У организацији Народне библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини почетком јуна представљена је књига „Шљивовица: хроника села, људи и времена“, аутора Светислава Тијанића, новинара у пензији, и проф. др Љиљане Костић. О овој књизи која је изазвала веома велико интересовање у златиборском крају, а посебно у селу Шљивовици, говорили су истакнути етнолог Боса Росић и аутори. Оцењујући Тијаниће као „вредне интелектуалце који би сваком месту служили на част“, Боса Росић је истакла:
– Пред нама је једна изузетно вредна и лепа књига, чији су аутори Светислав Тијанић и његова кћерка Љиљана Тијанић, која има своје удато презиме Костић. Као што већина од вас зна, Тијанићи – Ерићи су вредни интелектуалци који би сваком месту служили на част. Свеле је дуго година наш хроничар који путем новина представља свету нас саме и наш крај. Његове кћерке, Љиљана, врсни филолог, професор универзитета, без чије помоћи ова књига не би имала ову научну тежину, и Јелена чији су цртежи дочарали лепоту Шљивовице, на заиста импресиван начин представили су своју љубљену Шљивовицу. Пре равно двеста година наш Вук у листу „Даница“ , који излази у Бечу, вели: „У нашој земљи нема других људи сем сељака. Оно мало трговаца и занатлија који се нађу по градовима, друже се са варошанима који су или Турци, или Мађари, или Цинцари и Аустријанци, владају се по њиховим обичајима па их наш народ и не броји у Србе већ ’у те тамо неке’. Ето, у то време Србин је био неписмен сем понеки који се писмености научио уз каквог калуђера или трговца. Крајем 19. века и Срби се почињу школовати па те 1899. године у читавом ужичком крају има само један доктор наука и то Манојле Смиљанић из Љубиша који је докторирао у Лајпцигу. Он се определио за етнографију. За протеклих 100 година наш народ не само да се описменио него данас у нашој општини Чајетина, према истраживањима која још обавља наш историчар Мића Ђенић, има близу 100 доктора наука. Вероватно се многи од њих баве етнографско-историјским истраживањем својих села, чији ће резултати кроз објављене књиге остати трајна интелектуална светиљка за будуће генерације.
Једна таква светиљка је и ова књига. Идеја аутора шљивовачке хронике да у оквиру ње објаве и претходну монографију Шљивовице, коју је Ђенић објавио 1987. године, пун је погодак! Ослоњени на ове неприкосновене чињенице наши аутори су се расписали о данашњој Шљивовици са безброј фотографија у боји, безброј биографија савремених Шљивоваца, и садашњих и оних из белог света. Од 1987, када је завршена монографија о Шљивовици аутори ове нове су забележили све важне догађаје који су се десили у овом селу – напоменула је етнолог Боса Росић.
Четврти пројекат породице Тијанић
Истичући значај ове хронике за село Шљивовицу, али и за општину Чајетина, Светислав Тијанић је оценио да би сва златиборска села могла, и требало, да ураде нешто слично.
– Не морају све те књиге да имају 500 страница као ова, посвећена Шљивовици, али би добро било да постоје. Једино на тај начин – подвукао је Светислав Тијанић – сазнало би се да је Тања Дучић, пореклом из Доброселице, ради у Барселони као доктор наука, и то на пројектима од огромног значаја за читав свет. Ово је четврти пројекат породице Тијанић којим настојимо да унапредимо село Шљивовицу. Крајем прошлог века, основали смо Ликовну колонију „Код Тијанића воденице“. Мој брат Бранко стао је у ред најбољих српских вајара, а успешно га прате и моја млађа кћерка Јелена и њен супруг Бојан, такође врсни сликари. Када је, након десет година, ликовна колонија престала са радом, отворили смо у воденици изложбену галерију. Када је, затим, и галерија престала са радом, јер је у реци Сушици било све мање воде, 2007. године осмислио сам нови пројекат – Шљивовачки сајам домаће ракије, који траје и данас. Међутим, нисам мировао: пре четири године почео сам да пишем монографију Шљивовице, рачунајући, наравно, да ћу је брже урадити, али је њено настајање успорила епидемија ковид-19. Прикупљао сам податке о сеоским легендама, занатлијама, људима од угледа, књижевницима, пчеларима, све до шљивовачких академаца. Ту смо се најдуже задржали, желећи да њихов списак буде што дужи. Шљивовица је 1863. године имала 103 домаћинства са 829 становника, од којих је свега њих 11 „знало писати“. А данас, средином 2022. године, порекло из Шљивовице води више од 200 академаца који су, трбухом за хлебом, кренули диљем ове наше планете. У хроници Шљивовице уписано је 176 њихових биографија- рекао је Светислав Тијанић.
Огромна помоћ чланова породице
И сам веома задовољан шљивовачком хроником, Светислав Тијанић је посебно напоменуо да је имао срећу, задовољство, али и част да се у овај подухват, као коаутор, укључи и његова кћерка Љиљана, професор на Педагошком факултету, чије је ангажовање на књизи видљиво у бројним детаљима – осмишљавању структуре хронике, избору методологије, коментарима, те лекторским и коректорским интервенцијама. Допринос млађе кћерке Јелене је, такође, немерљив, будући да су њене слике и цртежи, приложени у књизи, употпунили и учинили далеко сугестивнијим доживљај овог златиборског села.
Učitavanje komentara...