Лапчевић: Упркос глобалним кретањима тренд раста спољнотрговинске размене

- У околностима кад су промене брзе и сталне, неопходна је велика прилагодљивост. Наши привредници показују заиста велику виталност у таквим околностима, засновану на искуству, знању, добрим партнерским односима са купцима и добављачима како у земљи тако и у иностранству – наводи Ана Лапчевић, директорка Регионалне привредне коморе Златиборског округа

Како послује привреда са подручја Коморе, каква је спољнотрговинска размена?

Општи услови пословања нису нимало једноставни. Ратни сукоби у Европи и Свету, енергетска нестабилност, транспортни изазови, као и успорен привредни раст у земљама из којих су највећи спољнотрговински партнери наших компанија, неминовно се одражава и на рад домаће привреде. Поред највећих система који су претежни извозници на практично сва светска тржишта, многе мање домаће компаније које су повезане са њима у ланце вредности, такође трпе утицаје макроекономских кретања. У околностима кад су промене брзе и сталне, неопходна је велика прилагодљивост. Наши привредници показују заиста велику виталност у таквим околностима, засновану на искуству, знању, добрим партнерским односима са купцима и добављачима како у земљи тако и у иностранству. Ипак све то, уз изостанак неких системских решењана на којима привредници годинама инсистрирају (поједностављење разних административних процедура, структура пореза и доприноса на зараде, мере подстицаја прилагођене потребама различитих пословних система и др.), неминовно оставља трага на раст који би могао бити знатно већи и на инвестирање домаћег капитала на које се због поменутих ризика компаније тешко одлучују. Спољнотрговинска размена на подручју ПКС РПК Златиборског управног округа и уз глобална кретања која нас окружују, бележи тренд раста. У 2024. години је износила 1 милијарду и 580 милиона евра, што је за 3,8% више него у 2023. Вредност извоза у истом периоду била је 940,8 милиона ерва што представља раст од 5% , а увоза 639,3 милиона ервра, што представља раст од 2,1%. Највише се извозио бакар, алуминијум, смрзнуто воће и производи наменске индустрије. Земље највећи спољнотрговински партнери региона су Немачка, Босна и Херцеговина и Италија.

Одржавање конкурентности у постојећим условима пословања је неопходан предуслов за даљи раст већине предузећа, али у исто време и обиљан изазов. Није нимало лако контролисати трошкове, бити посвећен квалитету, обезбедити брзу испоруку и испољити флексибилност која је неопходна за суочавање са такорећи свакодневним променама. Непрестани развој је зато од пресудног значаја. Развој намеће неопходност да се држи корак са савременим технолошким достигнућима. Виши степен дигитализације процеса у свим сегментима, а затим све веће примена вештачке интелигенције неминовно постају део свакодневице наших компанија. Један од кључних корака у овој области је систематска едукација свих запослених, која омогућава значајно унапређење пословања. Зелена агенда представља изазов који се на различите начине испољава у разним индустријама, али ће у предстојећем периоду бити од великог значаја. Обавезе које имају домаће компаније према партнерима из ЕУ, од ЦБАМ регулативе, преко низа других прописа које треба испунити, већ озбиљно заокупљају ресурсе наше привреде. Они које ове мере не погађају директно, свакако морају да своје пословање ускладе са често захтевним, преобимним и неоптимизованим процедурама домаћег законодавства, уз низ непотпуно испуњених предуслова. У условима нимало охрабрујуће демографске слике региона, и неравномерног регионалног развоја наше земље, обезбеђивање одговарајуће радне снаге се издваја као тема којом предузећа морају да се континуирано баве, уз примену иновативних приступа и алата. У времену које долази биће неопходно начи одговор на питање како до радника у условима смањења и старења популације и јаза између понуде и тражње на тржишту рада. Постојећа политика девизног курса не иде на руку компанијама које претежно извозе своје производе. У таквим условима, неопходно је радити на мерама које би омогућиле подршку извозу, посебно за велике пословне системе, који поред обезбеђивања највећег дела девизног прилива, представљају и мотор развоја привреде нашег краја који покреће велики број мањих фирми са којима су пословно повезани.

