О „Копелији“ и Љубинки Добријевић

У препуној сали Народног позоришта Ужице, синоћ је изведен балет Народног позоришта Београд „Копелија“ у кореографији Љубинке и Петра Добријевића (1931–2009) у оквиру програма „Ужице – престоница културе 2024“. Представу, која је премијерно изведена 2015, ове године обновила је Ана Павловић, уметничка директорка Балета Народног позоришта у Београду у част сто година балета и девет деценија од рођења Љубинке Добријевић (1934 – 2018). У тој светлуцавој причи о магији и превари пуној чаролије и романтике, на музику Леа Делиба, у декору Мираша Вуксановића и костимима Катарине Грчић Николић, главне улогу су поверене Теодори Спасић (Сванилда), Леву Семенову (Франц) и Јовици Бегојеву (Копелијус). У извођењу представе у Ужицу, у којој је учествовао целокупни ансамбл Балета Народног позоришта Београд наступили су полазници Балетског студија „Мага Магазиновић“ уместо чланова београдске балетске школе „Лујо Давичо“. Представа у Ужицу имала је хуманитарни карактер, јер је сав приход од улазница намењен подршци у лечењу Ужичанке Јелене Луковић.

Истог дана, у Народној библиотеци, у оквиру програма „Из културне ризнице града“Ана Павловић говорила је о Љубинки Добријевић, изузетној уметници, балерини, кореографкињи и педагошкињи која је стекла европску и светску славу радећи са врхунским кореографима од Мориса Бежара до најистакнутијих звезда свог времена.

Не само што је као балерина Народног позоришта у Београду сарађивала са Љубинком Добријевић, Ана Павловић се и дружила са њом, биле су пријатељице. Била је у зрелим балетским годинама када је играла Сванилду у „Копелији“ 2015. године, а у кореографији Љубинке и Петра Добријевића. То је била и последња представа коју је Љубинка поставила и у коју је, како истиче Ана Павловић, уложила велики труд, рад, снагу, умеће и љубав.

- Љубинка је задужила како цео балетски свет, тако и нас у Београду. Зато сам за крај обележавања нашег великог јубилеја, 100 година балета Народног позоришта у Београду, као и у читавој Србији, обновила управо балет „Копелија“ који је урадила Љубинка Добријевић и који није игран шест година од премијере. Балет је сада у комлетно новој подели са младим играчима – рекла је Ана и истакла:

- Љубинка је, пре свега, била фантастична личност, велики човек, борац и велики уметник. Балет јој је био све, цео живот му је посветила. Имала је невероватну снагу. Била је фигура која вам улива сигурност. Обожавала сам да радим с њом. Увек ми је давала велики подстрек. Изузетно сам је волела и поштовала. Била је захтевна, али увек позитивна. Упознала сам је у њеним познијим годинама и тада је била жива енциклопедија. Знала је читав балетски свет. Почела је од Загреба, ту је упознала свог супруга Петра Добријевића који је био њен сапутник у правом смислу речи, јер од када су се упознали па до краја његовог живота, све су радили заједно – рекла је Ана наводећи да, иако Љубинка Добријевић није много живела у својој земљи, она никада није запостављала своје корене и није заборавила одакле је потекла.

Каријера балетских играча траје кратко и зато млади морају брзо стасавати и постајати професионалци.

- Е, ту је Буба била чаробна и подстакла је многе генерације младих да стасају, да постану професионалци, јер је и сама била велики професионалац – истакла је Ана Павловић наводећи да је Удружење балетских уметника Србије заинтересовано за израду монографије о Љубинки Добријевић.

Своје утиске о Љубинки Добријевић поделио је са публиком и новинар и књижевник Зоран Јеремић, иницијатор програма. Инпресиониран биографијом ове изузетне уметнице, Јеремић је пре петнаестак година почео да истражује њен живот и рад, потом је и лично упознао Љубинку. Овом приликом прочитан је и део интервјуа који је објавио у нашем недељнику „Вести“ 2010. године, а који сликовито говори о тешком Љубинкином детињству, одрастању, али и о првим корацима у балету.

У публици у Читалишту ужичке Народне библиотеке, био је и Слободан Рогић из Бајине Баште, рођак Љубинке Добријевић, по мајци, који је изразио задовољство због догађаја који су приређени у Ужицу у знак сећања на Љубинку.

Љубинка Добријевић рођена је у Бајиној Башти, дипломирала је у Балетској школи „Лујо Давичо“ у Београду. По завршеном школовању ангажована је у ХНК у Загребу, где остварује низ мањих и већих улога у балетима. Са супругом Петром Добријевићем одлази у Париз где започињу значајну међународну каријеру. Анагажована је у „Тхеатре Д’Арт ду Баллет“, као солисткиња и прва балерина, што јој омогућава даљи развој у балетима. Велика прекретница у њеном професионалном животу започиње сусретом са Морисом Бежаром у Паризу, као и оснивањем његове трупе „Балет XX века“ у Бриселу. Та сарадња трајала је шеснаест година, а у том периоду Љубинка Добријевић је одиграла све значајне улоге у балетима овог генијалног кореографа као и чувени „Болеро“ у којем је наступала са четрдесет мушкараца. Преносила је Бежарове балете радећи са најистакнутијим звездама тог времена као што су Маја Плисецкаја, Наталија Макарова, Карла Фрачи... По завршетку играчке каријере посвећује се педагошком раду, као доцент у школи миланске Скале где формира многе играче, касније значајне личности у свету балетске уметности. По повратку у Брисел, као асистент и кодиректор у „Балету XX века“ Мориса Бежара, поставља Други бранденбуршки концерт, а са Петром Добријевићем, као својеврсни амбасадор Бежаровог кореографског опуса, поставља бројне балете. Значајан део њене каријере обележила је и сарадња са Наталијом Макаровом. Радила је и римској Опери, а са Петром је била директор Балета у Сарбрикену у Немачкој, где поставља бројне балете. Врло значајан ангажман Добријевићи су остварили у Швајцарској, где су основали и водили прву Балетску академију. Заједно са супругом поставили су и балете у Народном позоришту у Београду.

„Држећи се предивне музике Леа Делиба, а уз извесне измене либрета Шарла Нуитера, направили смо балет „Копелија“, уверени да је ово дело једно од најлепших комада, савршено у својој суштини. Сан чудног доктора Копелијуса да удахне живот својој креацији, једној лутки, превазилази причу и постаје универзална тема о некоме ко је другачији од нас… Наш Копелијус је помало и Дон Кихот, сањар, идеалиста или балетмајстор који својој креацији жели да удахне оно што најбоље зна и уме, Душу плеса“, записали су 2015. у програму чувени балетски, кореографски, педагошки и брачни пар Љубинка и Петар Добријевић.