-Уколико се досадашњи тренд раста тражње и цена на светском тржишту настави, а што нам иде на руку, у сезони која нам предстоји можемо очекивати добре цене у откупу – каже др Александар Лепосавић, стручњак Института за воћарство у Чачку и професор Пољопривредног факултета у Крушевцу
Какво је стање у малињацима, у каквом је "кондиционом стању малина" и какве приносе произвођачи могу очекивати?
Ситуација у примарној производњи малине у нашој земљи није добра због више разлога од којих су најзначајнији дестимулисаност произвођача због дешавања у претходним сезонама али и одсуство струке у производњи малине у нашој земљи. То је довело до прилично великог шаренила у производним засадима и произвођачи се суочавају са појавом изостанка кретања плодоносних прираста, односно родних гранчица, појавом болести и штеточина са којима се они и не сналазе у довољној мери. У погледу дестимулисаности произвођача да улажу у своје засаде, основни разлог незадовољства ранијих година била је цена и то је довело до тога да велики број њих престане да обрађује засаде, а исто тако добар део произвођача је улагања свео на минимум. Поред цене, негативан стимуланс наши произвођачи су добијали и путем медија када су поједини извозници, у жељи да обезбеде нижу цену у откупу, пред 2017. годину пласирали више нетачних и непроверених информација, а које су се односиле на хиперпродукцију у свету, и у нашој земљи, проблеме са стандардима у производњи и у хладњачама, као и мешањем сорти од стране хладњачара и покушајем преваре страних купаца. Поред тога, неуспешно формирање Националног савета за малину и радних група Министарства пољопривреде за сагледавање стања у малинарству које нису дале ни један одговор нити дале препоруке шта урадити и на који начин превазићи лоше стање у нашој производњи. Одсуство одговора Радних група је очекивано из разлога што у њиховом саставу учествују некомпетентна стручна лица и компромитовани представници произвођача и прерађивача, што је додатно револтирало велики део популације која директно или индиректно зависи од, једног од наших најбољих извозних артикала.
Какве површине ове године имамо под малином? Да ли су оне веће или мање у односу на претходне године? Када можемо очекивати почетак бербе, посебно у ужичком крају?
Неозбиљно звучи податак који је приказан на сајту Републичког завода за статистику, а који као користи и Министарство пољопривреде да се у Србији малина у прошлој години гајила на 24.028 хектара. Такође, нетачан је и податак да смо прошле године произвели 118.674 тона малине. Овакви подаци не служе никоме и додатно стварају конфузију и могућност злоупотреба по питању произведених, увезених и реекспортованих количина из наше земље. Реално стање и по питању површина и питању количина је за 50 одсто мање од приказаног.
Временске прилике су утицале на кашњење вегетације, а самим тим и на почетак бербе. У свим производним регионима наше земље то кашњење је за око 12 до 15 дана у односу на раније године.
Да ли на светском тржишту влада дефицит малина, ко је подбацио од великих такмаца Србије?
Тачно је да на светском тржишту тренутно постоји дефицит, како малине, тако и купине. Због тога преостале слободне количине, којих има веома мало, имају прилично добро цену на светском тржишту. Са друге стране, чињеница је и да је велики број наших извозника, због непознавања кретања на тржишту, у ранијим годинама потписао, за садашње услове, прилично неповољне уговоре са купцима, а које морају испоштовати. Такви извозници су у неповољној ситуацији, јер нису у могућности да прате поједине актере који су произвођачима исплатили допуну за род из претходне године и који, да би се обезбедили за откуп најављују високе цене за род малине у сезони која нам предстоји. Сви велики произвођачи у свету су претходних година имали подбачај производње. Чилеанци су последњу сезону завршили са 27 хиљада тона, што је знатно мање од њихових просечних 32 до 35 хиљада тона по години. Босна и Херцеговина, која је годинама била својеврсна база за наше откупљиваче смањила је своју производњу за скоро две трећине. Са 22 хиљаде тона њихова производња је сада 8 до 9 хиљада тона. Доста се прича о Мексику и њиховој производњи која је у претходној сезони достигла рекордних 107 хиљада тона. Оно што треба напоменути да се у Мексику производи сасвим другачији сортимент чија је намена, али и тржиште другачије од нашег па нам они нису конкуренција. Пољаци због пада производње за своје купце све више надомешћују куповином малине код нас, у Бугарској, Украјини, али је чињеница да на светској тржници недостаје плодова малине.
Колико је корона утицала на стање у малинарству и цену малине? У јавности се помиње и споразум са Великом Британије и могућност пласмана већих количина малине у ову земљу. Какве су ваше информације о тој могућности?
Корона је знатно повећала раст тражње малине, поготову у развијеним земљама света. То није без разлога, јер плодови малине имају изузетна лековита својства па се користе у лечењу проблема болести крви, разних срчаних обољења, снижавање температуре и других тегоба савременог човека. Не треба заборавити и канцер превентивно и канцер супресивно дејство појединих састојака којима обилују плодови малине. И на крају, због повољног садржаја салицилне киселине, коришћењем малине се противупално делује на бројне процесе у организму човека и то је, по мени, можда кључни разлог због чега потрошачи преплашени корона вирусом више конзумирају малину и друго јагодасто воће током пандемије. У погледу споразума са Великом Британијом, олакшицу представљају ниже царинске стопе чиме нашим извозницима остаје већа могућност зараде.
