Најважније је улагање у нове технологије и у људе

Остварени пословни резултати у Синтерфусе биће бољи за 25 одсто у овој, у односу на прошлу годину, каже директор Зоран Соколовић и наговештава интензивни развој предузећа у наредне две године

Синтерфусе д.о.о. формирано је 2016. године када је израелска компанија Кинг Енгине Беарингс у свету позната као водећи иноватор и произвођач лежајева за моторе, купила имовину, зграду и опрему некадашњег „Синтера“ који је отишао у стечај. Обновљени су производни погони, инвестирано је у ремонт постојећих машина за производњу прахова обојених метала и синтерованих делова, али су набављене и линије за производњу нових производа, биметалних трака, лежајева и чаура за авио и аутомобилску индустрију који сада чине 80 одсто укупне производње. Од почетка до данас Синтерфусе је бележио раст у производњи и продаји, ове године највише, 25 посто. О првих пет година рада Синтерфусе и плановима за будућност, за „Вести“ говори Зоран Соколовић, директор предузећа, дипломирани машински инжењер са више од две деценије интернационалног менаџерског искуства.

-Пре него што су дошли 2016. године, Израелци су се једино интересовали за металне прахове што им је било важно за истраживање и развој у Кинг Енгине Беарингс. Од тог покушаја успостављања сарадње није било ништа. Годину, две касније, десило се да су сазнали да је „Синтер“ у проблемима и да улази у процес ликвидације. Тада је кључни моменат био када су двојица већинских власника Кинг Енгине Беарингс дошли овде на преговоре и мене позвали да се придружим фирми. Према томе, у ранијем периоду реално није било никакве сарадње између Кинг Енгине Беарингс и „Синтера“ јер ова два предузећа нису имала ни сличан производни програм. Кинг Енгине Беарингс званично долази у Ужице 2016, купује зграду и опрему, а не „Синтер“ као правно лице, и оснива нову фирму Синтерфусе, док је „Синтер“ отишао у ликвидацију.

Са чим се све тада суочавате, да ли је то био почетак од нуле и колико је захтевало новог инвестирања?

-Затекли смо класичан пример хаоса и анархије. Зграда је била комлетно девастирана, а опрема у производњи стара од тридесет до педесет година. Људи који су ту радили у изузетно тешким, неадекватним условима били су дубоко разочарани у тадашњу фирму. Када смо ушли у тај простор, направили смо листу приоритета. Кренули смо не од нуле, већ од минуса. Одлучили смо да вратимо око педесетак радника да бисмо обновили производњу прахова обојених метала и синтерованих делова која се до ликвидације одвијала у „Синтеру“, а да бисмо то уопште и спровели морали смо комлетно да ремонтујемо неколико преса. Међутим, док је „Синтер“ био у проблемима, број његових купаца драстично је смањен, а истовремено, анализа тржишта коју смо упоредо радили, показала је да ћемо, уколико наставимо са том производњом, врло брзо ставити кључ у браву. Закључили смо да морамо да мењамо портфолио наших производа и одлучили да почнемо производњу лежајева и чаура за аутомобилску индустрију. То је био кључни моменат. Тада сами дизајнирамо линију за производњу биметалних трака а из Израела пребацујемо линију за производњу лежајева, запошљавамо више радника за које почињу и обуке у Израелу и производња добија замах. Како сте пословали до сада, а како процењујете да ћете завршити ову пословну годину? - Од оснивања 2016, увек смо радили профитабилно. Имали смо стабилан раст који је у последње три године био значајнији и на годишњем нивоу кретао се до десетак посто, а ова година је за Синтерфусе најбоља од када постоји, завршиће је позитивно и са добити, односно, раст продаје биће 25 одсто у односу на претходну годину. У јуну смо имали најбољу продају. И сама групација Кинг Енгине Беарингс у овој години је остварила најбоље пословне резултате у својој историји. Међутим, морам да кажем и то да смо ми и сав новац који је наша матична кућа Кинг Енгине Беарингс издвојила за куповину имовине и машина бившег „Синтера“ захваљујући чему је и основано, практично, независно предузеће Синтерфусе, вратили протеклих година од нашег профита.

Како објашњавате овакав скок у продаји?

-Врло једноставно. Протеклих пет година улагали смо у опрему, у обуку и тренинг људи и то је донело резултате.

Шта је производни програм Синтерфусе?

-Стари производни програм, синтеровање, свели смо на 20 одсто, остало је нова производња биметалних трака, лежајева и чаура за авио и аутомобилску индустрију. На овој једној линији правимо око 20.000 лежајева дневно. Оквирно сваких 15 дана бродом шаљемо у извоз 250.000 наших производа, односно, око пола милиона месечно. На то треба додати синтероване делове, биметалне траке и по потреби прахове. У суштини, ово је наша садашња оптимална производња у односу на инсталисане капацитете. Немамо слободних машина.

-Тржиште и купце имамо практично у целом свету. Покривамо комлетно ЕУ, Русију, свој магацин имамо и у Турској, у Америци, а ове године отворили смо представништво и у Мексику.

Када све сагледате, колико су укупно вредне досадашње инвестиције Кинг Енгине Беарингс у Синтерфусе?

-Од почетка, овде је Кинг Енгине Беарингс оквирно укупно инвестирао скоро четири милиона евра. Најзначајније улагање било је у куповину саме зграде која има око осам хиљада квадрата и опреме, а потом је највише уложено у реновирање исте те зграде, куповину нових ЦНЦ машина, у нову линију за биметалне траке, линију за производњу лежајева, реновирање производње прахова. Реновиран је и највећи део канцеларијског простора, односно, онолико колико нам је потребно, затим тоалети, урађене су кантине за запослене, санирали смо кров на целој згради.

