О плановима за Трг, Калуђерске баре и Турицу

Израда планске документације после буџета града јесте суштински важна за његов развој. Без урбанистичких планова нема грађевинске дозволе, нема инвестиција нити развоја једне локалне самоуправе – наводи за „Вести“ Предраг Гавовић, помоћник градоначелника Ужица за имовинско-правне послове.

На последњој скупштинској седници донета је Одлука о изради плана детаљне регулације Трга партизана. Шта она подразумева?

Трг је једна просторна културно-историјска целина, од огромног значаја не само за Ужице и као заштићена амбијентална целина је увршћена у врх екс југословенске и европске архитектуре. Од када је пројекат завршен 1961. године мало средстава је уложено у Градски трг и зато предстоји санација и адаптација. На Тргу се може интервенисати само толико, колико одобри Завод за заштиту споменика културе у Краљеву. Приступили смо овом послу и због чињенице да је Ужице проглашено за престоницу културе 2024. године, а један од пројеката на конкурсу на коме је наш град изабран, односи се на израду пројектне документације за Трг и за ову намену одобрена су средства од 30 милиона динара. Значи у овој години неће се изводити радови на санацији и адаптацији Трга већ ће бити донет детаљан план читавог пројекта.

Из Плана је изузета зграда срушене поште која је чинила целину са зградом Спомен дома, Позориштем, Библиотеком и околним стамбеним зградама. Нажалост она је срушена током НАТО бомбардовања и никад није враћена у првобитно стање. Овај објекат и парцела је власништво Републике Србије и физичких лица која су уписана су сувласници. Град Ужице није имао ингеренције над овим простором и зато смо га изузели из Плана детаљне регулације. И за асфалтирање овог простора који користимо као паркинг са роком коришћења од три године тражили смо дозволу „Поште Србије“.

Шта се не сме променити и о чему ће се водити рачуна приликом санације и адаптације?

Културно-историјска целина се мора сачувати ка и садашња форма Трга. У Плану се мора дефинисати од којих материјала ће се извести реконструкција узимајући у обзир и околне зграде, њихове фасаде, па чак и када се ради замена столарије дозвола се мора тражити од Завода за заштиту споменика културе. Поједини станари су самоиницијативно мењали столарију, нису никога питали и то се мора уредити. Уколико је пројектом предвиђена браон боја столарије, мора бити таква, а не бела. То је пројектни задатак будућег обрађивача. У питању је потпуна пројектна документација са детаљном разрадом која би требало да „прође“ стручну комисију састављену од еминентних стручњака. У наредних месец дана изабраћемо обрађивача плана, расписати јавну набавку и он ће имати рок од шест месеци да Комисији достави нацрт плана. Годину дана на овом простору неће се издавати грађевинске дозволе било да је у питању реконструкција или санација, све до усвајања Плана детаљне регулације Трга партизана што очекујемо крајем ове или почетком наредне године. Радови који изискују значајна средства на Тргу могући су после тога, али не и 2024. године.

Усвајањем Просторног плана Шарган-Мокра Гора из 2021. године предвиђено је да се за око 350 хектара ради план нижег реда, односно План генералне регулације простора Калуђерске баре који је веома атрактиван за туризам, предвиђа објекте за викенд насеља, еко и етно туризам до апартманског насеља. Овим планом дефинишемо који објекти, на којим површинама, на којој парцели могу да се граде. Највећи део од 350 хектара или три четвртине заузимаће зеленило или парк шуме, али је предвиђено да се „појача“ спортска инфраструктура и спортски туризам, трим стазе, аматерска рекерација кроз парк шуме. Одлука о изради плана поверена је предузећу „Ужице развој“ пре осам месеци и надам се да ће се за два месеца наћи пред комисијом за планове и да ће бити прихваћен.

Шта је са путном инфраструктуром и везама?

Током протекле јесени завршена је трим стаза уз подршку хотела „Оморика“. Радимо пројектну документацију за пут „калдрма“, пут од магистрале према Бајиној Башти до „Оморике“ нешто више од километра. Биће урађена његова санација са бициклистичком и пешачком стазом, урађена расвета и он ће бити спојен са делом пута на врху Калуђерских бара који је граница територије Ужица и Бајине Баште. Радимо и документацију за пут Калуђерске баре – Поникве дужине 7 километара, док ће девњет бити асфалтирано јер је деоница Биоска, Кнежевићи већ урађена.

Како ће Тара еколошки бити заштићена, која посебна правила уређења и градње важе на овом простору?

Градња мора бити у складу са Планом који очекујемо за два-три месеца и он дефинише спратност објекта, зелене површине око објекта, број паркинг места и друго. Између града Ужица и општине Бајина Башта већ су регулисана многа питања. Строго ћемо водити рачуна да се гради у складу са дозволом. Општина Бајина Башта ради пројектну документацију за постројење за пречишћавање отпадних вода које ће бити укључено и у ужички План генералне регулације за Калуђерске баре. Битно је да тренутно као локална самоуправа потпуно контролишемо изградњу и бесправну градњу на Тари. Сваки објекат мора имати непропусну септичку јаму, за сада док не урадимо канализациону мрежу из које ће отпадне воде одлазити на постројење у Бајину Башту. У питању је Зона 3, санитарне заштите акумулације Вртуци.

Најважнији циљ Плана детаљне регулације Турице чија израда је у току јесте уређење корита Ђетиње, Урадићемо обалоутврде уз консултације са предузећем „Србија воде“ како би Турицу заштитили од педесетогодишњих полавних вода са системом канала по пројектној документацији. Овај простор остаје отворен за спортске терене, било да је у питању тенис, фудбал и друго. Планирамо бедем-обалоутврду висине око три метра који ће у ствари бити шеталиште са расветом. Када уђемо у реализацију, куће поред реке могле би да уђу у поступак озакоњења и била би дозвољена градња, Уређењем корита Ђетиње добијамо простор и за спорт и рекреацију и повезивање са стазом кроз тунеле. Други део плана везан је за саобраћајну комуникацију центра Турице, Улице Иве Андрића до пешачке стазе према Стапарској бањи на којој ће бити забрањени аутомобили.

Шта је са простором некадашње „Цвете Дабић“у Турици?

Свакако на овој локацији мора бити производња чији продукти не утичу на квалитет реке Ђетиње. Град Ужице у овом делу Турице власник је 4 хектара. Овај простор је за сада неуређен и биће стављен у функцију спорта и рекреације, балон сала или други садржаји видећемо.

Последњи велики маркет за снабдевање грађана Турице при повратку са посла налази се на Алексића мосту. У разговору наводе да им недостаје већа трговина прехраном...

За овакве намене предвидели смо простор Студентског центра, иза постојећег вртића. У питању је централни простор Турице и парцела од 70-80 ари у власништву града. Прошле године на овој локацији избио је пожар и три објекта су изгорела. Планирамо рушење преосталих објеката и тражићемо инвеститора. Могуће је да на њему настане и хипермаркет и други објекти у централном делу Турице.