МЕД КОЈИ ТО ЈЕСТЕ

У НАШОЈ СРЕДИНИ КУЛТУРА КОНЗУМИРАЊА МЕДА ЈЕ НА ЈАКО НИСКОМ НИВОУ И ТРЕБАЛО БИ УЛОЖИТИ ДОДАТНЕ НАПОРЕ У ПРОМОЦИЈУ ЗНАЧАЈА ПЧЕЛИЊИХ ПРОИЗВОДА. ПО МЕНИ, ПРОМОЦИЈА ПЧЕЛИЊИХ КАО И СВИХ ДРУГИХ ЈЕ НАЈБОЉА НА НАЧИН КАКО ТО РАДЕ ЗЕМЉЕ ЗАПАДНЕ ЕВРОПЕ, И ЛИЧНО САМ СЕ УВЕРИО У ТО. НАИМЕ, ДОМАЋИНСТВА КОЈА ИМАЈУ ДА ПОНУДЕ СВОЈЕ ПРОИЗВОДЕ ДОБИЈУ СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗГЛЕД СВОГ ДОМАЋИНСТВА И ОКОЛИНЕ ТЈ. ГДЕ ЋЕ СЕ ПРОДАЈА ВРШИТИ, ЗАТИМ СМЕРНИЦЕ КАКО ТЕ ПРОИЗВОДЕ ПРЕДСТАВИТИ И УПАКОВАТИ. КАД ИСПУНЕ ЗАДАТЕ УСЛОВЕ ДОМАЋИНСТВА СЕ СТАВЉАЈУ НА МАПЕ, ТУРИСТИЧКЕ ИНФО ПУЛТОВЕ, ФЛАЈЕРЕ, ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ – НАВОДИ ПЕТАР ЛУКИЋ КОЈИ ГОВОРИ О ТОМЕ КАКО ПЧЕЛАРСТВО МОЖЕ ОЈАЧАТИ НАШЕ СЕЛО

Колико је пчеларство заступљено у ужичком крају и какву има традицију?

Пчеларство у ужичком крају,поред малине, по мом скромном мишљењу представља најзаступљенију грану пољопривреде, упркос не баш повољним пашним приликама. Разлог такве тврдње лежи у чињеници да Друштво пчелара Ужице броји годинама уназад до две стотине чланова, а сматра се да има још стотинак пчелара који нису чланови. Друштва пчелара (Пожега, Ариље, Чајетина, Бајина Башта) могу се похвалити сличном статистиком. За овакву бројност су заслужне активности које спроводе наведене пчеларске организације. Образовање је најзаступљенија активност Друштва пчелара Ужице које је основано 1937. године. Традиција Дебатног клуба, које представља својеврсну зимску школу пчеларства, траје од 1979. године. У просеку петнаестак предавања одрже, поред пчелара практичара, професори и асистенти са Пољопривредног и Ветеринарског факултета. Уназад десет година најмање један термин је резервисан за Пољопривредну саветодавну стручну службу Ужице, чији запослени, пчеларима представљају све актуелне субвенционе конкурсе и услове за њих.

Каквог је квалитета мед из ужичког краја? Рађене су анализе у европским референтним лабораторијама, шта оне показују?

Мед је један од ретких пољопривредних производа који се без детаљне анализе не преузима од пчелара. Разлог за то је веома захтевно инострано тржиште које за одређене параметре прописује нулту толеранцију. Кад су пчелари ужичког краја у питању досад се није десило да узорак меда буде ван прописаних параметара. Чак, откупљивачи тврде да су узорци меда из ужичког краја идеални, кад су параметри у питању. Свему овоме је допринела примена смерница ,,Добре пчеларске праксе” који су ужички пчелари без двоумљења прихватили. Ова пракса прописује смернице од начина поступања са пчелама, преко одузимања и врцања меда до самог чувања. Зато су резултати анализа лабораторија Завода за јавно здравље широм Србије као и Хемијског факултета у Београду увек биле неприкосновене. У највећем броју случаја то је и потврдила и Интертек лабораторија из Бремена, иначе лабораторија са најсофистициранијом опремом за тестирање на свету.

