Председник Асоцијације произвођача малина и купина Србије Добривоје Радовић рекао је данас да су пољопривредни произвођачи незадовољни радом осигуравајућих кућа и да апелује на државу да гради аутоматски противградни систем који ће штитити то воће од непогода.
Он је Бети рекао да проценитељи осигуравајућих кућа не излазе на њиве да сниме штету неколико дана после невремена, већ често ни после 20 или месец дана, а да произвођачи не могу да чекају толико дуго већ примењују агротехничке мере како би се биљке што пре опоравиле.
– После примене агротехничких мера и протока 20 и више дана од елементарних непогода не види се прави ниво штете – рекао је Радовић.
Додао је да осигуравајуће куће признају штету само од града, пожара и удара грома, али не и олује која није праћена градом, а често наноси штету и већу од леда.
Радовић је рекао да се осигурање под таквим условима не исплати иако је држава повећала субвенције за премије осигурања у ризичним брдско-планинским подручјима са 40 на 70 одсто.
– Осигуравајуће куће признају штету од града само на роду, али не и на изданцима који се униште, а због чега ће наредне године род бити мањи – рекао је Радовић.
Решење, како је рекао, треба тражити у постављању аутоматских противградних ракета какве су инсталиране у Ваљеву и које би заштитиле произвоиђаче малина и купина од сваке елементарне непогоде.
Додао је да решење за брдско-планинске пределе где су парцеле мале, од десетак до највише 50 ари није ни у снимању дроном јер не може да се стекне прави увид у размере штете.
У осигуравајућој кући Винер штедише рекли су да се “процена штета на усевима ради чим се на терену стекну услови“.
– Наши проценитељи су распоређени на територији целе Србије и у складу са уговореним полисама што нам омогућава правовремено снимање штета – рекли су у осигуравајућој кући “Винер штедише“.
Искуство је показало, како су навели, да су у претходним сезонама због некомплетних пријава или поновне штете од града постојали “усамљени случајеви каснијег изласка на терен, али да су они посебно разматрани и да осигураници због тога нису били оштећени“.
У тој осигуравајућој кући рекли су да премија осигурања усева и плодова зависи од културе, локације, површине парцеле, приноса и уговорене цене рода и најважније, уговореног обима покрића.
– Прошле сезоне смо уговорили полису за основне опасности, град, пожар и удар грома за малине у околини Пожеге са премијом од нешто мање од 1.000 динара по ару, док су допунски ризици (пролећни мраз и снег) коштали око 1.800 динара по ару – навели су у “Винер штедише“ осигурању.
У “Генерали осигурању“ су рекли да је рок за излазак на њиве са оштећеним усевима од пет до десет дана после пријаве штете и да је тај рок у протеклој години у највећој мери испоштован, али да се не искључује могућност да је у неким случајевима и пробијен.
– Због интензивних непогода, праћених градом прошле године се дешавало да дневно стигне и 1.000 одштетних захтева, али је међу њима било и неоснованих – рекли су у “Генерали осигурању“ и навели да две године за снимање великих парцела користе дронове.
Директор Института “Биосенс“ Владимир Црнојевић рекао је за Бету да се у разговорима са Министарством пољопривреде разматра ефикаснији систем осигурања.
– “Биосенс“ планира да од фебруара кроз платформу “Агросенс“ омогући дрон сервис којем ће приступ имати произвођачи и осигуравајуће куће и путем којег ће моћи да добију услугу снимања оштећених усева – рекао је Црнојевић.
Učitavanje komentara...