-Нови начин образовања захтева веће напоре, већу одговорност у раду и већа достигнућа на основу којих се стичу нове позиције у радној средини и непосредном животном окружењу-истакао је проф. Др Миомир Милинковић, в.д председника Академије струковних студија Западна Србија.
Одлуком Владе Републике Србије од септембра 2019. формирана је Академија струковних студија Западна Србија са седиштем у Ужицу. Оживотворење назначене одлуке реализује се у спојеном низу поступака који утврђују приоритет појединих фаза њеног развоја. Формирање Академије мотивисано је савременим тенденцијама у оквиру реформи струковних студија у Европи и код нас. Примарни задатак био је доношење Статута који регулише организацију и правни статус Академије – добијање дозволе за рад, упис у судски регистар, доношење Годишњег програма рада, извештај о финансијском пословању, попис имовине, конституисање Наставно-стручног већа Академије и стручних већа двају одсека, формирање катедара, формирање Студентског парламента, избор Савета, доношење одговарајућих пословника и конкретних нормативних прописа. Регистар обавеза и задатака је широк и подразумева адекватну одговорност привремених органа управља, вд председника Академије, координатора оба одсека и Привременог савета, до избора и конституисања демократски изабраних органа управљања-рекао је за “Вести” проф. др Миомир Милинковић, в.д председника Академије струковних студија Западна Србија
У састав Академије улазе два одсека из два града, Ужица и Ваљева. Та чињеница, на први поглед, може се чинити да отежава функцију и рад председника. Седиште Академије је у Ужицу, а то подразумева, у скорој будућности, пратећу администрацију, која ће обављати оперативне задатке и послове на нивоу целе установе. Сваки од двају одсека има свога руководиоца, наставно-стручно веће и административни апарат који обавља конкретне послове у делокругу назначених одсека. У Наставно-стручно веће Академије улазе, поред председника Академије, руководиоци оба одсека и чланови колегијума. Наставно-стручно веће решава питања од општег значаја за функционисање Академије, а одговарајућа већа оба одсека баве се конкретним питањима свога васпитнообразовног рада. На тај начин се остварује комплементарност стручног и васпитнообразовног процеса, у Годишњем програму Академије струковних студија Западна Србија.
После усвајања Статута шта су следећи кораци?
Усвојен је Статут Академије, а стигла је и дозвола за рад. После уписа у судски регистар, доношење Годишњег програма рада, формирање Наставно-стручног већа Академије и наставно-стручних већа у оба одсека, и избор студентског парламента. У Годишњи програм Академије улазе и конкретни програми оба одсека. У реализацији назначених циљева, један од примарних задатака су катедре, као нови вид стручног организовања наставника и наставних активности, према појединим профилима образовања у оквиру конкретних студијских програма.
Које сте проблеме уочили у функционисању Високих школа струковних студија?
Свака реформа има своје циљеве и задатке чије остварење прате објективне и субјективне тешкоће. Да би се реализовало то што је замишљено ваља обезбедити повољну радну атмосферу, што подразумева и повољне материјалне и кадровске претпоставке, подршку средине и културне и друштвене јавности. Тешкоћа има и оне су скоро редовно присутне у свакој реформи, зато је увођење иновација у остварењу савремених тенденција васпитнообразовног и научног рада изазов и искушење за све нас.Такве тешкоће могу се дефинисати као текући проблеми, који се елиминишу у току саме организације и реализације постављених циљева и радних задатака. Много је лакше доносити одлуке и стављати их на папир но што је њихова реализација и оживотворење. Норме и прописи се много лакше мењају но људи и њихове навике. Људи се лакше декларишу за промене но што се одричу својих навика и привилегија. Када мењамо прописе, морамо истовремено и сами да се мењамо и одричемо старих навика и лако стечених привилегија. Нови начин образовања захтева веће напоре, већу одговорност у раду и већа достигнућа на основу којих се стичу нове позиције у радној средини и непосредном животном окружењу.
