- Мобинг се ни једном послодавцу који држи до себе и своје фирме не исплати, јер ремети радно окружење и ствара незадовољне раднике, а без задовољних радника нема успешне фирме - каже консултант за радно право и људске ресурсе Олга Вучковић Кићановић за “Вести”
У Ивањици је одржан семинар Секције жена УГС “Независност” на коме је поред актуелности у вези рада синдиката и радног права одржана и радионица о мобингу.
Најједноставнија дефиниција мобинга јесте злостављање на раду рекла је на предавању Олга Вучковић Кићановић из Центра за радно право и људске ресурсе (ФИДЕС) наводећи и шест група понашања која се могу сврстати у мобинг. Он може бити вертикални (послодавац-мета), хоризонтални (запослени-мета), или представљати комбинацију и једног и другог. Мобинг подразумева онемогућавање комуникације или ућуткивање запослених (послодавац виче, ућуткује, “твоје је да радиш”), нарушавање међусобних односа (психичка казна, изолација запосленог), нарушавање личног угледа (оговарање, имитирање запосленог, коментарисање физичког изгледа), нарушавање професионалног угледа (онемогућавање напредовања, едукације, давање полуинформација запосленом), нападе на психичко и физичко здравље (услови рада, стална претња отказом и дисциплинским мерама) и сексулано узнемиравање (ласкави коментари, неумесне шале, разна условљавања), навела је Вучковић-Кићановић. Она истиче да је у случају мобинга веома важно разграничити кршење других радних и социјалних права. Јер, уколико “омашимо”, предмет не можемо процесуирати као мобинг на адекватан начин и заштити мету (жртву), тако да је веома важно дефинисати дело с обзиром на оно шта пише у закону. На питање постоје ли у Србији професионали мобери она одговара потврдно.
- То је човек који перфектно познаје закон, не само Закон о спречавању злостављања на раду него и све законе о раду. Он ће мету фантастично да мобира, а да не повреди закон с обзиром на рупе у закону. Мобер је и добар психолог! Зашто? Да би гађао своју мету где је “најтања”, јер различите су могућности како једна особа може бити повређена. Рецимо мене вређа једна ствар, некога другог друга ствар, јер смо другачије сензибилисани – истиче Олга Вучковић Кићановић из ФИДЕС-а. Сматра да су жене и мушкарци изложени мобингу, с тим што је он мало израженији код жена. Међутим, тачно је да жене у Србији лакше процесуирају мобинг и брже се одваже на поступак без обзира на страх који је присутан.
- Код мушкараца је то теже због присутног “балканског синдрома”. Бити нечија мета или жртва мобинга, код мушкараца је теже прихватљиво, јер “какав сам ја мушкарац, ако трпим”!? Нарочито уколико је жена руководилац, онда је то “дупло понижавајуће” за статусни симбол “мачо Балканца”, тако да мушкарци понекад кажу да ће размислити да ли ће пријавити мобинг. И то је просто психолошка разлика полова. Жене су ипак храбрије, упркос томе што им се чини да су слабије у пријави мобинга – наводи Кићановић. Додаје да је у Србији све више пресуда за мобинг и да су раније биле на нивоу “статистичке грешке”.
-У корист послодавца раније је било преко 95 одсто пресуда. Међутим, полако али сигурно пракса се мења и подиже свест. Промптно би требало одржавати континуиниране обуке и за судије. Мобинг је радно-правни проблем, али и психолошки, социолошки и економски код стратешког мобинга. Потребан је мултидисциплинаран приступ мобингу да би се проблем решио на одговарајући начин. Судија то не зна – сматра она. Исхрана, превоз, право на јубиларну награду, прековремени рад се штите Законом о раду, али може бити мобинг, ако се користи селективно, односно ако само једној особи послодавац не да јубиларну награду, само уједној особи не плаћа прековремене сате и то може бити мобирајуће.
Мобери
- Мобинг се ни једном послодавцу који држи до себе и просперитета фирме не исплати. Мобинг ремети радно окружење и ствара незадовољне раднике. Само здрави и задовољни радници доприносе успеху предузећа. Мобер једино одговара послодавцу – профитеру. Мучи запосленог, кињи га,отићи ће сам, ослободиће ме обавеза при отказу и исплате отпремнина, а ослободиће ме и ризика од тужбе, јер не можеш да тужиш предузеће када из фирме одеш сам - каже Кићановић и додаје да су послодавци богати колико су им радници богати.
На семинару је испричан и случај раднице једног београдског комуналног предузећа. После губитка сина због болести у веома кратком времену преминуо јој је и супруг. Лице које је радници било послодавац и пре трагичних догађаја сексуално је узнемиравало. Мобинг напади после губитфка чланова породице постали су интензивнији. Када се запослена обратила за правну заштиту и затражила премештај на друго радно место послодавац-мобер је преместио на гробље уз реченицу “Могло је другачије, али си одабрала да и ти завршиш на гробљу”. Правни тим је успео да одбрани ову жену.
Učitavanje komentara...