Људски капитал је најзначајнија вредност

Грађани су основни мотор развоја. Људски капитал је најзначајнија вредност сваке заједнице и зато он мора да се чува, негује, у њега мора да се улаже. Ако се та чињеница не препозна довољно и на време он се круни и нестаје, а тај процес угрожава саму егзистенцију заједнице, рекла је за „Вести“ Соња Лихт, председница Београдског фонда за политичку изузетност који је недавно започео реализацију пројекта „Од мог града мојој земљи“. Прва дебата у оквиру овог пројекта одржана је у Ужицу.

Једна од активности Београдског фонда за политичку изузетност, чија сте председница, јесте и почетак реализације пројекта „Од мог града мојој земљи“ посвећеног развоју Србије, а у оквиру којег је одржана и прва локална дебата у Ужицу. У чему је значај овог пројекта?

-Од свог оснивања 2003. Београдски фонд за политичку изузетност је посвећивао значајну пажњу развојним пројектима. Велик број дебата, као и друге активности, организовали смо широм Србије. Верујемо да демократски поредак мора да поразумева и истинску децентрализацију, да је активно учешће грађана у јавном животу кључно за одрживи развој сваке заједнице. “Од мог града мојој земљи” је пројекат који смо ми осмислили, а подржава га Немачко друштво за међународну сарадњу – ГИЗ. Основна идеја пројекта је да подстакне што све обухватнији разговор о развојним потенцијалима градова, да се у тим разговорима посебан нагласак стави на улогу грађанки и грађана као кључних актера у осмишљавању и спровођењу развојних политика на локалном нивоу. Надамо се да ће ове активности подстаћи и широку јавну дебату о развојним приоритетима целе Србије.

Како оцењујете дебату у Ужицу?

-То је била прва у низу дебата у осам градова. Скуп у Ужицу је, по мишљењу нашег тима, био веома важан јер је, пре свега, указао на потребу да се преставници различитих структура састају и поделе своја виђења како приступити могућностима и тешкоћама развоја, да заједно трагају за неискоришћеним потенцијалима свог краја. Да кроз те разговоре поврате поверење које је често нарушено између различитих структура, као и између грађана и институција.

Шта бисте издвојили из ове дебате?

-Указивање на значај очувања и развоја специфичних вредности града, његов идентитет који може да буде једна од битних полуга развоја: од Потпећке пећине до хидроцентрале на Ђетини изграђене по Теслиним плановима свега пет година после оне на Нијагариним водопадима; од развоја органске производње до женске задруге за руралне производе“Здравчица”, а пре свега, препознавање огромног значаја образовања и културе како би се очувао урбани карактер Ужица.

Да ли сте подстакли дијалог о развојним потенцијалима овог града?

-Ми смо подстакли да се људи окупе око једног стола. Све остало је резултат разговора самих учесника. Надам се да ће се тај дијалог наставити и без нашег присуства, а ми намеравамо да све те дијалоге представимо, у најближој сарадњи с нашим локалним партнерима, на завршној националној конференцији у Београду.

Да ли је дебата у Ужицу дала, да ли је могла дати, контуре потенцијала развоја града и основне правце развоја?

-Дебата је била само први корак у настојању да се овакви разговори препознају као нужност да би се развој сопствене средине учинио најзначајнијом темом за све њене грађане. Дијалог је био веома жив и динамичан, вођен искусном руком госпође Рушке Дабић, којој захваљујем на њеном огромном доприносу целом догађају.

Која позиција у свему овоме, припада грађанима?

-Огромна, јер су они основни мотор развоја. Људски капитал је најзначајнија вредност сваке заједнице и зато он мора да се чува, негује, у њега мора да се улаже. Ако се та чињеница не препозна довољно и на време он се круни и нестаје, а тај процес угрожава саму егзистенцију заједнице.

Да ли је ова дебата показала да може бити подстицај и другима?

-Ми ћемо резултате сваке дебате, с нагласком на предлоге који су у тим дебатама конкретизовани, представити у публикацији коју спремамо од самог почетка овог пројекта. У тој књизи ћемо представити сваки град понаособ са закључцима дебата, као и резултате истраживања које наши партнери обављају у свим местима обухваћеним пројектом. Дебата у Ужицу ће сигурно и нама и нашим партнерима у другим градовима бити и помоћ и подстицај у организовању наредних догађаја.

Постоје ли препреке у покретању дијалога било које врсте код нас па и у конкретном случају – о развојним потенцијалима локалних заједница?

