Моћ вуне

Све ове моје радове спаја само вунено влакно, његова моћ, морфологија, трансформисање и све оно што сам ја препознао у њему. То је нека врста комуникације између текстила, односно, влакна вуне и мене самог, каже Арпад Пулаи који је једини у Србији, па и у Европи, који се бави израдом скулптура од вуне ових димензија

У Градској галерији у Ужицу отворена је изложба Арпада Пулаиа (1986, Врбас) под називом „Морфологија текстила“ коју чини 14 скулптура од вуне насталих у протеклих десет година, две таписерије из прве фазе уметниковог истраживања вуне и један био-тепих који је плод његових најновијих истраживања органских форми коришћењем облика из природе и примењујући их у пракси.

За директора Градске галерије, Зорана Цветића, ова изложба је у рангу изложбе године не само у ужичкој галерији већ и шире, због тога што радови „носе занимљиву поетику и необичан ликовни приступ“. Многи се налазе у значајним галеријама, приватним колекцијама, али и у Музеју примењене уметности из којег је један позајмљен за изложбу у Ужицу.

-Све ове моје радове спаја само вунено влакно, његова моћ, морфологија, трансформисање и све оно што сам ја препознао у њему. Заправо, сви су плод мог истраживачког рада и преиспитивања себе, мојих могућности, а опет и преиспитивање и моћи самог влакна вуне, да ли оно може да изнесе оно што ја замислим. То је нека врста комуникације између текстила, односно, влакна вуне и мене самог. Ово је мој опус од десет година у ком сам приказао интересовање за истраживање биоморфних и зооморфним форми, али у последњих две до три године икључиво се бавим органским формама које примењујем у практичне сврхе као што је атипичан тепих или структурална форма која се налази на поду. Тај тепих је изложен и овде и то је сада област у којој истражујем – рекао је између осталог Арпад Пулаи.

Интересовање према вуни као основном материјалу за рад проистекло је на студијама. Дипломирао је 2011. године на Факултету примењених уметности на одсеку дизајн текстила.

-Принцип и техника су изузетно комлексни, поготово процес израде, сама форма, скице. Да би се дошло до скулптуре од вуне примењује се неколико техника. Прво долази мокро филцање, формирање дводимензионалне плошне вунене површине коју у једном моменту обликујем и кројим. Други корак је филцање иглом, то је суво филцање што представља израз моје ликовности. Та игла је кључни моменат који ми дозвољава да финализирам свој рад, а моћ вуне је у томе што ми дозвољава да је обликујем – појашњава Арпад Пулаи који је једини у Србији, па и у Европи, који се бави израдом скулптура од вуне ових димензија. Сировина за скулптуре је пиротска чешљана вуна.

О раду Арпада Пулаиа, Милица Перић, историчарка уметности, између осталог је написала у каталогу изложбе:

-Арпадово стваралаштво можемо разумети као сведочанство и материјално уобличење у које је уткан сложен процес мисли и осећаја, проистеклих из уметникове загледаности у себе, у магловите и загонетне пределе снова и имагинације, али и у она подручја властитог универзума која су настањена сталним релацијама између спољњег и унутрашњег света уметника, сталним превирањима и дуалностима између скривених и откривених делова властитог бића и света око нас...Ови нам радови омогућавају не само сусрет са уметношћу, већ и сусрет са човеком – уметником и нама самима.

Арпад Пулаи је члан УЛУПУДС-а и ЕТН, бавио се и патинажом костима у филмској продукцији, а 2014. године основао је у Србобрану Удружење грађана „Чунак“ чији је циљ ревалоризација текстилних техника, а делатност, ткање на хоризонталним и вертикалним разбојима, обука ручног и машинског плетења, ликовно-текстилне радионице. Од 2015. године је стручни сарадник у настави на Факултету примењених уметности на одсеку дизајн текстила. За досадашњи рад добио је бројне награде.