Нинко Тешић: Највећи проблем – жесток пад тражње

- Највећи проблем нам је лоша тржишна ситуација што је последица глобалне кризе и то нас највише оптерећује. Пад тражње је жесток и прогнозе за наредни период нису оптимистичке бар у алуминијумској индустрији. Када бисмо имали тражњу и радили пуним капацитетима онда бисмо цену гаса и струје, као и свако повећање других трошкова лако поднели – каже Нинко Тешић

О производним и финансијским резултатима у првој половини ове године, инвестицијама, извозу, подели дивиденде акционарима за прошлу годину, великим пословима за примену свих директива ЕУ које се односе на Зелену агенду, о (не)запошљавању нових радника, улагањима у стандард запослених, прогнозама за другу половину године, за „Вести“ је говорио Нинко Тешић, генерални директор Ваљаонице алуминијума Импол Севал у Севојну.

- Акционарско друштво постоји да би, између осталог, акционари имали дивиденду. Импол Севал до 2011. године није имао право на исплату дивиденде, јер смо покривали губитке из предприватизационог периода (приватизована 2002.). Све док нисмо покрили те губитке у билансима, нисмо могли исплаћивати дивиденду, а пошто смо остваривали добит њу смо инвестирали. Од 2011. наставили смо интензивно да остварујемо добит коју смо усмеравали у инвестиције, а помало смо исплаћивали и дивиденде. Прошла година била је специфична по свим основама. Остварили смо највећу добит у историји фабрике, преко 24 милиона евра и акционари су донели одлуку да поделе дивиденду. Планирано је да за њу буде исплаћено седам милиона. Остатак добити и плус амортизација остављено је за инвестирање и текућу ликвидност. Са брокерима смо усагласили да исплата дивиденде акционарима буде 23. августа. Имајући у виду каква је била прошла година и колика је била добит, мислим да је то сасвим поштено и релно иако као директор никада нисам био за претерану исплату дивиденди, јер ју је увек боље реинвестирати.

Какви су финансијски и производни резултати Импол Севала у првој половини ове године у односу на планове, али и на расположиве капацитете?

- Видели смо да је у другој половини прошле године дошло до пада тражње за алуминијумским производима и у Европи и у свету. Криза се продубила и настали су жестоки глобални поремећаји, тако да смо приликом планирања, односно, прављења финансијско-производних планова за 2023. годину смањили жеље и апетите. Тако смо у првих шест месеци мало, односно за 7,8 посто остварили већу производњу од планиране, али смо на нивоу од 70 одсто коришћења капацитета. Значи да имамо простора за још 30 одсто већу производњу, имамо и машине, опрему, запослене, али немамо продају. Друга карактеристика у првој половини ове године је да је дошло и до наглог пада цена прераде која је расла 2021. и у првој половини прошле године. Овај пад је, процентуално гледано, у алуминијумској индустрији Европе, највећи у последње две деценије. Све нас је то снашло уз раст одређених трошкова, расте цена струје, гаса, плата, других услуга. Ипак, уз све то, Импол Севал је за првих шест месеци пословао позитивно, остварили смо добит, што је добро, имамо изузетну ликвидност и захваљујући оствареној добити из прошле и у првој половини ове године раздужили смо кредите. Тренутно смо на 12,8 милиона евра кредита што је изузетно низак ниво задужености фабрике.

- Вредност извоза за првих шест месеци је 71,2 милиона евра. У структури извоза ништа се није много променило. У Немачку смо пласирали у овом периоду око 30 одсто производње, на другом месту је Италија, а затим следе све друге земље. Тако је било и у протеклим годинама. Пласман обојеног програма на тржиште Руске Федерације није пао.

Колико је у овој години планирано улагања у нове инвестиције и како тече њихова реализација?

- Планирали смо да ове године уложимо четири милиона евра у инвестиције, а мислим да ћемо мало и пребацити тај план. У реализацији инвестиција имамо проблема код наших извођача који касне и померају рокове иако испоштујемо све у плаћању. Они касне, пре свега, због нестабилности на тржишту компонената електронике која највећим делом долази из Кине. Тако да се развлаче реализације инвестиција које су већ започете и за које имамо потписане уговоре, а једна од њих је, на пример, ревитализација и модернизација пећи за загревање блокова. За капиталне инвестиције за које смо планирали да донесемо одлуку и да их започнемо у овој години, као што је изградња нове ливне батерије или реконструкција ваљачког стана, а обе су укупно вредне око 25 милиона евра, још нисмо то урадили, јер чекамо да видимо шта ће се десити са овом кризом.

- Највећи проблем нам је лоша тржишна ситуација што је последица глобалне кризе и то нас највише оптерећује. Пад тражње је жесток и прогнозе за наредни период нису оптимистичке бар у алуминијумској индустрији. Када бисмо ималу тражњу и радили пуним капацитетима онда бисмо цену гаса и струје као и свако повећање других трошкова лако поднели. Коректна цена струје и гаса прошле године нам је омогућила изузетну добит. Ове године у Европи код неких пада цена струје и гаса, код нас расте, али опет треба гледати о ком нивоу се ради. Зато бих рекао да је нама главни проблем поремећај тржишта, пад тражње, као последица глобалних поремећаја и проблема.

