Пацијенти се на различите начине обраћају сестрама, лекарима, техничарима, чистачицама... „Издржите и темпо и нас какви смо“, записано је између осталог у књизи утисака у ужичкој привременој ковид болници у Крчагову
„Поштовање и дубока захвалност докторима и сестрама ковид одељења ужичке болнице који су ми спасили живот у овим тешким временима, у овој болести. Моју личну захвалност овим путем желим да искажем и да се захвалим на љубазности. Мој предлог је треба им дати ордење за њихов рад у овим немогућим условима. Велико хвала свима и сестрама и докторима“, написао је у књигу утисака у привременој ковид болници у Ужицу, почетком јуна ове године, пацијент из села Оклетац код Бајине Баште.

Привремена ковид болница у кругу бивше касарне у Крчагову отворена је крајем јуна 2020.године. Капацитет ове болнице је 152 места и више од годину дана медицинско и немедицинско особље чини све да оболелима максимално олакша лечење. Лекари и сестре који су се смењивали у привременој ковид болници били су не само из Ужица већ и из других здравствених установа Златиборског округа. И пацијенти за ових годину дана били из свих општина округа, али и из Београда и других градова у Србији. Они су током лечења записивали у књигу утисака у ужичкој ковид болници кроз шта су све прошли и како им је пружена помоћ. За „Вести“ издвајамо како се пацијенти на различите начине обраћају сестрама, лекарима, техничарима, чистачицама...

Они који су изван здравственог система често су склони да објашњавају како “знају боље шта треба урадити“, али оног тренутка када постану пацијенти и када им је потребна помоћ тада најчешће говоре другачије и о особљу и о лечењу. Најчешће наводе да су мислили да се неће заразити коронавирусом и да се то дешава неком другом.
Једна ужичка професорка, крајем јануара ове године записала је да се поноси што је одавде и што има право на здравствену заштиту у овој установи.

„Мислила сам да ће ме овај вирус заобићи, међутим то се није догодило. Искрене честитке за тимове младих сестара, техничара и лекара. Врло често сам била у прилици да слушам критике о Здравственом центру Ужице, али мој боравак овде показао је сасвим супротно. Све честитке!“, написала је наша суграђанка. На основу увида у књигу утисака своје ставове, захвалност, али и предлоге записали су људи различитог образовања, година старости, вероисповести, из сеоских и градских средина... Међу предлозима за ордење, наведено је и да их треба „дебело“ наградити, да оне оне који раде на одређено треба за стално запослити....

Једна монахиња наводи да „нека вам Господ да снаге да издржите и темпо и нас какви смо, и нека вас Господ помилује“. Та различитост их је током болести ујединила тако да има обраћања и са личним навођењем имена сестара, лекара и осталог особља. Чак и по неколико њих се потписало из соба у којима су данима били на лечењу. Тако су пацијенти заједно навели да су „више него задовољни пажњом и односом целог одељења. Хигијена је на нивоу и имамо све основне услове. Невиђена комуникација међу лекарима и медицинским техничарима-сестрама. Стално трагање за новим терапијама у корист нашег здравља“. А затим подвлаче да „изузетак је прича самохране мајке, медицинске сестре Дијане која завршава турнус, иде на одмор и у неизвесност да ли ће јој бити продужен уговор. Не правимо изузетке, али Вас молимо помозите. Хвала за све, написали су пацијенти из собе број 18.Слично однос осталог особља према пацијентима наводе и из соба број 4,15... Један пацијент описује своју животну драму где као тежак болесник прво обраћа у Пријепољу, затим у Прибоју одакле га шаљу у Ужице. „Ту су ме аутоматски оставили, где су ми заиста велику помоћ пружили доктори и сестре. Они су трчали око мене, доносе неке апарате да ми спасу живот.Ту сам био 20 дана, објаснио је почетком јуна, пацијент из Пријепоља.

Пацијент из Кремана пише да „као и многи нисам се надао да ће мени припасти лечење у Ковид болници у касарни Крчагово. Да нисам дошао овде не би веровао да постоји оволика подређеност послу као што спроводе ове девојке и момци. Види се да је то све од срца са великом жељом да се помогне сваком болеснику. Још једном свима велико хвала!“

Окрећући странице књиге утисака нижу се животне драме, описи болести, значај речи охрабрења и подршке.
Додајмо, да је здравственим радница из Златиборског округа који су радили у ковиду Град Ужице у сарадњи са Здравственим центром Ужице омогућио да се одморе и проведу недељу дана у ужичком одмаралишту на Златибору.

Пацијенти настављају да исписују књигу утисака јер коронавирус је и даље међу нама. Свака страница је упозорење, али и искуство оболелих да је у питању тешка борба.





Učitavanje komentara...