У оквиру програма „Ужице – престоница културе Србије 2024“ Народни музеј Ужице и Народна библиотека „Добрило Ненадић“ Ариље, синоћ су организовали вече посвећено Добрили Смиљанић (1935, Радобуђа, Ариље), жени која је оставила неизбрисив траг у културној и привредној историји Југославије. Тим поводом отворена је изложба „Сећање на знамените Ариљце – Добрила Смиљанић“, ауторке Соње Софијанић, директорке ариљске библиотеке, а представљена је и монографија „Добрила – животна прича“ аутора Зорана Јеремића у издању Музеја на отвореном „Старо село“ Сирогојно штампана под покровитељством Министарства културе Републике Србије на српском 2019. године, а касније и на енглеском језику. Потом је одржана панел дискусија на тему „Добрила – Сирогојно“ у којој су учествовали Боса Росић, етнолог, Зоран Јеремић, директорка Музеја на отвореном „Старо село“ Сирогојно Светлана Ћалдовић-Шијаковић етнолог, музејски саветник и Сања Софијанић.
Изложба о Добрили Смиљанић интегрални је део великог пројекта који је започет прошле године, „Кућа сећања на знамените Ариљце“ са фокусом на најзначајније Ариљце из новије историје. Осим Добриле, ту су и књижевник Добрило Ненадић, Добрило Поповић који је донео малину „виламет“ у ариљски крај и Добрило Николић, велики илустратор, каже ауторка Соња Софијанић.
Изложба о Добрили Смиљанић која је пред ужичком публиком садржи 11 паноа на којима су представљене најзначајније области којима се она бавила, међу којима и туризмом у којем је значајно допринела позиционирању Ариља на туристичкој мапи Србије, али, пре свега пројектом „Сирогојно“ који је био признат и познат од стране читавог света.
- У време када се интензивно радило на урбанизацији и индустријализацији земље, Југославије, Добрила спроводи пројекат који је све супротно од тога. Ми то данас препознајемо као ресурс, али, тих година тако није било– каже Соња Софијанић. Према њеним речима то што је Добрила покренула производњу Сирогојно џемпера за западни свет било је феноменално, јер је на тај начин запошљавала бројну женску радну снагу што је велика тема 20. века, а све то није захтевало скоро никаква инфраструктурна улагања. Добрила је креирала неколико хиљада џемпера, изградила „Сирогојно стил“, а број плетиља из Сирогојна и околине достигао је у одређеном периоду две хиљаде. Оне су од свог рада гајиле и школовале децу, удавале, жениле, а бројне су оствариле и пензију. Увоз вуне из Аустралије и са Исланда омогућио је ширење асортимана па су плетиље плеле и прслуке, јакне, капуте у Добрилиној креацији која је била путоказ за развој националне моде, јер је правила, како су наводили стручњаци у овој области, „оптималну средину између изворне ношње и технолошких могућности модерног доба“. Незаборавне су модне ревије у земљи, али и у Риму, Лиону, Минхену и другим светским центрима моде, као и у самом Сирогојну. Добрила је сарађивала са највећим светским креаторима, Ив Сен Лораном, Пјером Карденом, Нином Ричи. Награђена је бројним значајним и домаћим и страним наградама и признањима. О њој и њеним колекцијама џемпера писали су не само домаћи часописи, већ и „Вог“, „Прада“ , јапански модни листови. Као сећање на велики успех остао је Музеј плетиља и „Старо село“, први на отвореном. Међутим, није све ишло глатко и лако на овом Добрилином путу, али је она ослањајући се на породицу и своју екипу ентузијаста, остваривала своје снове.
Овог пролећа, Делегација ЕУ у Србији одала је признање Добрили Смиљанић за животно дело због њеног труда да оснажи и еманципује жене из сеоских средина, а установила је и награду „Добрила“ која ће бити додељивана од наредне, 2025, сваке године појединцима, организацијама и институцијама за допринос дефинисању и подржавању еманципаторских пракси у заједницама и оснаживању жена.
Славица Стефановић, директорка ужичког Народног музеја, истакла је да је Добрила Смиљанић велика дама и енергична жена „чије су снага и воља биле неисцрпне“ и која је оставила дубок траг у заштити културног наслеђа и очувању традиције. Према њеним речима, баш у Народном музеју Ужице зачета је идеја о очувању народног градитељства и „заштити динарске брвнаре са територије Старог Влаха коју је Добрила са својим сарадницима преточила у пројекат етно села“.
Градоначелница Ужица др Јелена Раковић Радивојевић овом приликом је истакла:
- Добрила Смиљанић, једина је Српкиња и једна је од 33 жене из целог света, којима је УНЕСКО доделио највише признање, жена чије су моделе носиле краљице, супруге председника, јавне личности широм света, жена која је променила животе стотина сународница из Сирогојна и направила бренд огромних размера. Све награде које је освојила у свету моде, предузетништва, културе и уметности тешко је побројати као и модне писте на којима су се носили модели златиборских кројева у нијансама ливада и шума и села западне Србије.
Књижевник и публициста Зоран Јерермић забележио је и ове речи Добриле Смиљанић у монографији „Добрила“:
„Не знам да ли су срећне плетиље из Сирогојна. Потрошиле смо скоро три деценије да све око себе променимо на лепше и боље. Трудила сам се и ја са њима да душу сачувамо, да сачувамо оно што смо наследили и да са поносом показујемо ко смо и шта смо.“
Učitavanje komentara...