Кажете да се у компанији спроводе бројне активности везане за Зелену агенду. Због чега је то важно, на чему сада највише радите и који се резултати могу очекивати?

- У Импол Севалу веома се води рачуна о екологији и заштити животне средине кроз улагања у нове инвестиције, јер се увек трудимо да набављамо најсавременију опрему. Сада се озбиљно спремамо за примену свих директива ЕУ које се односе на Зелену агенду. Заправо, Европска унија усвојила је План „Фит фор 55“ са циљем да се укупна емисија угљен – диоксида (ЦО2) смањи за 55 процената до 2030. године. Потребно је да се и наша компанија усагласи са овим Планом, јер купци из ЕУ од нас захтевају да достављамо информације о угљеничном отиску производа и то ће бити наша обавеза од четвртог квартала ове године, као и да испоручујемо производе са високим уделом секундарног алуминијума пошто такви производи имају низак угљенични отисак. Да бисмо знали каква је ситуација код нас, урадили смо прелиминарну анализу животног циклуса производа који је показао да је угљенични отисак висок, а на то највише утиче употреба примарног алуминијума који смо до сада куповали по целом свету. Зато смо почели да се припремамо да што више смањимо ову емисију па ћемо у овом месецу потрошити први пут у историји фабрике више секундарних сировина него сировог алуминијума. Убудуће морамо више куповати „зелени“ сирови алуминијум и тако даље. ЕУ ће од 1. јануара 2026. године наплаћивати таксу за производе са високим угљеничким отиском који долазе из земаља које су ван ње, тако да ми до тада имамо времена да се ускладимо са овим прописима како не бисмо имало нове трошкове. Размотрили смо увођење дугорочних и краткорочних мера за смањење ове емисије. Учествовали смо на јавном позиву у форми изазова расписаном у оквиру пројекта „ЕУ за Зелену агенду“ са пројектом „Ревитализација пећи за жарење алуминијумских трака В -5/3 у циљу смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште“ и добили смо суфинансирање и експертску подршку. Овим пројектом постиже се усклађеност са најбољим доступним техникама, смањење потрошње природног гаса и електричне енергије, као и смањење угљеничког отиска фабрике. Припремили смо и захтев за издавање интегрисане дозволе у сарадњи са експертима пројекта „ЕУ за Зелену агенду у Србији“ и Министарством заштите животне средине.

- Поред текућих послова, у току је израда Стратегију развоја на нивоу компаније Импол до 2030. године. Пошто имамо ваљаонице, осим у Севојну и у Шибенику и Словенској Бистрици у Словенији, трудимо се да нађемо што је могуће бољу, ефикаснију и ефектнију поделу послова у оквиру њих да се не бисмо преклапали и преплитали на тржишту. Озбиљно радимо и на увођењу још два стандарда, ИСО 14001 систем управљања заштитом животне средине и ИСО 45001 систем управљања заштитом здравља и безбедности на раду.

Увек сте истицали да су за једну компанију најважнији људи, запослени. Колико Импол Севал тренутно има запослених, да ли је то оптималан број у односу на пословне планове? Који су највећи проблеми у овој области и шта све радите на унапређењу стандарда запослених?

- Тренутно имамо 557 запослених и то није оптималан број, него је већи у односу на производњу коју сада имамо и на упосленост капацитета. Уколико бисмо почели да радимо пуним капацитетима, овај број запослених не би био довољан. Сада ћемо све то пратити. Прекинули смо да запошљавамо нове раднике иако нам људи одлазе у пензију, јер чекамо да видимо на ком нивоу ће бити производња, шта ће се даље дешавати у алуминијумској индустрији у Европи и свету. Надам се да ћемо се догодине вратити на обим производње који смо имали ранијих година и да ћемо озбиљније почети да примамо нове раднике. Међутим, кадрове који су нам неопходни, као што су металуршки инжењери или радници неких других занимања, ми и сада примамо. Не штедимо на стандарду радника. Просечна зарада за првих шест месеци у фабрици је 111.761 динар нето, без менаџмента. Од 1. априла смо повећали цену рада за пет посто. Редовно исплаћујемо све принадлежности сходно колективном уговору.

- Увек морамо да се надамо. Прогнозе нису оптимистичне и не очекујемо да ће се било шта озбиљно променити до краја године на боље, али се надамо да се задржимо на овом нивоу, да испливамо и да годину завршимо позитивно па онда да видимо шта ћемо даље. Ово је година коју треба преживети на достојанствен начин. Ми имамо ту шансу, јер смо имали изузетно високу добит прошле године, а остварујемо је и даље, тако да није то толико драматично и страшно, али увек морамо бити веома опрезни. Очекивали смо да ће рат бити заустављен, да ће се велике земље договорити и направити неке варијанте везано за економски опоравак Европе и света, али се на том пољу апсолутно ништа не помера.