Састав из Српског језика на тему: "Моја бајка"
Основна Школа "Савремена", Београд
Аутор: Маленић Петра, В1
Зета у Реду Белих Анђела
У башти једног дворишта на Врачару, седела је девојчица Маја, са својом старом баком.
Док су уживали у погледу на Храм Светог Саве, девојчица је замолила баку да јој исприча неку лепу бајку.
"Бако, да ли знаш да ми испричаш неку бајку", упитала је девојчица.
"Знам душо бакина. Знам једну бајку на коју помислим скоро сваког дана, љубави бакина ...
Бајку о храброј Зети, у Реду Белих Анђела:
"Прича се догодила давно, у једном граду на обали две реке, у време када се у целом свету ценило оно што не треба да се цени и радило оно што не треба да се ради. У време када је, душо бакина, све било некако наопако.
То је било време страха. Време опасних створења која су владала светом.
Свима је било јасно да се планети ближи крај јер су и земља и небо били отровани.
Да би несрећа била још већа, Земљу су нападали веома опасни ЦОВИД Змајеви. Сејали су страх на сваком ћошку, палили све што су стигли, убијали без милости и упозорења, све оне који се нису сакрили.
Понекад помислим да је у том времену, све што је добро и позитивно нестало а да је само чисто зло опстало на Земљи.
У том наопаком времену, живела је Зета. Једна сасвим обична девојка, која је радила у једној од многих Кула спаса, у којима су се лечили људи.
Имала је много добрих и хуманих пријатеља, уз које је помагала другима а за које у јавности НИКО НИЈЕ ЗНАО НИ ДА ПОСТОЈЕ.
Њихова мисија није била да се хвале и истичу по резултатима свог рада, већ да само помажу и чине људима ДОБРО.
Они су радили по цео дан и ноћ, без надокнаде за свој рад, јер су били поносни и испуњени због хуманости својих свакодневних дела.
Једне вечери, над њеним градом се надвила тама. Огромне ватрене лопте су падале са неба. Горело је и небо и земља. Велики, највећи икада виђени Змај из породице ЦОВИДА, Змај који је носио белег са бројем 19, напао је град са мисијом да га претвори у пепео, заједно са свима који у њему живе.
Сви становници града су побегли у своје подруме јер нико није смео да му се супростави.
Зета је све то посматрала немоћно док јој се број повређених људи све више и више увећавао. Цовид-19 је правио хаос, људи су постајали све уплашенији а број повређених и страдалих је само растао.
Једног јутра, док је обилазила повређене у Кули спаса где је радила, угледала је малог дечака кога је озбиљно повредио страшни Змај. У једном тренутку није могла да сакрије свој бес, узвикнувши: ОВО ЈЕ СТРАШНА НЕПРАВДА ! ДОСТА ЈЕ БИЛО ! ВРЕМЕ ЈЕ ДА МУ СЕ СУПРОСТАВИМО И ДА ГА САВЛАДАМО ! ИЛИ МИ, ИЛИ ОН !
Сакупила је све своје колеге, које су је једногласно подржале и храбро изашла да се боре са опасним Змајем.
Када их је угледао, ЦОВИД-19 је заурлао: ВИ СТЕ СВИ ЛУДИ, УНИШТИЋУ ВАС САМО СА ЈЕДНИМ ДУВАЊЕМ ВАТРЕ !
Зета је била храбра и поносна, као и све њене колеге из Куле спаса. Знали су да су слабији од Змаја али су храбро стајали насупрот зла које је било спремно да их све уништи.
За њихову храброст убрзо се прочуло и по другим Кулама спаса, где су све њихове колеге, који су без обзира на велики ризик у борби против Змаја, кренули СВИ КАО ЈЕДАН да им помогну. Велика је била њихова жеља да коначно устану и да се супроставе Змају.
Битка је била веома тешка и напорна али храброст Зете и њених колега била је невероватна. Захваљујућу томе да су се сви удружили као један и да ни у једном тренутку нису посустали, ЗМАЈ ЈЕ КОНАЧНО ПОБЕЂЕН !
За њихову храброст прочуло се у целом свету. Њене колеге из других земаља су добили мотив да се удруже и обрачунају са свим лошим змајевима који су сејали страх широм планете. Започео је велики рат у коме је ЗЛО КОНАЧНО ПОБЕЂЕНО.
Људи су славили победу, узвикивали имена храбрих бораца, на које до тада нико није ни обраћао пажњу.
Дошло је ново време. Све се преокренуло онако како и треба да буде. У први план су дошли они који заиста вреде. Планета је поново почела да дише.
Нови, добри Краљ, који је проглашен од стране народа да влада целом Планетом, позвао је Зету да јој уручи захвалницу и преда награду. Када је отишла да је прими, Зета се поносно обратила краљу:
"Поштовани Краљу, хвала вам за награду коју желите да ми дате али морам да вам кажем да сам је Ја већ добила. Моја награда је СЛОБОДА. Слобода за мој народ и моје колеге из сваке Куле спаса на планети, који су се храбро борили да победе зло, сви заједно, сви као један."
"ЕЛИЗАБЕТАААА, где стеее !" - зачуо се у даљини, глас мог деке.
"Евооо нааас, не бриниии ", узвикнула је бака. "Причам Маји причу о Белим Анђелима"...
Када сам погледала баку, док се обраћала деди, видела сам јој сузе у очима. Видела и схватила да је МОЈА БАКА у ствари "ХРАБРА ЗЕТА", бивша Медицинска сестра из Београда, у време када је харао страшни Корона вирус.
Схватила сам да је Она једна од Белих Анђела, свих медицинских сестара и особља у белим мантилима, који су као један поносно и неустрашиво обављали своју дужност, на првој линији одбране здравља нашег народа.
"ХВАЛА ВАМ, БЕЛИ АНЂЕЛИ", рекла сам баки и снажно је загрлила.
У Граду на обали две реке,
Петра Маленић, В1 ОШ "Савремена"
Март, 2020
Učitavanje komentara...