Представљање књиге „Критике“, угледног историчара, проф. др Радоша Љушића недавно је одржано у Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини. Поред аутора, о значају дела професора Љушића говориле су Снежана Ђенић, историчарка и директорка Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“и др Сузана Рајић, историчарка и редовна професорка Филозофског факултета Универзитета у Београду.
У име издавача књиге, Снежана Ђенић, директорка библиотеке рекла је да „Критике“ представљају изузетно корисно дело, јер последњих деценија, термин критике полако губи свој основни смисао и готово да више нема одговорног оцењивања нити вештине вредновања онога што је добро и онога што је лоше.
„Критике“ представљају импресивну библиографску јединицу, у којој рецензују потписује професорка др Сузана Рајић, па тако ова публикација читаоцу оставља упечатљив утисак стручне књиге, чија је тема већ унапред одређена самим насловом.
Као доказ да тренутно у друштву у коме живимо влада прећутно мишљење да је пожељно да истина остане по страни, професорка Рајић подсећа да је Љушићева књига "Критике" први пут представљена на Филозопфском факултету у Београду, где није наишла на одговарајућу реакцију публике. Струка је остала нема пред аутором и његовим делом, које разоткрива историјску истину.
Професор Љушић захвалио се Библиотеци "Љубиша Р. Ђенић" и директорки Снежани Ђенић на храбрости да објави књигу у којој истина излази на видело, наглашавајући да је су га пре ње одбили пет других издавача.
-Последњих деценија, термин критике полако губи основни смисао, како научне улоге, тако и одговорности значења које у себи носи, јер су аксеолошка вредновања преузели лаичка површност, сензационализам и комерцијализам. Готово да више нема одговорног оцењивања нити вештине вредновања онога што је добро и онога што је лоше, нема разликовања и поређења ових супротности на чему се и заснива основно начело једне овакве научне дисциплине-истакла је директорка Ђенић.
„Критике“ по универзалној класицикацији препознајемо као академску критику, јер је резултат рада стручног лица да пише и објављује како у специјализованој периодици, тако и научним, монографским издањима те врсте, која је услед степена стручности намењена ужем кругу читалаца.
-Професор Љушић је ауторитативно у складу са својим звањем, знањем, научним потребама и професионалном одговорношћу, две деценије писао и објављивао критике на одређена издања која су изазивала његову позорност, али потребних реакција, одјека, полемика и стручних одговора није било, јер критика уваженог историчара и научног радника није могла добити одговарајући демант, неслагање или пак подршку на таквом академском нивоу. Отуда су сада све те јединице прикупљене и објављене у овој књизи, да као целина дају одређени допринос не само критичкој, већ и научној речи у Србији-нагласила је Ђенић.
Методолошки посматрано, књижни блок ове библиографске јединице чини дванаест целина, односно исто толико обрађених дела појединих аутора, које он зналачки, стручно и недвосмислено ставља пред суд анализе, односно критике, омогућавајући на тај начин српском читалаштву да системом поређења, дође до потребних сазнања, а потом и неког свог личног мишљења, што и јесте основни циљ овог успелог покушаја.
-Од критичких анализа у овом делу, које се односи на историографију, мемоарску грађу и књижевност, ишчитавамо Љушићев осврт на дела аутора који су познати јавности, те као такви могу имати утицаја на формирање погрешног мишљења о темама које обрађују, јер критичко мишљење и стручна анализа издавачке делатности је последњих година у основи занемела, али је сада ишчитавамо из пера професора Радоша Љушића-.
У својим критикама, професор Љушић, у потрази за историјском истином, научним методом исправља грешке, указује на нетачне или науци непознате, произвољне, непоуздане и тенденциозне податке. Указује на једностраност у казивању, на некоректност и нетачност приликом коришћења извора и литературе што је у науци недопустиво. Маниром врсног истраживача открива научној јавности конфузије и нејасноће у делима појединих аутора, указује на збрку терминолошких, хронолошких и догађајних појава у српској историографији, спорно вредновање догађаја и друге недоследности које се косе са елементарним критеријумима науке.
-Љушић у својим анализама није само указивао на пропусте, грешке и недостатке, постоје одређени сегменти историјских, научних и књижевних целина које је код одређених аутора уважавао, давао им за право и тиме показао висок степен педагошке објективности, што је доказ више његовој доброј намери у методологији израде свога научно-критичког дела. Отуда смо као издавачи ове публикације истински поносни, јер мишљење струке, науке и аналитичке посвећености је од велике важности за издавачку делатност Републике Србије, њену историјско-књижевну прошлост, садашњост и долазећу будућност, у којој ће све ово једнога дана бити историја-закључила је директорка Ђенић.
Драгица Цвијовић
Učitavanje komentara...