На сеоском подручју Ужица, града који има 29 месних заједница и овог лета најизраженији проблем била је вода. Од половине августа на Ћосића врелу, на локалном водоводу у Биосци уграђени су хлоринатори који дезинфикују воду за 450 домаћинстава Стапара, Биоске и Поникава која је и даље техничка. Рубни део Горјана са 120 кућа према Пожеги који се снабдева са водосистема “Рзав” био је овог лета 42 дана без воде за пиће и зато иницијатива да се прикључи на ужички водовод. Локалне самоуправе у Србији дужне су да до 2025. године све сеоске водоводе ставе под контролу својих јавно-водоводних предузећа
Стапари, хлоринатори и поделе
Због појаве ешерихије санитарна инспекција је у јуну забранила коришћење воде за пиће са водовода у овом селу. Богољуб Глогињић, председник МЗ Стапари сматра да је проблем воде подигнут на политички ниво. Каже да је у новембру прошле године рађена анализа воде и да се знао редослед потеза, да је на реду прање резервоари који су из 1986. и 1992. године. Проблем настаје када вода “са стране” уђе у резервоар и помеша са водом у њему када долази до загађења бактеријама што се догодило и овог лета. Наводи да је са мештанима раније склопљен уговор о коришћењу техничке воде, а не воде за пиће са сеоског водовода. -Мештани су воду плаћали месној заједници са којом имају уговоре. Све је током августа одрађено на пумпама и хлоринаторима и сада се вода дезинфикује – наводи Глогињић.
Подсећа да је месна заједница годинама била у блокади због дуга Војсци за неплаћену воду, која је ово извориште 2009. године предала на употребу Граду. Између осталих проблема председник МЗ наводи и тај што је за 70 домаћинстава чији су се власници одселили тешко пронаћи, место боравка и наплатити потраживања за воду. У Стапарима се 2019. године догодила хаварија када је због старости инсталација и каблова изгорела цела трафостаница што се одразило на рад пумпи на сеоском водоводу. Град је платио трафо-станицу и санирао квар. Као месна заједница били су у блокади десет година, а дуг за неплаћену воду са каматама достигао је прошле године 4,6 милиона динара.
-Војска нам је опростила камату и успели смо да се деблокирамо. Сада је на рачуну месне заједнице 1,7 милиона динара. Стигло нам је ново потраживање за воду од 800.000 динара од Војске, али ћемо преговарати...Сви мештани су потписали уговор о коришћењу техничке воде и та вода је биолошки и хигијенски исправна – наводи Глогињић који је због неслагања са ранијим потезима појединих људи у месној заједници поднео оставку и ову функцију обавља у оставци. Додаје да је градска управа изашли у сусрет решавању проблема воде у Стапарима и са фирмом из Београда која се бави хлоринаторима склопљен је уговор. Изашли су на терен и пре избора направили три понуде и прихватили најповољнију после чега су пумпе које убацују хлор у воду уграђене на издашном Ћосића врелу у Биосци.
-Стицајем околности месна заједница се поделила око хлоринатора, јер је постојала опција да они нису потребни води због заливања и пољопривреде. И за ове уређаје које је МЗ требало да плати са свог рачуна, преовладала је опција да их плати Град са своје позиције што је и учинио – наводи председник МЗ Стапари. Градски већник задужен за месне заједнице Владимир Синђелић додаје да је Град платио 400.000 динара са ПДВ-ом за хлоринаторе и да се вода са примесама хлора испоручује мештанима ових села.
-ЈКП “Водовод” би требало да на некој од наредних Скупштина преузме управљање локалним водоводом Поникве-Биоска-Стапари, а то подразумева контролу постројења и хлоринатора, ангажман једног радника и контролу наплате воде. Пре преузимања потребно је урадити реконструкцију још неких делова овог локалног водовода и доградити минипостројење за воду и урадити поправку једне пумпе. Надам се да ће од следеће године ЈКП “Водовод” бринути о овом локалном водоводу. Подсећам да је по закону Републике Србије дужност свих градова и општина да до 2025. године ставе све сеоске водоводе под своју контролу и предају на управљање јавном предузећу које је задужено за водоснабдевање, а код нас је то ужички водовод – каже Синђелић. После преузимања “Водовод” ће преконтролисати све уговоре са корисницима у Стапарима и направити нове. Дакле уместо наплате воде месној заједници, рачун за воду ће плаћати овом предузећу.
