Жена која дужи период трпи насиље обично се налази у стању нарушеног самопоуздања. Позив на СОС телефон не значи пријаву насиља надлежним институцијама, већ први корак на прикупљању информација, враћању самопоуздања и прављењу плана за пријаву и евентуални излазак из насиља
Како би се што свеобухватније објаснио концепт породичног и партнерског насиља, неопходно је разумети дугу патријархалну историју која одржава и подржава мушко насиље над женама. Наметнути обрасци понашања и начина живота у патријархалном друштву усмерени су против жене и њеног слободног развоја. Жене се кроз историју боре за своја права и најпре је та борба била видљива у сфери јавних права, а потом је уследио други талас феминизма који је усмерен на ослобађање жене у приватној сфери, а нарочито у контексту насиља у породици.
Женски центар Ужице се од почетка рада на различите начине укључивао у повећање видљивости овог друштвеног проблема, а најчешће кроз кампању „16 дана активизма“ али и кроз индивидуалну подршку женама. Највидљивији резулатат те борбе био је успостваљање СОС телефона за жене жртве насиља у Граду Ужицу 2015. године. Од почетка рада, закључно са 31. децембром 2021. примљено је 5.879 позива на СОС телефон, покренуто је 130 правних поступака у сфери заштите од насиља, обављено 530 индивидуалних правних, психолошких и социјалних консултација у просторијама организације, а за помоћ и подршку се обратило 715 жена.
Посебним успехом сматрамо укључивање 12 сеоских удружења са подручја југозападне Србије. Чланице ових удружења прошле су обуку за пружање подршке и постале особе од поверења у својим заједницама. Први пут у прошлој години је пет сеоских удружења организовало уличне акције за „16 дана активизма“ и наступало у медијима. Удруживање и повезивање жена има велики значај за ширење идеја и постизање већег утицаја. Трудићемо се да на различите начине оснажимо сеоска удружења како би наставили акривности на овом плану и допринели да се жене осећају безбедније и да знају да имају подршку женских организација.
Да ли позивом на СОС телефон жена пријављује насиље?
Злостављана жена постепено прихвата наметнуту улогу жртве, превладана осећањима сумњичавости и неповерења, а њено померање из те позиције може се десити само онда када буде подржана и подстакнута од стране окружења.
Како би се жена оснажила да позове СОС телефон и можда по први пут некоме исприча своју животну причу важно је да има почетне основне информације о томе шта може да очекује. Са друге стране телефонске линије моћи ће да чује женску особу која има јасан, осуђујући став према насиљу над женама и која не доводи у питање женину причу и емоционални доживљај. СОС телефон постоји како би помогао жени да поврати поверење у себи, сагледа своју позицију из другог угла и почне да верује да се у њој налази решење за ситуацију у којој се налази. При том, позив на СОС телефон не значи пријаву насиља надлежним институцијама, већ први корак на прикупљању информација, враћању самопоуздања и прављењу плана за пријаву и евентуални излазак из насиља.
Жена нема обавезу да каже чак ни своје име, град из ког зове, нити било шта друго што ће нарушити њену приватност и што ће учинити да се осећа додатно несигурно. Посебно јој се наглашава да позив не мора да обухвата никакву конкретну радњу, прате се потребе и спремност за одлучивање у датом тренутку сваке жене понаособ. Да би жена донела одлука да изађе из насиља потребно је да стекне доживљај да смо у потпуности на њеној страни, да не критикујемо ниједан њен поступак. Разумемо да њени поступци нису увек били у потпуности морално и етички исправни али су били њен начин да преживи. Бити на страни оне која је преживела, дати шансу правди и једнакости у друштву, далеко је виши циљ ком требамо тежити.
Први корак ка одлучивању је прихватање!
