Мали део велике историје

Данашња изложба доказаће да смо припадници једног витешког народа који слави војника и чува породицу. Још једном желим да се захвалим Историјском архиву који је отргао од заборава и приуштио нам да се подсетимо једног малог дела велике историје Југословенске народне армије, рекао је Бранко Делић, начелник Центра Министарства одбране Ужице

Поводом 12 година постојања и рада Градског културног центра Ужице, 8. јуна је у башти ове установе у сарадњи са Историјским архивом Ужице, отворена изложба Жељка Марковића под називом „Рузмарин, сњегови и шаш“. Изложба садржи 30 фотографија из Збирке Дома ЈНА у Ужицу коју чини 647 фотографија које је 2005. године Предислав Даничић, последњи начелник Дома ЈНА (1995-2005) предао ужичком Архиву. Фотографије се односе на разне активности у свим видовима и родовима тадашње федералне армије, а у ужички Дом ЈНА стизале су из касарни и војних јединица из свих крајева Југославије.

Жељко Марковић, аутор изложбе, честитјући Градском културном центру 10 година од када се уселио у простор бившег Дома ЈНА, као и 12 година од када је основан, посебно се захвалио Предиславу Даничићу, који је у два наврата у протеклој деценији ужичком Архиву предао фотографије које су чуване у Збирци фотографија Дома ЈНА, а сада су прикључене Збирци фотографија Историјског архива Ужице.

-Из Збирке смо одабрали 30 фотографија које сматрамо репрезентативним и које говоре о тадашњим одбрамбеним снагама, од момента ступања регрута у војску, њихове обуке, давања заклетве, лепог друштвеног и културно-забавног живота, али и онога мање лепог, све до завршетка војног рока– рекао је Марковић и појаснио:

-Сваку фотографију прати текст средњовековних хроничара који говоре о Словенима и на неки начин о нама, Србима. Словенски народи су имали мало својих хроничара тако да је о нама, Словенима, остало много тога незаписано, а онда се у тој празнини могло и манипулисати о нашој прошлости. Битно је да данас имамо што више образованих људи, да што више записујемо, а не да дамо могућност да се у тим празним просторима манипулише. Потребно је да имамо своје хроничаре који ће писати о нашој историји, јер смо изузетно значајан народ који је утицао на стварање савремене Европе. И управо је била основна идеја да се комбинацијом текстова старих хроничара и ових фотографија о одбрамбеној снази једног јужнословенског народа, нас Срба, подсетимо на то шта смо били, а војска није само одбрамбена снага, већ и један начин живота и сегмент који говори о суверенитету једног народа и државе.

Назив изложбе проистекао је из стиха песме „Бијелог дугмета“ („Све ће то, мила моја, прекрити сњегови, рузмарин и шаш“) чија је музика обележила неколико деценија прошлог века и уз коју су многе генерације служиле војни рок, али шаље и поруку да заборав не прекрије то што је било и да поново размислимо о томе да ли је овој земљи и њеном народу потребно обавезно служење војног рока, појашњава Жељко Марковић. Према његовим речима, у оквиру отварања изложбе била је планирана, али није одржана промопција књиге „Војно братство Словена“ јер аутори Људовит Шћевко и Мерош Пуховски нису били у могућности да допутују.

-Некада овде беше Дом ЈНА као центар културног живота тадашњег војног гарнизона. Ево, више од десет година уназад, култура је остала под скутом Градског културног центра, а да ли ће се војници вратити, то нам остаје да видимо – рекао је, између осталог, потпуковник Бранко Делић, начелник Центра Министарства одбране Ужице, отварајући изложбу и истакао:

-Данашња изложба доказаће да смо припадници једног витешког народа који слави војника и чува породицу. Још једном желим да се захвалим Историјском архиву који је отргао од заборава и приуштио нам да се подсетимо једног малог дела велике историје Југословенске народне армије.

Филип Баралић, директор Градског културног центра поздравио је бројне госте међу којима и генерала у пензији и бившег начелника Генералштаба Војске Србије, Љубишу Диковића, представнике Града Ужица, као и културног и јавног живота. Баралић је овом приликом истакао да ће Градски културни центар наставити да даје допринос развоју културног живота у граду.

-Тежимо да се програмски што више уздигнемо, да понудимо што квалитетније садржаје из различитих области културе и уметности. Предстоји нам програм „Културно лето“. Издвојио бих манифестацију под називом „Недеља урбане културе“ која ће бити одржана од 13. до 17. јуна, а представићемо се изложбама, перформансима, плесном школом, концертима алтернативне музике и хуманитарним концертом. У преговорима смо и са Биг бендом, оркестром РТС-а који ће 20. августа наступити највероватније на Тргу партизана да би што већи број грађана уживао у доброј музици. То ће бити њихово прво гостовање у нашем граду од када су основани.

У једном од текстова који прати изложбу, цитату из књиге „Краљевство Словена“ Мавро Орбина, објављене 1601. године, пише:

„И Галија је имала такође свога писца Диафора, Тракија Сократа, а Либија Хесионаха. Теокал Хунибалд с више од тридесет својих књига, Васталд, Хелигаст, Аребалд, Ритемер, Ветан, Дорак, Карадак и Рутујко прославише нацију Франкона, сада званих Француза. Дакле, све ове нације које набројасмо данас су на цени у свету, јер се оне, како рекосмо, намерише на образоване људе који се много знојише да би их својим списима прославили. Међутим, словенска нација беше у томе једина слабе среће. Она се већ од почетка даде на непрекидно ратовање и извршавање дела достојних вечне успомене, не бринући се ни најмање да их неко стави на хартију. Мало аутора поменуше Словене, а уколико их поменуше, то беше више поводом ратова које водише с разним народима него да би и најмање славили ову нацију, нацију која оружјем зададе много муке готово свим нацијама света.