- Водомери постоје, али на појединим местима има дивљих прикључака, без плаћања учешћа грађана и треба уради ревизију свих уговора и прикључака, јер неки људи и плаћају воду, али немамо уговоре да ли су их потписали или не. Претходно их је неко увео у плаћање, а ја сам на функцији од 2016. године, а председник МЗ од 2018. године тако да у месној заједници нисмо затекли копије свих уговора и зато морамо урадити ревизију – каже Глогињић уз напомену да се ради на два пројекта за воду вредности 4 и 7 милиона динара на овом локалном водоводу. На крају додаје да је у Стапарима све израженији комунални проблем дивљих депонија који је настао када се пут од Јасика “окренуо” за Сињевац (Врутци, Биоска, Пепељ) и некако се сав отпад задржава у Стапарима док је у осталим селима прилично чисто. Сви у месној заједници су јако поносни што су после две стотине година реновирали своју цркву.
Део Горјана тражи “скидање” са Рзава и прикључак на Врутке
Председник месне заједнице Горјани Борко Павић истиче да проблем који их прати трећу годину заредом - водоснабдевање. Са водосистема “Рзав” снабдева се 120 домаћинстава у пограничном делу Горјана према Пожеги. Ове године мештани овог дела села били су без воде пуна 42 дана, без капи у систему! -Покренули смо иницијативу и обратили се Граду Ужицу и ЈКП “Водовод” како би овај део Горјана прикључили на систем ужичког водовода са Врутака. Ужичка вода је дошла до Севојна и потеза Лазаревићи. Тренутно је све у процедури за добијање дозволе и очекујемо позитивно решење. Један од горућих проблема који нас прати годинама јесте канализација у доњем делу села, поред магистрале где је постављен примарни водовод у дужини од 2,5 километара и очекујемо да кренемо у прикључивање тих кућа – наводи Павић. Мештанима је било много тешко протеклог лета јер се водоснабдевање одвијало цистернама. Захваљујући Граду Ужицу и локалној самоуправу стизале су цистерне и Павић каже да их је овог лета Ужице спасило док их је Пожега оставила на цедилу без цистерни.
За прикључак на ужички воду је већ направљен пројекат и прикупљена документација.
-Искористили бисмо резервоар Пјевин гроб и постојећи систем само да у њега доведемо ужичку воду. Тачно има три километра од Севојна до Пјевиног гроба и надамо се да ћемо водовод са ужичком водом ставити у функцију Посебна захвалност градском руководству на координацији – додаје Павић. Као проблем који их мучи и који је алармантан где очекују и помоћ Републике јесте прелазак магистрале за пешаке, посебно ђака који похађају осмогодишњу школу у Крвавцима, јер је ризичан и треба обезбедити безбедност најмлађих. Пасарелом, или на неки други начин.
Злакуса тражи да колектор ради
Велимир Шуњеварић, познати грнчар, председник је МЗ Злакуса. Ово село је међу најуређенијима на територији града које је своју грнчарију заштитило пред УНЕСКО. Има мање проблема него Горјани и Стапари, али рад колектора и аутобуско стајалиште стављају на прво место.
-Уређај за пречишћавање отпадних вода не функционише. “Водовод” је требало да издвоји одређена средства и направи дораду, да би колектор био примљен, али то се још увек није догодило. Дакле, у питању је једини уређај за пречишћавање отпадних вода који се налази у Злакуси и функционисао је, а сада не. Морамо видети о чему се ту ради и шта је сада са колектором. Час се одржава, час се не одржава, морамо видети у чему је проблем? - наводи Шуњеварић. Мештанима Злакусе недостаје аутобуско стајалиште и приступ новој аутобуској станици. - Морамо тражити од “Путева Србије” сагласност да отворе један део браника поред магистрале за станицу која нам недостаје. Имамо добру сарадњу са ресором за месне заједнице и градским руководством, тако да се надамо помоћи за стајалиште – напомиње Шуњеварић. Додаје да је у Злакусу свраћа све више туриста.
Грнчарију су заштитили и жигом, али постоји проблем нелојалне конкуренције. Очекују да се у њиховом селу гради објекат Дома културе у коме ће бити изложени њихови традиционални грнчарски производи, посуђе и уметнички предмети са колонија чији је покретач Софија Бунарџић. И овај објекат за њих је веома значајан и тачка за будуће туристичке посете. - Други не раде грнчарију “злакушки” на ручном, спором точку, а не брзом који је традиција за Пирот и продају своје производе као да су из Злакусе, а ми смо све учинили да их заштитимо жигом – поручује Шуњеварић.
Пред појединим сеоским месним заједницама и локалном самоуправом су изазови и како обезбедити исправну воду за пиће мештанима и довољно воде пољопривреди за наредно лето. О пољопривреди као највећем потрошачу воде и податак да је само за килограм малине потребно око 100 литара воде, чуло се на саветовању агронома на Златибору у делу о водним ресурсима.
Učitavanje komentara...