Жена која дужи период трпи насиље обично се налази у стању нарушеног самопоуздања, има осећај беспомоћности и кривице, не види решење своје животне ситуације и очекује од других да реше њене проблеме и доносе одлуке уместо ње. Она нема контролу над својим животом, али је исто тако емотивно и психички исцрпљена да има страх и да је преузме. Многе од њих решење своје ситуације виде у акцијама других људи, институција, самоиницијативној промени понашања насилника који ће увидети да греши. Међутим, уз психолошку подршку коју могу добити у оквиру услуге СОС телефона оне ће увидети да је у ствари кључ свега у њима и да су оне те које могу успоставити контролу над својим животом. Кроз однос прихватања и потпуног разумевања који развија са косултанткињом она долази до увида у сопствена осећања, прихватања истих и освешћивања свих својих снага. Жена може допустити себи да заплаче, да буде тужна и ожали оно што је изгубила. Може признати да се плаши и суочити се са тим да страхује за сопствени живот од стране особе која јој је јако блиска. Таква суочавања и емотивна пражњена у сигуној и пријатној средини доводе до великог олакшања за сваку жену. Више јој у телу не стоји заробљен плач, туга, незадовољство и разочарења од којих не може дисати, јести, спавати, од којих има болове у глави и телу или грч у стомаку. Тек онда када жена поврати своје самопоштовање, прихвати своје емоције и схвати да може самостално доносити одлуке о свом животу и бити та која га контролише, она може истрајати у борби за своја права пред институцијама и у захтевним судским поступцима.
Колико је важно да жена која живи у насиљу буде информисана?
У оквиру услуге СОС телефона за пружање помоћи и подршке жртвама насиља у породици и партнерским односима значајно је правно информисање жртава о њиховим законским правима, о свим облицима заштите од насиља и процедурама за остваривање те заштите. Информисање је значајно у процесу охрабривања и оснаживања жртве за излазак из насиља и напуштања насилника уз што мањи ризик од ескалације насиља као и за самостално доношење одлука. Потребно је да жртва буде информисана о следећим облицима заштите: Жртва насиља може бити заштићена судским мерама заштите по Породичном закону: - издавање налога за исељење учиниоца насила из породичног стана или куће и издавање налога за усељење жртве насиља у породични стан или кућу, без обзира на право својине односно закупа непокретности; - забрана приближавања члану породице на одређеној удаљености; - забрана приступа у простор око места становања или места рада члана породице; - забрана даљег узнемиравања члана породице.
Мере заштите од насиља у породици могу трајати највише годину дана и могу се продужавати све док не престану разлози због којих је мера била одређена. Тужбу за одређивање мере заштите од насиља у породици, као и за продужење мере заштите од насиља у породици, могу поднети: члан породице према коме је насиље извршено, његов законски заступник, јавни тужилац и орган старатељства.
Жртва насиља може бити заштићена по Закону о спречавању насиља у породици хитним мерама које изриче надлежни полицијски службеник и то: мером привременог удаљења учиниоца из стана и мером привремене забране учиниоцу да контактира жртву насиља и прилази јој у трајању од 48 часова и те хитне мере може суд да продужи још 30 дана. Када учинилац насиља прекрши хитну меру (врати се у стан, приближи се или хоће да разговара са жртвом насиља ) потребно је обавестити полицију о томе и суд може да му изрекне казну затвора до 60 дана зато што је прекршио забрану.
Учиниоцу кривичног дела насиља у породици по Кривичном законику могу се изрећи следеће мере безбедности: обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи; обавезно психијатријско лечење на слободи; обавезно лечење наркомана; обавезно лечење алкохоличара; забрана приближавања и комуникације са жртвом насиља. Право на бесплатну правну помоћ по Закону о бесплатној правној помоћи, осим социјално угрожених грађана, могу остварити и жртве које остварују правну заштиту од насиља. Бесплатна правна помоћ састоји се од пружања правних савета, састављања поднесака, заступања и одбране. Бесплатну правну помоћ пружају адвокатура и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе.
18. мај – Дан сећања на жене убијене у породично-партнерском контексту Најекстремнији вид насиља према женама је фемицид, односно, убиство жене учињено из мржње према женама, презира, жеље за доминацијом над женом и контролом над њеним животом. У Србији, као и у већини земаља, није систематизовано праћење случајева фемицида. Извршењу убиства најчешће претходи насиље у породици које није раније препознато као ризично, како од жртава, тако и од институција задужених за превенцију насиља у породици. Суровост, наношење великих патњи жртви, понижавање жртве само су нека обележја убистава извршених у оквиру партнерског односа Од 2010. до 2021.године партнери и чланови породице у Србији убили су најмање 354 жене, а свака трећа се раније обраћала надлежним институцијама за подршку и помоћ. Без мајке је остало 517 деце. Статистика фемицида
Фемицид 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 Укупно 26 29 32 43 27 35 33 26 30 27 26 20
Злостављана жена постепено прихвата наметнуту улогу жртве, превладана осећањима сумљичавости и неповерења, а њено померање из те позиције може се десити само онда када буде подржана и подстакнута од стране окружења.
Učitavanje komentara...