Посебно истичете улагања у обуку запослених?

-Обука запослених у Кинг Енгине Беарингс у Израелу одвија се у континуитету, траје од месец до три месеца и до сада је кроз њу прошло најмање 40 запослених. Захваљујући власницима, њиховом коректном приступу, радници током обуке добијају минималну зараду у Израелу која је 1.200 евра, али и плату овде у Синтерфусе. Значи, дупла плата. И сада их има на обуци, а већ у јануару иде нових шест, јер планирам и наредне године да на три месеца наставим да шаљем шест до осам радника.

Колико је пандемија ковида утицала на пословање Синтерфусе?

-Она уопште није утицала на наш рад. Наравно, увек смо имали известан број запослених који болује или је у изолацији, али се то није одражавало на процес производње. Садашња здравствена ситуација у предузећу је добра.

Некадашњи „Синтер“ био је део великог пословног система „Први партизан“ и када је дошло до његовог распада, појавили су се многи проблеми за предузећа која су чинила тај систем. Да ли имате неких нерешених ситуација са окружењем?

- Нарочито је у почетку било проблема. Приватизација фирми бившег система није урађена како треба па самим тим још увек није јасно дефинисано плаћање утрошка струје, воде, канализације. Највише желим чист рачун, да знам колико сам потрошио, али је овде још увек то немогуће. Међутим, успоставили смо односе са комшилуком и сада све, мање-више иде како треба. Сви радимо и нема неких великих проблема.

Који су тренутно најкомлекснији проблеми са којима се сусрећете?

-Пре свега, недостатак образовног кадра. Ужицу недостају високо образовани кадрови за менаџерске позиције, највише машински инжењери. Синтерфусе је страна фирма и њени менаџери морају да имају интернационално искуство или да су бар радили у страним фирмама. Чланови нашег главног менаџмента сада нису Ужичани, већ људи са стране, технички директор, директор производње и директор квалитета су из Крагујевца, ја сам Земунац. Волео бих да сви менаџери на овим позицијама буду из Ужица. Управо смо примили неколико младих машинских инжењера, двојица су из Ужица и желимо да од њих за десетак година кроз образовање и тренинге направимо озбиљне менаџере. Када смо у прве три године тражили машинске инжењере и менаџере са искуством дешавало се да се по шест месеци нико није јавио на оглас. И сада је ситуација слична. Проблем је што се у Ужицу системски нико не бави да се деца која оду на студирање и врате у град.

Колико Синтерфусе има запослених, каква је старосна и образовна структура, колике су зараде?

- Синтерфусе тренутно има око 140 запослених. Старосна структура у производњи је испод 40 година, на пример у производњи лежајева просек је чак око 30, док је на нивоу целе фирме просек година запослених око 40. Ово је млада фирма. Просек зараде у производњи, не рачунам менаџмент, је око 70.000 динара. Желим да кажем, да смо у фирми успоставили један систем тако што сви имају основну плату и на то додатна средства, за превоз, топли оброк али и бонусе који зависе од нивоа производње који су се у овој години кретали од 80 до 160 евра. Планирамо да наредне године они буду од 100 до 200 евра. Прековремени рад је плаћен, а сваког месеца бирамо и најбољег радника који добија поклон у вредности од око 50 евра. Пред Нову годину за све запослене организујемо ручак и дружење, за децу запослених обезбеђујемо пакетиће. Можемо да се похвалимо да сада имамо преко 50 деце до седам година. Сигуран сам да ћемо за годину, две доћи до стотке. На почетку, пре пет година није било ни десеторо деце. Што се тиче образовне структуре, највећи број запослених има завршену средњу школу машинске или неке друге струке, а око десетак посто је са факултетском дипломом.

-Имам жељу, а то делим са власницима фирме, да имамо стабилан и континуиран раст и да наставимо и у наредном периоду да улажемо у нове технологије, у обуку и образовање запослених. То је суштина наше мисије и визије. Ове године био је изузетан раст тако да су и очекивања од свих у наредном периоду већа. Сарадња са матичном кућом је одлична и мислим да је будрућност групације Кинг Енгине Беарингс баш овде, у Ужицу, јер ћемо за наредне две године прећи половину укупне производње целе групације.

Да ли планирате нове инвестиције, краткорочно и дугорочно, које су најзначајније?

-Инвестиције које планирамо сигурно ће у наредне две године обим производње повећати триста посто и омогућити запошљавање још 100 нових радника. Заправо, већ почетком наредне године планирамо да једну линију за производњу биметалних трака довеземо у фабрику из Израела тако да ћемо их имати две. План је и да у априлу стигне линија за производњу лежајева за аутомобилску индустрију, а онда још једна таква у јуну. За 2023. годину планирамо набавку још две линије.

Осећате ли утицај енергетске кризе?

-Прво, сировине су поскупеле, цена бакра је дуплирана, калаја више него дуплирана, што се одражава на цену наших производа, а са купцима уговарамо продајне цене на кварталном нивоу. Бутан гас је поскупео. Оно што ме највише забрињава је цена струје. Уговор са ЕПС-ом имамо до 1. јануара, а добио сам нови предлог цене која би важила после истека уговора и она је триста посто већа. Разумем поскупљење, али оволико, не. Међутим, надам се да неће бити тако, јер је држава већ интервенисала и рекла да у наредних шест месеци остаје све исто.