-Наш адут је развој меаталске индустрије. Интерес је свих да дођу фирме које би биле компаративне са Ваљаоницом бакра и „Импол Севалом“, а главни недостатак је то што немамо довољно земљишта. Већина других градова има по 100, 200, 300 или 500 хектара у свом власништву за разлику од нашег Ужица, каже Михаило Трнавчевић.
Прошле године, укупан промет Слободне зоне био је преко 240 милиона евра, а извоз око 202 милиона евра и 13 милиона евра инвестиција. По речима директора Михаила Трнавчевића, иако резултати нису до краја сведени, 2019. година требало би да буде успешнија од прошле.
У Слободној зони Ужице, која обухвата 55 хектара, тренутно послује 10 компанија од којих су највеће „Импол Севал“ и Ваљаоница бакра Севојно. Укупан број запослених је око 1.900. -Слободног простора у оквиру Слободне зоне Ужице има око девет хектара, са халом од осам хиљада квадрата које припадају Ваљаоници бакра и „Импол Севалу“. Они су спремни да инвеститорима изађу у сусрет као друштвено одговорне фирме, али, наравно, у оквирима својих интереса. Како ће се све одвијати, видећемо у будућем времену – каже Михаило Трнавчевић.
Што се тиче промета, Слободна зона Ужице, иде узлазном линијом од 2010. године. По речима Трнавчевића, промет 2018. у односу на 2016. био је близу 18 посто увећан у чему је највећа заслуга Ваљаонице бакра и „Импол Севала“.
-Промет је увек ишао узлазном линијом. Нису то велики успони, али су константни и увек се иде напред- каже Трнавчевић.
Трнавчевић очекује да ће завршетком аутопута Слободна зона Ужице имати већих шанси за долазак нових инвеститора, мада се показало да су субвенције и слободне гринфилд парцеле које градови дају инвеститорима без накнаде, хале које граде по захтеву инвеститора и субвенције државе, кључни фактори који опредељују инвеститоре за улазак на одређену локацију.
-Наш адут је развој меаталске индустрије. Интерес је свих да дођу фирме које би биле компаративне са Ваљаоницом бакра и „Импол Севалом“, а главни недостатак је то што немамо довољно земљишта. Већина других градова има по 100, 200, 300 или 500 хектара у свом власништву за разлику од нашег Ужица. Надам се да ће се отварањем индустријске зоне на Белој Земљи ослободити део простора који у будућности може да буде у слободној зони, зависно од инвеститора, али, наравно и не мора – каже Трнавчевић.
У слободним зонама фирме послују под бенефицираним условима, ослобођене су плаћања ПДВ-а за робу коју уносе у зону и за енергенате, све царинске процедуре се одвијају на лицу места што убрзава цео процес. Заправо, у Слободној зони све се своди на повећању ликвидности и лакшем пословању фирми.
Učitavanje komentara...