Монографија „Наш век: 100 година Удружења Ужичана у Београду” аутора Зорана Јеремића представљена је у читалишту Народне библиотеке Ужице. О књизи су говорили председник Удружења Ужичана проф. др Милош Туцовић, аутор Зоран Јеремић и рецензенти др Илија Мисаиловић , др Радован Томановић и Радомир Андрић.
Удружење Ужичана у Београду основано је 17 јуна 1923.године као прво завичајно удружење са 317 чланова. За првог председника изабран је Милан Јечменица, а удружење су чинили школовани и успешни људи ради унапређења ужичког краја.
Проф.др Милан Туцовић, председник Удружења Ужичана у Београду навео је да монографија представља својеврсно сведочанство о људима и догађајима. Број чланова је из године у годину растао, а сва дешавања оставила су траг и обележила рад удружења.
- За век постојања одржано је много манифестација, промоција, активности које су значајне за Златиборски округ у културном, спортском, образовном и у сваком другом погледу. У Удружењу редовно излази и “Летопис”, а као круна постојања и један век трајања је промоција ове монографије, истакао је Туцовић.
Он је додао да у монографији “Наш век: 100 година Удружења Ужичана у Београду” било је тешко на неколико стотина страна сажети шта је све Удружење радило од оснивања до данашњих дана. Активан број чланова је сличан као и некада, уз позив свима да се укључе у рад Удружења јер је значајан сваки становник Златиборског округа.
Аутор монографије Зоран Јеремић тврди да није било лако ставити сто година у једну књигу, јер то трајање није било у континуитету.
- Удружење је престало са радом када је почео Други светски рат, а после им нису дозволили да праве било које удружење те врсте. И поред тога су Ужичани у Београду имали своја места где су се окупљали и где су правили план ко ће шта да ради. Најзаслужнији за ту фазу је Милојко Ђоковић, новинар “Вести” који је оставио велику архиву за Удружење, навео је Јеремић.
Седамдесетих година Удружење се поново оснива и реализује велики број манифестација и издавачких подухвата као што је “Биографски лексикон Златиборског округа”.
- Ова књига говори како је радило Удружење Ужичана у Београду, које је објавило преко 70 бројева “Летописа” па је та архива драгоцена за ову монографију. Ово Удружење је пре ове издало две монографије мањег обима, рекао је Јеремић додајући да није случајно што је први председник Удружења био Златиборац, као што је пореклом и садашњи.
Рецензент др Илија Мисаиловић навео је да ужички “дошљак” у престоницу је долазио с намером да опстане или “нестане”. Са таквим планинским менталитетом су углавном и “опстајали”, а потом су многи од њих стварали име и богатство и улазили у ред уважених грађана Београда. Да би се указало на значај који су Ужичани остварили у престоном граду поменута су многа имена у монографији.
Рецензент др Радован Томановић навео је да уједно ова монографија је “ поклон младима да не забораве своје претке, своје корене, да наставе стару славу на нови начин, да стигну даље од претходних генерација, а оне су стигле далеко”.
Књижевник Радомир Андрић и рецензент навео је да “руку на срце тешко је све поменути и истаћи њихов значај, поготову ако је тај допринос без обзира да ли је мали или велики, остао неретко у субјективном памтенику савременика”
У оквиру промоције наступили су и ученици Музичке школе „Војислав Лале Стефановић”.
Додајмо, да је монографија прво представљена у Библиотеци „Љубиша Р.Ђенић“ у Чајетини, а затим у ужичкој библиотеци у оквиру програма „Ужице-престоница културе Србије 2024“.
Učitavanje komentara...