Каква је тренутно цена малине? Како се котира органска малина и да ли процењујете да ће за њом бити све већа потражња?
Цена је свакако оно што највише интересује наше произвођаче. Уколико се досадашњи тренд раста тражње и цена на светском тржишту настави и што нам иде на руку, у сезони која нам предстоји можемо очекивати добре цене у откупу. Наравно да у томе треба бити опрезан и изјаве које се у последње време појављују у медијима и у којима појединци лицитирају са ценама које неко треба да плати за њихову малину могу нам нанети немерљиву штету. Ово посебно има на важности ако се има у виду чињеница да су купци малине бољег економског статуса, али без обзира на то веома су осетљиви и не трпе осцилације у ценама и количинама.
Дефиниција органске, еколошке или биолошке пољопривреде је да је то свеобухватни систем производње сировине у пракси еколошког управљања, чији је главни циљ постизање одрживе продуктивности засноване на очување и опоравак природних ресурса према ономе што је утврђено у прописима. Органски производи су све траженији, како на домаћем, тако и на иностраном тржишту. Ранијих година у нашој земљи није постојала значајна разлика у цени између плодова произведених у конвенционалној и органској производњи и то је било прилично дестимулишуће за произвођаче. Сада је сасвим другачија ситуација и због повећане тражње органских производа све је већи број произвођача у нашој земљи који се одлучују на овакав вид производње. Савет за оне који се двоуме је да пре одлуке о заснивању засада по органском принципу потраже помоћ квалификованих воћара и агронома, а све у циљу отклањања недоумица и каснијих евентуалних разочарења. Такође, препорука онима који су већ засновали своје производњу по овом принципу је да се строго придржавају прописа, јер су не само код нас, већ и у свету забележени бројни прекршаји и употребе недозвољених средстава у органској производњи чиме се наноси велика штета и ствара неповерење на све брже растућем тржишту оваквих производа.
Да ли је јефтина малина прошлост?
Имајући у виду чињеницу да тренд раста тражње малине, али и другог јагодастог воћа у свету има стабилан раст, а да главни произвођачи имају проблеме са падом и поскупљењем производње. Све већи проблем у свим земљама је и обезбеђење радне снаге током читавог циклуса, што све заједно утиче на прилично високе цене производње малине. Са друге стране, у нашој земљи се дешавају промене у начину и организацији читавог поступка откупа. Због непознавања стања на светском тржишту долази до прегруписавање фирми које се баве откупом и извозом малина из Србије и због тога сматрам да ће ово бити крај оних који су ценовно и квалитативно нашу малину водили у погрешном правцу. То је метод ниске и тржишно неадекватне цене са евентуалном доплатом, који је у великој мери утицао и на квалитет српске малине. Откупљивачи су куповали све, и добро и лоше. На тај начин су све произвођаче, и добре и лоше, сврставали у један кош, јер им је пре свега била битна количина. Тако су уништавали оно по чему смо се издвајали на светској тржници, а то је квалитет који се још увек не доводи у питање. Због тога се процењује да би услед раста тражње за вишим категоријама малине, „роленд”, ако позитиван тренд остане, вероватно имати још бољу цену од садашње.
Берачи су проблем и ове године. Медији су пуни огласа, али као и раније мало је оних који се јављају за бербу...
С обзиром на прилично неповољну старосну структуру пољопривредних произвођача у нашој земљи и све теже обезбеђење радне снаге, многи произвођачи су смањили производне површине и обрађују онолико колико могу да уберу ангажовањем чланова својих породица. Произвођачи који имају веће површине и морају да ангажују раднике за бербу сналазе се на различите начине. Повећана је цена радног сата и дневнице, берачима се обезбеђују солидни смештајни капацитети и храна, али је чињеница да радника за бербу нема довољно.
Шта се увек заборавља истаћи када се говори о квалитету српске малине? Прати ли извоз “црвеног злата” и одговарајући маркетинг наше малине у свету, које су наше слабости и шта је лек?
Без обзира на губљење лидерске позиције у произведеним количинама, Србија је на тржишту препозната као произвођач најквалитетније малине у свету. Такође, наши складишни и прерађивачки капацитети у највећем броју случајева имају успостављене стандарде и предуслове за извоз на најзахтевнијим светским тржницама. Сви напред речено указује да се у средњорочном периоду - четири до пет година мора спроводити више активности уз вођење рачуна о профитабилности производње. Неке од активности су: унапређење производње и квалитета плода; безбедност хране (у производњи и преради); боље разумевање између произвођача и прерађивача; сортимент; опрема; маркетиншке активности би се односиле на приказивање позитивних примера из праксе, инсистирање на нутритивним и лековитим својствима и користи од конзумирања малине, повећању броја производа од малине, као и повећању потрошње на локалном тржишту – што је тренутно веома мало; и продаја у свежем стању. Такође битно је порадити на побољшању слике која се шаље у свет, јер врло често појединци неодговорно изјављују о стању система квалитета у производњи и преради. Потребно је, такође и утврдити репрезентативност појединих представника удружења и хладњачара, јер најчешће представљају сами себе. И на крају, због стабилизације прилика код нас, потребно је оформити реалан и одржив однос произвођача и прерађивача, а све у циљу дугорочно стабилног прихода од продаје малине на светском тржишту.
Učitavanje komentara...