Квалитет их одржао

Традиционални међународни кошаркашки камп Златибор „Професор Александар Николић“ по 47. пут је окупио децу и младе кошаркаше и тренере у дечијем одмаралишту „Голија“ у којем се и иначе одржава од оснивања. Камп се ове године одвија у четири смене и у другој, која је при крају, борави 75 деце, по две велике групе из Северне Македоније и Шведске. - Квалитет рада у нашем кампу не може да се пореди ни са једним другим - наводи директор Душан Павићевић

Душан Павићевић који је био члан екипе КК „Ужице“ деведесетих, у време највећег успеха ужичке кошарке, сада је директор овог најстаријег кошаркашког кампа, не само у Србији, већ и у Европи. Камп носи име по чувеном тренеру и утемељивачу југословенске кошарке, професору Александру Николићу, по чијем програму се и данас ради. Душанов отац Мики Павићевић био је међу оснивачима кампа.

-У овај камп могу да долазе сва деца, нема ограничења и има их из целог света, од Мелбурна и Сиднеја до Отаве и Чикага и сви они одавде одлазе задовољни. Некада смо радили у шест смена по десет дана, али су се времена променила и сада радимо у четири смене, од Видовдана до 7. августа. Корона је много тога пореметила, али као што видите, ми се не дамо. Овде су још увек најстарији кошаркашки тренери из Србије. Пре неки дан био нам је у гостима Божо Маљковић, који је и један од оснивача кампа, Ратко Јоксић овде је већ 47 година главни тренер, он води струку. Више од 25 година му је помагао Бора Џаковић који нас је, нажалост, пре три године, баш на Видовдан, напустио. Ту је Бата Ђорђевић, оснивач кампа, отац нашег бившег селектора Саше Ђорђевића који нас, такође, помаже као што је то урадио и ове године – наводи Пвићевић и истиче да деца из Ужица и Чајетине која изразе жељу и хоће, у кампу тренирају бесплатно.

Павићевић подсећа да су у овом кампу на Златибору, као деца, била позната кошаркашка имена, као што је Бодирога, Даниловић, позната тренерска имена, почев од Бате Ђорђевића, Боре Ценића, Божа Маљковића, а Велимир Гашић који је тренер ужичког КК „Слобода“, годинама је био стручни руководилац смене.

-Овде увек долазе виђенији тренери и сви су бар за промил унапредили наш камп – истиче Павићевић и додаје да је дуговечност кампа „Професор Александар Николић“ утемељена у квалитетном раду.

- Квалитет рада у нашем кампу не може да се пореди ни са једним другим. У првој смени ове године, на пример, имали смо 25 деце и шест тренера, сада, у другој смени 75 деце и 15 тренера. Тога нема у другим камповима у којима на 40 деце буде по један тренер. Камп има стручног руководиоца који изузетно познаје овај посао, али имамо и контролоре, Божу Маљковића, Братислава Ђорђевића, који дођу па кажу: Момци, не ради се то тако, него овако. Па онда причамо о кошарци, сучелимо мишљења па видимо ко је у праву. Некада су они, а некада ми у праву, али нисмо сујетни и зато што желимо да камп напредује, увек ћемо добру идеју да прихватимо - каже Павићевић.

Виолета Здравковић, кошаркашки тренер из Северне Македоније, дужи низ година узастопно долази на камп, јер то желе и деца. Према њеним речима, камп је препознатљив, пре свега, по томе што је први и што траје 47 година.

-Специфичан је у односу на друге, препознатљив је по дружењу, пријатељству, другарству, новим познанствима, задовољству и деца са овог кампа одлазе, што је и најважније, богатији за кошаркашко знање. Када год долазим, са собом доводим и младе тренере зато што овде имају прилику да се едикују и имају од кога много тога да науче – каже Виолета Здравковић са којом је овог пута дошло 30 деце.

Горан Милић, кошаркашки тренер из Новог Сада, каже да је у овај камп на Златибору први пут дошао 1997. као почетни тренер. Ове године борави у кампу, такође, као тренер.

-Сваку прилику, када сам слободан користим да дођем у камп на Златибору да се дружим са својим колегама учећи и радећи са децом. Од самог почетка, овај камп ме је привукао својом специфичном, породичном атмосфером. У њему се сваки тренер било одакле да је дошао, из света или из Србије, бивше Југославије, осећа као код куће. Уз то, програм рада кампа је, ако не најбољи, оно је међу најбољим у бившој Југославији. Кроз њега су прошли, учили, радили најеминентнији тренери старије генерације са ових простора, али и млађи. Данас је у кампу главни тренер Ратко Јоксић, који је и мој први тренер и због кога сам се и одлучио да будем тренер - каже Милић који је завршио сезону у Пољској и сада чека нови ангажман.

Дино Шаља из Северне Македоније дошао је на камп други пут, јер му се допадају тренинзи и начин рада иако је, како каже, све то мало напорно, међутим, тренери су изузетно добри. Веома му се допада и дружење са својим вршњацима из других земаља и свима би преложио да дођу на Златибор у камп.

Хуго Аксбе из Шведске први пут је на кампу. Он се припрема за тренера, а за камп је чуо од свог тренера који му је и преложио да дође на Златибор да би више научио.

-Овде су добри тренери и играчи. Научио сам много тога новог и у Шведској ћу та сазнања пренети на своју екипу - истиче Хуго који је одушевљен Златибором за који каже да је прелеп, а храна изванредна и сигурно ће поново доћи.

Александар Димитрију, такође из Шведске, има 16 и већ осам година тренира кошарку. Први пут је дошао у камп на Златибор, јер је чуо да ће у њему радити најбољи српски кошаркашки тренери. У то се и уверио и очекивања су се испунила.

Леона Тодорчев из Северне Македоније, има 12 година, а кошарку тренира пет година.

-Прелепо ми је на Златибору, добри су тренизи, лепо се дружим са другом децом – каже Леона која би да некада буде репрезентативка у својој земљи, али јој је јасно да би то постигла, мораће много да тренира.