На „Вратима спаса“

На брду Врановац код Краљева обележена је 105. годишњица битке у којој је  животима штитио одступницу српске војске према Рашкој и Косову и Метохији  чувени Ужички одред, до 1915. године  Ужичка војска.

Дејствујући у саставу Студеничког одреда у времену од 5. до 14. новембра 1915. године на простору од села Матаруга до врха Смрдључа на планини Чемерно, Четврти пешадијски пук другог позива - Ужички пук имао је огромне људске губитке: 6 официра, 15 подофицира и 701 војника.Тако је за само два дана током најжешћих борби на планини Чемерно 11. и 12. новембра 1915. године из Ужичког пука погинуло 109 војника, подофицира и официра

Битка на Чемерну била је последња одбрана главнине српске војске и врховне команде на челу са краљем Петром којој је претходило неколико битака међу којима и на Врановцу против аустроугарских и немачких трупа од 6. до 13. новембра 1915. године у околини Краљева и у којима је за само неколико дана страдало преко хиљаду српских војника. Највећа страдања на овом простору поднели су ратници из Четвртог пешадијског пука другог позива и Четвртог пешадијског пука трећег позива који су били мобилисани у ужичком крају.

На брду Врановац на Чемерну, месту где је изграђен Меморијал Ужичког одреда Војске Краљевине Србије (до 1915. године Ужичке војске) у недељу 8. новембра служен је парастос и први пут одата пошта и на спомен обележје у облику крста положено цвеће од стране представника Града Ужица. Делегацију су чинили члан Градског већа за социјалну политику др Слободан Грбић, потпредседник ужичког одбора потомака ратника „Мајор Коста Тодоровић“ Радиша Марјановић, директор Архива Жељко Марковић, а у име Друштва историчара, професор Весна Лучић. Место страдања предака годинама уназад посећивао је др Зоран Лазовић, а помен и овом приликом служили протојереј ставрофор Љубинко Костић, старешина храма Светог кнеза Лазара у Матарушкој Бањи, родом из Биоске и протојереј ставрофор, Љубинко Корићанац, парох Каонске парохије. Посредник за укључивање  делегације Ужица у овај догађај био је  архијерејски намесник Милош Босић.

У окршајима са непријатељем борили су се ратници Ужичког одреда који су бранили овај правац за повлачење српске војске ка Рашкој и даље према Косову и Метохији. Сваке године архивским истраживањем долази се до нових имена  страдалих војника. На брду Врановцу и на околним брдима као што је Јајинац у времену од 7. до 9. новембра 1915. године у борбама против аустроугарског и немачког окупатора живот за краља и отаџбину дао је велики број српских војника из Другог прекобројног пешадијског пука трећег позива, Четвртог пешадијског пука трећег позива и Доњо Васојевићке бригаде коју су чинили Црногорци из Берана. Тих дана против аустроугарских и немачких окупаторских трупа на брду Врановцу и на околним положајима борили су се и гинули српски војници мобилисани у Ужицу, Ивањици, Чајетини, Бајиној Башти, Пожеги, Драгачеву, Чачку... По заповести војводе Живојина Мишића Дунавска дивизија другог позива била је појачана Ужичким одредом са задатаком да одсутно брани положаје.

-Основни положаји Прве армије војске Краљевине Србије на северном излазу из Ибарске клисуре на линији: Стрмац (кота 740)–Оштра главица–Лакат–кота 552 (северно од Богутовца)–кота 508–брдо Космајица (к.555)–кота 496–кота 447–брдо Јајинац–брдо Врановац–село Каона, били су од огромне важности за целу Српску војску. Заправо ови положаји су представљали “Врата спаса" кроз која су у повлачењу даље на југ, ка Рашки безбедно прошли српски краљ, Влада Краљевине Србије,Врховна команда војске Краљевине Србије, све државне институције Краљевине Србије, велики број избеглог српског народа, главнина јединица Прве армије војске Краљевине Србије и дипломатски кор савезничких држава – рекао је током предавања о учешћу и страдањима ратника из ужичког краја у борбама око Краљева  артиљеријски мајор у пензији, Раде Вукосављевић, аутор Меморијала Ужичке војске на брду Врановац који се састоји од низа докумената, фотографија и списка погинулих који се сваке године нажалост допуњује новим именима. Српске снаге међу којима и Ужички одред и на брду Врановац морале су да издрже што дуже.

-Нарочито док се не изврши евакуација коморе и артиљерије кроз ибарски теснац и подигне понтонски мост на реци Ибар код села Јанока како би се преко њега из села Матаруга на леву обалу Ибра пребацио део трупа Дринске дивизије другог позива. Главни положаји били су уређени 6. и 7. новембра, ископани заклони за пешадију и надстрешнице од балвана за заштиту од артиљеријске ватре, ископани ровови који су повезивали заклоне дуж целог Драгачевског пута, а артиљерија запосела јаке ватрене положаје на Равном Гају и на брду Јајинцу – део је из Вукосављевићевог предавања које је одржано истог дана када и помен у храму у Матарушкој Бањи. Он је рекао да су аустро-угарске и немачке трупе после заузећа Краљева 6. новембра 1915. године наставиле енергичне нападе како би пробиле српски фронт, окружиле српске снаге у Ибарској клисури, поразиле и приморале на предају српску војску што се није догодило захаљујући јунаштву и Ужичког одреда и на Врановцу и на Чемерну. Дејствујући у саставу Студеничког одреда у времену од 5. до 14. новембра 1915. године на простору од села Матаруга до врха Смрдључа на планини Чемерно, Четврти пешадијски пук другог позива "Ужички пук" имао је огромне људске губитке и то укупно: 6 официра, 15 подофицира и 701 војника. Тако је за само два дана током најжешћих борби на планини Чемерно 11. и 12. новембра 1915. године из Ужичког пука погинуло 109 војника, подофицира и официра. Четврти пешадијски пук другог позива имао је мирнодопску команду у Ужицу, а у његов састав су улазила четири пешадијска батаљона са по хиљаду и сто војника и то пешадијски батаљони мобилисани у Ивањици, Чајетини, Бајиној Башти и Пожеги.

Четврти пешадијски пук другог позива, Ужички пук,  Стеван Немања током ослободилачких ратова Краљевине Србије од 1912. до 1918. године, био је један од најпоштованијих пукова Српске војске и налазио се у саставу Дринске дивизије којом је командовао чувени војвода Живојин Мишић. Радна група за евиденцију, уређење, одржавање и изградњу нових спомен-обележја и војних меморијала из Краљева  као један од циљева има и изградњу споменичког комплекса на Чемерну у чијој изградњи би учествовале све општине и градови чији су ратници бранили отаџбину и живот српске војске на „Вратима спаса“ 1915. године.

Симбол војничке части

-Ратна застава 4. пешадијског пука ИИ позива “Стеван Немања”, симбол војничке части и народног поноса, учествовала је 1919. године на паради победе савезничких снага Антанте у Паризу. После одржане параде победе ратна застава овога пука остала је у сталној поставци ратних застава савезничких земаља, победница из Првог светског рата, и данас се чува у Војном музеју у Паризу и сведочи о страдању српске војске и народа у Првом светском рату на страни савезника Антанте – навео је  Раде Вукосављевић током предавања у малој сали храма Светог кнеза Лазара у Матарушкој Бањи.

Архивске фотографије из презентације Рада Вукосављевића, које су коришћене за овај текст, није дозвољено преузимати и корисити без дозволе аутора