-Већ у Ужицу смо наишли на прву препреку: неодазивање привреде. Мораћемо много више да радимо да бисмо их убедили да су и за њих овакви дијалози важни, да један дан проведен у разговору са осталим структурама у граду није ни изгубљено време а ни изгубљен новац – напротив.

Шта следи после дебата? Који су бенефити за локалне заједнице, од овог пројекта и када се могу очекивати, како ће се они моћи измерити?

-Ми се сви надамо да ће основни бенефит бити да ће људи видети колико су им овакви разговори важни, да руше баријере и помажу различитим актерима да се боље препознају. Једна од учесница наше дебате је то формулисала овако:”Ми из цивилног сектора и доносиоци одлука смо често на истој страни а да тога нисмо свесни.” Ако се разговори наставе бенефит ће бити више заједничих напора који морају довести и до резултата за целу заједницу. И да конкретизујем могуће добити на примеру – у разговору је констатовано да је један од основних проблема свакодневног живота у граду сужавање јавног простора. Тротоари су често непроходни за пешаке због паркираних аутомобила, тако да су и родитељи принуђени да гурају дечија колица коловозом што представља, између осталог, и безбедносни проблем. Дакле, таква ситуација захтева поред изградње нових паркиралишта и напор свих да се јавни простор брани и одбрани. Без њега сам град губи свој урбани карактер на који су Ужичани посебно поносни.

Колико пројекат временски траје?

-Укупно две године.

Београдски фонд за политичку изузетност основан је 2003. године. Како бисте оценили рад Фонда у протеклом периоду, јесте ли задовољни постигнутим и шта је обележило овај период рада?

-Успели смо да за скоро 17 година рада организујемо преко 1500 семинара, студијских путовања, округлих столова, симпозијума, конференција широм Србије, Балкана, па и ван нашег региона који су, пре свега, били у функцији образовања људи у јавном животу, успостављања дијалога на велики број тема које су значајне по себи, али и за изградњу комуникације међу често супротстављеним странама. Усмерили смо напор на изградњу капацитета доносилаца одлука, пре свега, у представничким телима: од локалних скупштина до парламента. Посебну пажњу смо посветили подршци ангажману жена на јавним пословима. Организујемо с Београдским центром за безбедносне политике и Европским покретом Србије, по мишљењима многих угледних учесника из света и региона, најзначајнију конференцију на Балкану посвећену међународној политици и безбедности – Београдски безбедносни форум, који ће ове године обележити десетогодишњицу.

Осећам велико задовољство што имамо на стотине полазника наших програма широм Србије па и региона који остају део наше “породице”, и који су нам главна подршка и када радимо пројекте као што је “Од мог града мојој земљи”. А посебно ми је драго што је до сада у нашој организацији радило више десетина сјајних младих људи, који су данас у разним значајним домаћим и међународним организацијама, што је огромна већина и даље у Србији и што и сада радим с тимом сјајних сарадница и сарадника с којима и најзахтевнији задаци изгледају као сјајан нови изазов.

Шта може бити изузетно у политици?

-Све што је усмерено на опште добро, и сви они који су спремни да уче, те да свој патриотизам доказују улагањем у своју заједницу а не у своје парцијалне интересе.

Вама је на овом пројекту партнер женска организација „Женски центар“ Ужице. Како, уопште оцењујете садашњи положај жене у Србији с обзиром да живимо у веома турбулентним временима? Колико положај жене у једном друштву зависи од степена његове економске развијености и демократичности?

-„Женски центар” Ужице познајем од оснивања и ценим њихове напоре на оснаживању жена и нарочито на свему што су учиниле да помогну женама на селу. Оне су практично помогле оснивању првих женских организација у селима јужно од Саве и Дунава. Када је реч о положају жена у Србији многи подаци показују да су све кризе, па и ова глобална економска криза с краја прошле деценије, веома погодиле жене нарочито оне које су изгубиле посао, а да су у старосној групи од 50 па навише. Нажалост и насиље над женама је још увек веома присутно, сваке године бележимо застрашујуће цифре злостављаних и убијених жена. О родној равноправности се говори али родно сензитивно образовање је још увек у повоју, а медији не презају од највулгарнијих напада на женско достојанство. У посебно су осетљувој ситуацији жене које су активне на јавној сцени, нарочито на локалу. Истраживање Поверенице за једнакост сведочило је о изузетно малом броју жена у руководствима месних заједница и локалних самоуправа. Иако је са увођењем квота у представничким телима ситуација померена на боље, остаје још јако много посла у постизању пуне равноправности жена и мушкараца, како је предвиђено нашим Уставом.