Љубав је основ живота

Пролазећи поред њеног царства цвећа Вивалди, нико не остаје равнодушан, људи застају и диве се бајци коју је створила Драгица Ђоковић. Енергијом која задивљује, позитивношћу која очарава, у разговору за наш недељник рекла је да живи своју бајку и да је цвећарство њена љубав одувек.

Када се родила Ваша љубав према цвећу и када сте одлучили да је цвећарство професија којом ћете се бавити?

- Љубав према цвећу родила се још у детињству. Имали смо баштицу пуну разнобојног цвећа коју је моја мајка са пуно љубави неговала и одржавала. Гледајући њу и ја сам заволела цвеће и осетила колико уживам у свој тој лепоти. Веома сам захвална што је цвећартсво постало моја професија. Ту одлуку сам донела 1992. године радећи у цвећари. У свакодневном контакту са цвећем, аранжирањем, разним декорацијама, упијала сам безграничну лепоту у себе. Дошла је до изражаја и моја креативност и неки природан таленат. Осетила сам целим својим бићем колико ме рад са цвећем испуњава и чини срећном. Исту страст и енергију осећам и после 30 година рада са цвећем.

- Међусобни однос природе и људи је од суштинског значаја за цео људски род и нашу планету. Било би лепо наћи праву меру у опхођењу и много више поштовања према тако савршеном живом организму као што је природа. То је битно због равнотеже, склада и хармоније које треба да одржимо. Мислим да много више природа нама пружа него ми њој. Свесно се уништава такав дар и лепота планете, а она памти и трпи до неке границе. Бојим се да су људи ту границу давно прекорачили, а то не пролази некажњено.

Један брест у Вашем дворишту опоравили сте грљењем – када и како се то догодило?

- Да, то је истина. Имамо два бреста у дворишту која много волим. Али, 2014. године, из неких разлога, један је озеленео, а други се потпуно осушио. Не могу вам описати колико сам била тужна, а онда сам одлучила да га снагом своје љубави вратим у живот. Ја сам прави раноранилац и свако јутро пре изласка сунца одлазила сам до бреста, миловала му сваку грану и причала колико га волим и да ћу бити много тужна ако он стварно угине. Веровала сам свим срцем да ме чује и осећа моју љубав. А онда се десила чаролија! После 25 дана, угледала сам зелене листиће. Нико није био срећнији од мене! Грлила сам га, љубила и захваљивала се. Потпуно сам сигурна да су само снага љубави, страст и енергија коју сам слала оживели брест. Он је сада већи и лепши од другог бреста. Љубав је основ живота, енергија која покреће све!

- Да, 2015. године двориште је проглашено за најлепше. Али, иза тога стоји много рада и посвећености. У свему ми помаже мој супруг Горан, који исто тако воли цвеће. Има на стотину врста необичног цвећа, украсног жбуња и дрвећа. Свакој биљци морате да приђете, окопате је, залијете и оплевите. Ако запустите, коров врло брзо почне да расте. Цвеће мора да осети вашу љубав. То је живо биће – а онда ће вам троструко више вратити својом лепотом у којој ћете моћи непрекидно да уживате. То је магија која никада не престаје. Када нешто волите и радите са пуно љубави, онда ништа није тешко, и увек да позитиван резултат.

Одакле црпите инспирацију за предивне цветне аранжмане који се могу видети и купити у цвећари Вивалди?

- Цвеће је мој свет љубави, емоција и маште. Опет морам да нагласим да сам бескрајнно захвална што сам добила дар да ми леже све врсте уметности, кретаивности и осећаја за лепоту коју свуда приметим. То је, једноставно, у мом бићу. Кад имате толико љубави и страсти у себи за нешто, онда инспирација долази сама.

Једна предивна, ушушкана и необична кућица медто је где настаје магија – како сте дошли на идеју да цвећару Вивалди конципирате и уредите на тај начин?

- Сам простор за постављање цвећаре видео је мој супруг Горан. Само је рекао – како би било лепо да ту буде једна мала, лепа, цвећара. Од тог тренутка почиње магија и остварење мог дивног сна. Увек сам маштала да имам своју цвећару, негде у парку, и да то буде необична дрвена кућица као из бајке, са кривим прозорима и вратима, да има своје двориште пуно цвећа, уз цвркут птица. И, опет сам захвална што сам као особа успела да сачувам део своје дечије душе и тако унесем бајковитост у свој живот и да ме мој супруг у свему подржава и прати. Магију цвећаре осећају и сви пролазници и муштерије, па и они уживају. Чак и деца из вртића организују доласке и погађају чија је кућица и ко у њој живи. Врло често долазе туристи, загледају и сликају се. Многи кажу да кућица као да је изронила из неке чудесне приче, са необичним натписом на вратима – осмех, молим.

- Морам да похвалим наше драге Ужичане који имају културу и навику поклањања цвећа усвим приликама. Мушкарци су прави каваљери. Посебно морам да похвалим младе родитеље – они своје синове, као мале дечаке од 3 или 4 године, доводе у цвећару и уче да својим другарицама поклањају цвеће. Сада су то одрасли младићи, који и даље купују цвеће, често и без повода да некога обрадују када се најмање надају. Жену ништа не може толико да обрадује и озари као цвет.

Када је најповољније садити биљке у дворишту и које врсте препоручујете?

- За двориште бих препоручила све врсте перена. То су вишегодишње биљке, отпорне на мраз и до 20°Ц. Јако су декоративне и прави украс дворишта. Такође, све врсте украсног жбуња и дрвећа. Неке остају зелене током целе године, с тим да свака биљка има неке своје карактеристике и начин одржавања. Њих је најбоље садити када је јесен, јер природно имају доста влаге и боље се приме.

Уколико желимо да оплеменимо дневну или спаваћу собу, које цвеће бисте препоручили?

- Собне биљке уносе лепоту природе у енетријер и оплемењују простор. Неке пречишћавају ваздух као спатифилум и сансеверије. За спаваћу собу препоручила бих јасмин, лаванду и гарденију, јер имају умирујуће и опуштајуће дејство. За дневне боравке декоративне су јуке, пашире, драцене, палме. Нису тешке за одржавање. Мало љубави и неге унеће много топлине и лепоте у ваш свакодневни животни простор.

- Прекопута цвећаре био је јако неугледан и исписан зид. То ми је сметало, па сам тражила одобрење да урадим неки леп мурал. Идеја ми је била да то буде у духу амбијента цвећаре, нешто необично и лепо. Птица у гнезду која храни своје младунце и лик девојке са косом од цвећа. Ангажовала сам једног младог архитекту-сликара, који је све сјајно осликао и употпунио лепоту цвећаре. Сада је то пријатно место, пуно топлине и љубави, права кућица из бајке. Захвална сам на овој чаролији која никада не престаје. Сада слободно могу да кажем – живим своју бајку.