У Регионалној привредној комори Златиборског управног округа, у петак, 8. децембра, одржан је семинар који је био веома посећен под називом „Кључни изазови за привреду на путу зелене трансформације“, један у низу које Привредна комора Србије са партнерима организује до краја године у неколико градова широм Србије. Семинар је намењен индустријама које размишљају о зеленој трансформацији, али пре свега, индустријама гвожђа/челика, цемента, алуминијума, вештачких ђубрива, електричне енергије и водоника који су извозници на тржиште ЕУ и чији се производи налазе на листи ЦН кодова, самим тим подлежу ЦБАМ Уредби према којој имају обавезу мерења, израчунавања и извештавања о уграђеним емисијама ГХГ (гасова стаклене баште) у своје производе. Циљ је да привредни субјекти буду правовремено информисани о најважнијим аспектима одрживог пословања, могућностима декарбонизације и зелене трансформације како би се припремили за обавезе које их очекују кроз примену прописа у области климатских промена и животне средине.
Један од предавача Синиша Митровић, представник Привредне коморе Србије, директор Центра за циркуларну економију, наводи да се у Србији током протекле три године убрзава регулативни оквир који се тиче одрживости, такозваног „зеленог пословања“, тако да је донет пакет закона о енергетској ефикасности и обновљивим изворима енергије, потом закон о климатским променама, управљању отпадом, закон о планирању и изградњи и сви они имају зелену компоненту која битно опредељује инвестиције, посебно извоз који је диктиран од стране Европске уније. ЕУ је такође, убрзала своју регулативу тако да све што се продаје на њеној територији мора бити усаглашено са мерама заштите животне, угљеничког отиска, одрживе амбалаже, људских права, антикорупцијских мера. У августу је почео да функционише механизам ЦБАМ – прекогранично кретање угљеника, па сваки производ који се извози на територију ЕУ мора имати извештај о томе колико у себи садржи угљеника. То за сада важи за пет великих индустрија гвожђа/челика, цемента, алуминијума, вештачких ђубрива, електричне енергије и водоника и овај механизам први пут важи за земље које су ван ЕУ.
- У овом тренутку, када је у питању мониторинг Привредне коморе Србије, видимо око 2.800 предузећа који ће бити обвезници ЦБАМ-а. Читав механизам почео је да важи од 1. октобра, тако да већ крајем јануара 2024. године мора бити први квартални извештај који практично отвара овај процес, други и трећи биће припрема за транзициони период, али већ од четвртог извештаја мора се бити обучен и едукован да би се могло руковати тим информацијама. Тај извештај одлази директно декларанту који прима робу у ЕУ као и европској царини. Дакле, подаци не могу бити фалсификовани, нити то може бити нешто нерационално, јер прети опасност од плаћања високе казне или да декларант предузеће скине са листе добављача – објашњава Митровић и подсећа да је Привредна комора Србије започела серију семинара како би обвезници ЦБАМ -а, извозници роба и материјала на тржиште ЕУ, били обучени како да припремају извештај и како се рукује подацима. Према његовим речима, ЦБАМ је проистекао из ЕТС система, трговина емисијама са ефектима стаклене баште, у који је Европа ушла 2005. године.
- Врло је важно да Србија у наредном периоду, а најкасније до годину дана донесе национални механизам ЕТС-а, јер уколико то не будемо урадили у националној регулативи све таксе које будемо плаћали на емисије угљеника одлазиће у Брисел па ћемо финансирати европску, а не домаћу привреду. Заправо, ове таксе су намењене да се врате кроз механизме подршке компанијама за такозвано „зелено пословање“ – истиче Синиша Митровић.
Према речима Митровића, на основу информација којима ПКС располаже, на пример, свега пет одсто немачке привреде спремно је за овај механизам ЦБАМ.
- Србија изузетно стоји на мапи западног Балкана у делу капацитета. Имамо конзорцијум знања који је одржао велико предавање и радионице и за привреду БиХ. Ми смо квалитетни да едукујемо компаније и у овом тренутку имамо отворену електронску комуникацију са свима њима па оне могу да постављају питања и изнесу свој проблем. На сајту Привредне коморе Србије имамо посебан фолдер који садржи сва документа, индексне бројеве – рекао је Митровић и указао да је тренутно највећи проблем у вези овог процеса у домаћој привреди што не постоје, а нико и не школује, инжењере одрживости.
- У једној компанији ће израчунати угљенички отисак свог производа, али то неко мора да верификује, да потврди. Сада имамо врло мали избор верификатора, а веома је рискантно их позајмљивати из ЕУ. Овај механизам захтева да се припреме компаније, али и држава да уведе ЕТС, да подигнемо консалтинг услугу верификатора који могу да прате овај систем – истиче Митровић.
Осим Митровића, предавачи на семинару били су и Гордана Пејовић, СГС, Тања Линдел, ПКС, Радман Шелмић, ПКС, Душан Стокић, ПКС, Јована Станојевић, ПКС и представници Адвокатске канцеларије „Гецић“.
Učitavanje komentara...