Емилијан Протић: „Ивањички академици“, Библиотека „Светислав Вуловић“ Ивањица, 2020.
Пет портрета ивањичких академика из пера новинара и публицисте Емилијана Протића, једног од најпоузданијих хроничара и истраживача моравичког краја, поред тога што указују на недовољно познату историјску чињеницу да се у свету врхунских домета науке и културе нашао завидан број учењака пониклих у варошици подно Голије и Јавора, представљају у широком временском луку више него уверљив доказ да је Србија у 19. и првој половини 20. века убрзано освајала атрибуте модерне европске државе.
Свака од пет биографских путања у Протићевој књизи показује да су поменути друштевно-историјски процеси, као део шире схваћене српске националне идеје, били незамисливи без образоване елите. Овакав подухват обавезивао је аутора на доследну и одговорну интерпретацију свега онога што је у стручној литератури објављено о животу и делу ових истакнутих личности из наше далеке прошлости. Поред тога што се ослања на проверене изворе и доступну архивску грађу, Протићев „биографски метод“ заснива се на хронолошки доследно обједињеној фактографији, а оно што га нарочито издваја из обимне продукције сличних рукописа јесте његов приповедачки дар којим и тешко разумљиве стваралачке дилеме такозваном обичном читаоцу предочава као пријемчиву и живу материју. Тако пред нама израњају и оживљавају богати, бујни животи Протићевих земљака, њихово прегалаштво и посвећеност националним интересима, испрекиданим историјским ломовима и породичним драмама. Вешто спајајући све важне биографске тачке петорице ивањичких академика, прожете фрагментарним сведочанствима њихових савременика, Протић од прве странице осваја читалачку пажњу, па се његови животописи неретко читају и као својеврсни образовни романи о васпитању, одрастању и сазревању у временима када је редослед националних задатака имао јасно утемељење у животима најбољих синова једне младе државе.
Истовремено, ходећи завичајним и иним животним стазама владике Јоаникија Нешковића, Стевана Р. Поповића, Светислава Вуловића, Кирила Савића и Недељка Кошанина, прошлост доживљавамо као вечну савременост, као неку врсту надвремености. Протићев истраживачки поглед у историју, колико год морао бити истинољубив, не подлеже нормама историцизма. Зато на поменуте великане не гледамо као на окамењене постаменте прошлости, већ као на визионаре. Данас, у доба када штошта добија академски имприматур, пригодно илустрована и стилски убедљиво написана књига „Ивањички академици“ у издању ивањичке библиотеке „Светислав Вуловић“ представља охрабрење, својеврстан издавачки подстицај и драгоцен путоказ. Њену актуелност препознајемо и у томе што нас у крупном историјском плану не одваја од великих умова који су живели у минулој епохи, већ што нас на посредан начин спаја у континуирани цивилизацијски ток. Стога су Протићеве „биографске лекције“ из наше културне и научне баштине драгоцене за њихово очување и целисходније понашање будућих истраживача.
Зоран Јеремић
Емилијан Протић рођен је 1940. године у Придворици поред реке Студенице. Основну школу три године је похађао у родном селу, а завршио је у Ивањици где је наставио живот. Средњу библиотекарску школу и Филозофски факултет, групу југословенску и општу књижевност, завршио је у Београду.
У вароши под Голијом и Јавором краће време био је средњошколски професор. Радни век завршио је у ужичким „Вестима“ и на Радио Ужицу као стални дописник.
Публицистичким радом се бави од 1994. године када је објавио монографију „Светлост на бпежуљку“, поводом 120 година школе у Приликама. До сада је објавио 11 књига, највећма посвећене јубиларним годишњицама болнице, хидроцентрале на Моравици, ФК Јавор, школама на Голији и Јавору. Пре две године објавио је књигу „Листови на ветру“, као подсетник на далеку 1868. годину када је отворена читаоница у Ивањици. У међувремену, у зборницима и периодичним листовима објављивао је радове из даље и ближе прошлости моравичког краја.
Učitavanje komentara...