, како ћемо презимити. Биће веома тешко, али трудићемо се да опстанемо – каже Даница и сматра, ако би добили кредит од Фонда до краја ове, вратили би се нормалном пословању наредне године, али све под условом да не буде неког новог таласа епидемије.
Učitavanje komentara...