-Након свих тешких дана које је имало наше друштво, а и цео свет, са пандемијом, једна оваква Нушићева комедија добро дође као лек за сва наша искушења, за менталне тортуре најстрашнијим информацијама којима смо били „бомбардовани“ , за драматичне догађаје којима смо били сведоци, за губитак нежности и присности са најмилијим, за одсустајање од живота. Ова комедија нас враћа себи, враћа нас искреној љубави и смеху, свету на који смо навикли, дакле, враћа нас у позориште – каже редитељ Бранко Поповић.
У ужичком Народном позоришту, у понедељак, 17. маја, одржана је премијера представе „Д Пиг“ која је компилација три једночинке Бранислава Нушића, „Свиња“, „Кијавица“ и „Дугме“, у адаптацији и режији Бранка Поповића. У представи играју Бранислав Љубичић, Вања Ковачевић, Дејан Максимовић, Дивна Марић и Јанко Радишић. Сценографију је урадила Маријана Зорзић Петровић, костиме Тамара Бушковић, дизајн звука Никола Пејовић, а дизајн светла Александар Росић.
Зашто се ужичко позориште определило за Бранислава Нушића и зашто за његове мање познате и ређе извођене једночинке, редитељ Бранко Поповић је, између осталог, за наш недељник рекао: -Представа „Д Пиг“ Народног позоришта у Ужицу је компилација три, мање познате Нушићеве једночинке, и то „Свиња“, „Кијавица“ и „Дугме“, а све у жељи да публици представимо и овај, ретко извођен, драмски опус нашег најзначајнијег комедиографа. На тај начин, ова адаптација, представља и прво, такво, извођење ових комада. Сам назив представе је посрбљен енглески назив комада „Свиња“ (написан 1935.) и изговора који користи један од Нушићевих ликова који се волшебно враћа у Србију из Америке. На тај начин желимо да се подсмехнемо свим оним скоројевићима који нам стижу из „великог света“ пуни неких „ нових идеја“, „савремених схватања“ које смо спремни да прихватимо без великог размишљања, веома често и са понижавајућим односом, а све у жељи да покажемо нашу припадност том свету и пријатељство које често и нема такав узвратни карактер. Намера Позоришта је била и да се афирмише једна млада генерација глумаца која је завршила престижне глумачке школе, а пореклом су из нашег града као што су Бранислав Љубичић, Вања Ковачевић, Дејан Максимовић, Јанко Радишић, а ту је и првакиња овог театра Дивна Марић. С друге стране, након свих тешких дана које је имало наше друштво, а и цео свет, са пандемијом, једна оваква Нушићева комедија добро дође као лек за сва наша искушења, за менталне тортуре најстрашнијим информацијама којима смо били „бомбардовани“ , за драматичне догађаје којима смо били сведоци, за губитак нежности и присности са најмилијим, за одсустајање од живота; ова комедија нас враћа себи, враћа нас искреној љубави и смеху, свету на који смо навикли, дакле, враћа нас у позориште. Када се поставља Нушићева комедија у неком позоришту, то је радост не само за публику, већ и за глумце, јер је Нушић стварао сјајне карактере, изазовне за глумачку игру, умео је и да се жестоко подсмехне свим нашим слабостима и манама, а и да изврне руглу власт која је корумпирана и отуђена. Нушићу се радује и управа театра, јер је он добра инвестиција, како би се то данас рекло, добар је за опоравак позоришног буџета и отвара врата и других позоришта. Надамо се да ће и ова представа показати још једном, зашто је Нушић наш савременик, да се треба, понекад, критички односити према онима који нам стижу из „белог света“, и више неговати наше традиционалне вредности.
За глумца Дејана Максимовића који у представи игра Ђорђа и који једини од ликова за себе каже да је свиња, играти Нушића је лакше него што је очекивао.
-Први пут радим Нушићев текст и управо сам се уверио зашто је један од најбољих, а то је зато што је изузетно прецизан чиме доста олакшао глумцима. Дешава ми се први пут да нисам имао потребу ништа да мењам, јер је у тексту све логично, нема никаквог вишка ни мањка.
Вања Ковачевић, која тек што је завршила Академију, каже да јој је било задовољство радити ову представу. Први пут игра у комедији и то Нушићевој, а сам процес рада за њу је била права школа, јер је имала прилику доста новог да научи у глуми.
-Са Нушићем сам се већ погледао у очи раније, али није га лако играти, јер је врло слојевит и самим тим доноси најквалитетнији хумор који није „прволопташки“. У томе је та тежина – наводи глумац Бранислав Љубичић.
Јанко Радишић први пут играо женски лик, али каже да се добро осећао у тој улози, само му је жао што није имао још простора да се више „разигра и размахне“. Веома „удобно“ осећала се и првакиња ужичког позоришта Дивна Марић у улози Газдарице и задовољна је што се веома добро уклопила у млађи ансамбл.
Представи је присуствовао и праунук Бранислава Нушића, Небојша Нушић, управитељ „Нушић“ фондације.
-Захваљујући редитељу Бранку Поповићу, Нушић је и у овим форматима једночинки заиста маестралан. И овде се види заплет, наши карактери, веза са садашњим тренутком, међуљудски односи који су актуелни. То је, по мом мишљењу измамило осмехе публике и реакцију и то ће бити гледана представа.
Ова, 551 премијера у ужичкопм позоришту, као и претходне три у овогодишњој сезони, изведена је уз стриктно поштовање свих прописаних епидемијских мера заштите у спречавању ширења заразе ковидом 19. После изведене представе, публици се обратио уметнички директор Народног позоришта мр Немања Ранковић захваливши се на традиционалној оданости публике која је драгоцена подршка позоришту увек, а нарочито у тешким временима какво је сада када услове живота и рада дефинише пандемија. Ранковић је овом приликом, а у години када позориште обележава 75 година професионалног рада, уручио захвалницу редитељу Бранку Поповићу за верност и оданост Народном позоришту, др Александри Андрић и Зорану Милитарову начелнику Градске управе за инспекцијске послове и комуналну полицију за помоћ у превазилажењу проблема позоришта у тешкој епидемиолошкој ситуацији.
Učitavanje komentara...