Јужнословенска трилогија Петра Мићуновића: „Умиру богови“
Читаоцима је однедавно доступан „Осветник“, завршни том трилогије „Умиру богови“ аутора Петра Мићуновића, након што је 2018. објављена књига „Роб“, а наредне године „Ратник“. Обимни тротомни роман посвећен је нашим словенским прецима на прагу покрштавања, у време када се Перун, Световид, Дажбог, Велес, Морана, Мокоша и друга словенска божанства повлаче пред новом вером, у вртлогу сукоба са моћним Ромејским царством и са аварским племенима.
Смештена у историјске оквире седмог века, трилогија „Умиру богови“ конципирана је на обрасцу епске фантастике и архетипске борбе добра и зла, с тим што је аутор сместио своју фикцију у оквире историјских збивања раног средњег века.
Судбина главних јунака, браће Ђураша и Драгаша, одраслих у словенском племену на обали Зеленике, како су Словени некада називали реку Дрину, раздваја их и одводи у године лутања и борби. Књига нас враћа у део прошлости Срба о којој су историјски подаци оскудни, и која је мало позната ван ужих стручних кругова. Део приче одвија се на тлу древних градова Солотника (Солотуша код Бајине Баште) и Дресника (данашњи Дрежник код Ужица). Приповест нас води кроз кланце и планинске превоје Горње Мезије, Илирика и Македоније. Са јунацима романа пловимо таласима Пропонтиса до зидина царског Константинопоља или Средоземним морем до Коркире, Картагине и Сиракузе, лутамо пустињама Персије, залазимо у пределе Леванта, у трачке равнице и шуме Хвосна, до повратка на обале Зеленике и Марге (Мораве).
Напета прича о страдању, ропству и издаји, али и о оданости и пожртвовању одсликава раносредњовековну повест ових простора, обележену сударом словенске паганске културе са хришћанском цивилизацијом Византије. Сукоб различитих поимања света, у којем су божанства словенског пантеона устукнула пред вером у Христа дао је трилогији симболичан наслов – „Умиру богови“. Смештање значајног дела радње у ненастањене пределе и на путање бродара и морепловаца привући ће и онај део публике који ће аутора романа препознати као доброг зналца живота у природи и искусног наутичара.
Епска приповест о Ђурашу и Драгашу и њиховим саплеменицима, као и о животу других народа и племена која су некада настањивала ове просторе испричана је непосредним и динамичним језиком. Уз уверљиве описе словенских, келтских и илирских ритуала писац је дочарао и обичаје византијске цивилизације, као и богатство природе Балкана.
Публиковању све три књиге Мићуновићеве трилогије (издања куће „Неопресс“ из Београда) помогао је Град Ужице, а запажену промоцију организовала је Народна библиотека Ужице. Трећи том трилогије – књигу „Осветник“ – илустровала је Тијана Јевтић, уметница и графички дизајнер из Ужица.
Катарина Доганџић

Петар Мићуновић, рођен у Оџацима у Бачкој 1957. године, одрастао је у Ужицу, у које се вратио након завршених студија на Факултету безбедности у Београду. Познат као познавалац природе и риболовац, Петар је од раних дана гајио љубав према историји. Одлазак у пензију након службовања у полицији донео му је довољно времена да се посвети читању историјске литературе и на обалама Зеленике напише повест измаштаних јунака раног словенског доба на нашим просторима.





Učitavanje komentara...