У Народној библиотеци одржано је предавање у оквиру програма „Из културне ризнице града“, посвећено једном од најзначајнијих српских филолога, Љубомиру Стојановићу (Ужице, 6/18. август 1860 – Праг, 16. јун 1930).
О човеку који је једна од најсветлијих личности српске историје и историје књижевности, професору, академику, лингвисти и филологу који је „носио чистоту ужичког језика“, говорила је проф. др Љиљана Костић.
– Љуба Стојановић је био личност која је највише задужила српски народ својим ангажованим и преданим радом на сакупљању старих рукописа, чиме је направио темеље за изучавање свим озбиљним истраживачима који се баве националним наукама – рекла је проф. др Костић.
Аутор који је иза себе оставио 350 библиографских записа, у два мандата министар просвете, дугогодишњи секретар Српске краљевске академије и њен најмлађи академик, рођен је у Ужицу 1860. године. Објавио је шест томова Старих српских записа и натписа, том Српски родослови и летописи, Старе српске повеље и писма, издао каталоге старих рукописа Српске краљевске академије и Народне библиотеке Србије, чиме је од заборава спасао грађу која је у потпуности девастирана током Првог и Другог светског рата.
Приредио је прво фотолитографско издање Мирослављевог јеванђеља и био ангажован на издавању Вукових сабраних дела. Проф. др Костић примећује да нам „импонује“ да о Љуби Стојановићу овако говоримо, али чим затворимо странице књига, заборавимо да је рођен у Ужицу.
Подсетила је и да је 2002. године на Педагошком факултету одржан велики научни скуп на коме је закључено да један од највећих српских филолога „завређује озбиљну пажњу јавности“ и да је неопходно обновити његову родну кућу, направити легат, обновити задужбину која је стипендирала српске лингвисте и филологе, пренети његове посмртне остатке из Прага и Љуби Стојановићу подићи споменик.
– Од свега, шта смо ми урадили? Ми смо 2016. срушили његову кућу. Толико о томе колико се ми Ужичани поносимо ликом и делом Љубе Стојановића – истиче др Костић.
Током предавања изнете су и мало познате чињенице о томе да је Љуба Стојановић спалио целокупну заоставштину, те да је остало нешто мало рукописа у његовом радном столу.
Предавање о човеку „који није желео небеско царство за себе, већ земаљско царство за свој народ“ одржано је у Библиотеци 18. августа, на 165. рођендан једног од најзнаменитијих Срба.
Доказ да се и то може
– Љуба је имао невероватну стваралачку енергију, о чему сведочи и надимак „Ветар“. Морална страна његове личности била је оно што су истицали сви његови савременици, и готово да је био узор свима по тој моралној чистоти. Фасцинантно је да постоји могућност да останемо морално чисти и када се, рецимо, бавимо политиком – навела је др Костић, уз подсећање на његову оставку на место дугогодишњег секретара Академије због ангажмана као оснивача Републиканске странке.
Učitavanje komentara...