Новооснованим предузетницима, пољопривредним газдинствима, микро и малим привредним друштвима старости до две године, као и свима који имају идеју за сопствени бизнис или унапређење досадашњег пословања на располагању су подстицајна средства у оквиру „Програма промоције предузетништва и самозапошљавања“. Програм спроводи Министарство за јавна улагања у сарадњи са Фондом за развој Републике Србије и уз стручну подршку Немачке развојне банке (КWФ). Привредној комори Србије, партнеру у имплементацији Програма, поверена је реализација стручно-едукативних обука за израду пословно-инвестиционог плана апликаната. Програм обухвата све кључне аспекте подршке неопходне за успех старт ап пројеката – петодневну обуку за израду пословно-инвестиционог плана, повољне банкарске кредите код комерцијалних банака, партнера у пројекту, гаранцију за кредите банака партнера, бесповратна средства (грант) корисницима који успешно отплате кредит у износу до 20 одсто укупног инвестиционог улагања које се финансира у оквиру Програма (максималан износ бесповратних средстава 360.000,00 динара). Повољни банкарски кредити у максималном износу до 3.600.000,00 динара додељиваће се за финансирање инвестиција (набавку производне опреме, машина, постројења, садница, куповину или адаптацију пословног или производног простора) као и за оперативне трошкове, уз повољне услове отплате и погодности у виду ниже каматне стопе која је фиксна у максималном износу од 5,99% на годишњем нивоу. Додатна погодност за кориснике кредита је та да колатерал може бити само предмет финансирања као и да су максимални трошкови и накнаде које банка наплаћује кориснику кредита до 1 одсто од износа кредита.

Недостатак одговарајућих стручњака у занатским и техничким занимањима, образованих у складу са потребама привреде представља велики изазов послодавцима. На иницијативу привреде, Привредна комора Србије ради на увођењу дуалног образовања у образовни систем Србије, у циљу дугорочног решавања проблема дефицита квалификоване радне снаге са којим се суочавају различити привредни сектори. Дефицит кадрова у значајној мери кочи раст и развој привредних субјеката и самим тим повећава њихове трошкове. Из ових разлога послодавци су мотивисанији да се укључе у дуални модел дугорочног запошљавања, како би могли да одговоре захтевима тржишта. У периоду од 2019. године до септембра 2024.године акредитовано је 36 компанија са 66 образовних профила. У истом периоду ПКС је обучила 78 инструктора за образовне профиле, највише у металском сектору и сектору угоститељства и туризма. Сваке године расте интересовање за дуално образовање, тако да је данас укључено осам средњих стручних школа на територији Златиборског управног округа са преко 300 ученика.

Привредна комора Србије је и на националном и на регионалном нивоу један од важних учесника у дуалном образовању и веома је важна спона у моделу дуалног образовања између компанија и ученика. Бенефити дуалног образовања за послодавце су вишеструки – пре свега, послодавци који имају ученике у дуалном образовању имају могућност да смање трошкове селекције нових кадрова, а и скраћују време увођења у посао новог радника.Затим, активнијим ангажовањем послодаваца у изради описа послова као првих корака у припреми нових стандарда квалификација, дају се инпути да се наставни планови и програми усклађују са пословно-технолошким процесима и генерално се процес образовања ставља у функцију раста и развоја привреде. Такође, кроз дуално образовање послодавци могу да утврде који млади су заинтересовни за обучавање и за сложеније послове. И наравно, инвестирање у образовање је промовисање друштвене одговорности компаније. Предности реализације дуалног образовања препознали су ученици који се све више опредељују за учење по дуалном моделу образовања.

ИТ сцена на подручју које прати Комора је динамична и растућа. У области рачунарског програмирања послује 394 субјекта од којих су 14 привредна друштва, а у области консултанстких делатности у информационим технологијама 50 привредних субјеката од којих је 6 привредна друштва. То указује на велики број „фрееланце“ предузетника који нуде услуге већим системима, углавном у инсотранству. Издвојило се неколико већих компанија које запошљавају по више десетина радника, али простор за даљи развој у овој обласи је огроман. Иновациони бизнис центри који су кроз пројектне активности Регионалне развојне агенције „Златибор“ отворени у неколико општина представљају добра места за младе који желе да послују у овој области (тренутно њих 14 ради у овим својеврсним пословним инкубаторима).

Близина ауто-пута већ доноси низ значајних бенефита за привреду, а пуштање у рад најновије деонице до Прилипца, још ће их увећати. Користи су вишеструке: од уштеде времена у свакодневном пословању, преко поузданог и безбедног транспорта људи и робе робе уз повезивање са другим коридорима, па до већег интересовања инвеститора, пословних сарадника и пртнера, као и туриста за овај део Западне Србије. Даљи развој саобраћајне инфраструктуре, нових деоница ауто-путева, обилазнице око Ужица, тунела кроз Кадињачу итд, апсолутни су инператив ако говоримо о привредном али и општем друштвеном развоју овог краја. Он представља неопходан предуслов за равномернији регионални развој, један од најозбиљнијих задатака целе заједнице.