Какав је положај пчеларства као гране пољопривреде по вашој оцени?

Може се сматрати да је пчеларство, као грана пољопривреде, на задовољавајућем нивоу. Томе доприносе активности локалних пчеларских организација, попут ужичког Друштва пчелара, као и субвенционисана средства Министарства пољопривреде и Града Ужица. Оно што радује, из године у годину је повећање свести воћара кад су пчеле у питању.

Шта недостаје да би положај био бољи, шта је за похвалу, а шта би требало поправити?

На првом месту пчеларима је потребан Институт за пчеларство. Навешћу само основне разлоге. Прво, пчелари би кроз Институт могли да се додатно усавршавају кроз акредитовану институцију, затим би могли целисходније да прате здравствено стање пчела и да боље буду упућени у медикаменте, приликом доношења или измена постојећих закона Институт би давао своје мишљење, многи млади стручни људи кроз њега би могли да се озбиљније баве научно-истраживачким радом. Поједностављење прописа и процедура ветеринарског надзора као и могућност промене одређених законских одредби у циљу олакшавања секундарних послова (нпр.транспортних) у пчеларству. Стратегија побољшања пашних услова би умногоме допринели развоју пчеларства. Поред развоја пчеларства, стратегија би допринела заштити животне средине. Напомињем, последња студија каже да би постигли тренутну одрживост биодиверзитета сваки становник планете Земље морао би да посади 160 стабала.

Каква је тренутно извозна цена меда, какве проблеме у извозу видите ви као произвођач и ваше колеге?

Извозна цена, када је багремов мед у питању, је пала за двадесет процената, у односу на претходну годину (досадашњи максимум од 7,3 евра по килограму) док су друге врсте меда задржале исти ниво. Пад цене багремовог меда су условили добри приноси широм Европе, као и повећање трошкова транспорта и логистике. Наставак економске кризе може додатно дестабилисати тржиште меда као намирнице која не спада у ред основних. Што се тиче цене меда на ,,кућном прагу” и на организованим продајним изложбама цена меда је за петнаест процената виша него претходних година због повећања трошкова услед поменуте кризе. Пчеларство као и други видови пољопривреде, рецимо сточарство и производња млека тражи много знања и укљученост у токове.

Колико информатичка писменост вама и колегама помаже у овом послу?

У сваком послу, као и у животу, битна је жеља за учењем и усавршавањем. Сведоци смо да су информационе технологије данас саставни део живота и да се многи процеси не могу замислити без дигиталне писмености. Колеге пчелари као и ја трудимо се да информационо-техничке могућности искористимо у што већој мери. Напомињем,веома је танка линија између тога да ли ви користите технологију, или она вас. Корона је била изазов за све нас. Али, пчелари су показали да су њихови производ непревазиђени у јачању имунитета.

Да ли пчеларство може ојачати и наше село?

Мед и пчелињи производи су одувек неприкосновени у јачању имунитета. Корона нас је подсетила на то. Међутим, у нашој средини култура конзумирања меда је на ко ниском нивоу и требало би уложити додатне напоре у промоцију значаја пчелињих производа. По мени, промоција пчелињих као и свих других је најбоља на начин како раде земље западне Европе, а у који сам се лично уверио. Наиме, домаћинства која имају да понуде своје производе добију смернице за изглед свог домаћинства и околине тј. где ће се продаја вршити, затим смернице како те производе представити и упаковати. Кад испуне задате услове домаћинства се стављају на мапе, туристичке инфо пултове, флајере, интернет презентације. Суштина је да купац дође до (обично викендом), у мом случају пчелара, да се упозна са начином и условима у којима ради, да добије сва потребна објашњења и на крају са задовољством купи мед. Наравно, оваквим начином, поред примарног производа отвара се могућност и за продају и других производа, уколико их има.

ПРОЈЕКАТ ,,ЈАКО СЕЛО-ТЕМЕЉ ДРЖАВЕ"