Две високе школе струковних студија, сада су одсеци једне академије, која ће статутом, годишњим програмом рада, и другим нормативним актима, објединити рад у оквиру различитих образовних профила и студијских програма. Настава ће се интегрисати тако што ће се формирати катедре које функционишу на нивоу академије, у случајевима када се у садржајима појединих образовних профила реализују исти или сродни предмети. Области које се реализују само у настави програмима једног од двају одсека обухватиће катедре тих одсека.
Студијски програми ће се организовати према потребама привреде и друштвених делатности пре свега у регионима Ужица и Ваљева, а потом и целе Западне Србије.
Према досадашњим потребама у организационој јединици у Ужицу реализоваће се студијски програми: туризам, унутрашња архитектура, машинство, здравствена нега, менаџмент и предузетништво, грађевинско инжењерство – општи смер, технолошко инжењерство, информационе технологије, рачуноводство и ревизија и мастер струковне студије : безбедност и здравље на раду.
У организационој јединици у Ваљеву, изучаваће се студијски прграми: пословна информатика – студије на даљину, пословна економија са два модула: финансије, банкарство и осигурање и маркетинг и трговина – студије на даљину; пословна информатика; пословна економија са четири модула: финансије, банкарство и осигурање, рачуноводство, ревизија и порези, маркетинг, трговина и туризам, агроекономија и рурални развој; мастер и струковне студије: пословна економија, информатика.
Шта треба да очекују будући студенти?
Комплементарна примена савремених методичко-методолошких приступа, основна је интенција модерне наставе у реализацији струковних студија, што подразумева нови квалитет знања, ефикаснију примену наученог у практичном раду и у животу, а у ближој перспективи и неке видове дуалног образовања. За остварење ових циљева неопходно је континуирано усавршавање и стручно образовање наставника, њихово учешће у научним пројектима, истраживачки рад у оквиру струке и образовног профила у коме држе наставу. Само су прави они наставници, истицао је Коменски, ''који развијају дух слободног мишљења и осећање личне одговорности''. И стари Грци су придавали изузетан значај месту и улози наставника о чему сведоче и речи Платона који је говорио да ''држава неће много изгубити ако обућар нема појма о свом занату, једино ће Атињани бити лоше обувени. Али ако васпитачи омладине буду рђаво испуњавали своје обавезе, створиће поколења незналица и порочних људи који ће упропастити сву будућност отаџбине.''
Професори морају изводити наставу тако да студенти на њихова предавања долазе својом вољом, да сваки дан студија открива нове видике живота, а сваки час, како је говорио Језерски, да се претвори у знање које открива нове хоризонте науке, у мисао која блажи срце, у умење које снажи руке, у уверење које подиже морал и бруси карактер. Морају дати студентима до знања да им је за успех у професији, поред неопходног знања, једнако важно да буду добри људи, и да воле професију за коју се спремају, да у сваком тренутку буду спремни да приме знања од мудријег, јер им је то ''од користи'', како је говорио Доситеј, али и да уче друге, јер им је то задатак и радна обавеза.
Да ли ће поред постојећег наставног кадра бити новог запошљавања и на којим студијским програмима?
У 2020. години се укида ограничење запослења, али то не значи да ће се пријем нових кадрова обављати стихијно и непланирано. Пријем нових кадрова зависиће, пре свега, од стварних потреба наставе и других активности које прате реализацију програмских циљева и реформу образовања високих струковних студија.
Чињеница је да на просторима Западне Србије сада фунционише само један факултет оснажује потребу за оснивањем интегрисаног универзитета са седиштем у Ужицу. Ужице је највећи град Златиборског округа и заједно са Ваљевом и Шапцем представља осовину привредног и културног развоја Западне Србије. Будући интегрисани универзитет имао би не само научни и васпитнообразовни, већ и геостратешки значај. Функционисање универзитета омогућило би концентрацију знања и памети, концентрацију капитала, школовање високообразовних кадрова у свим областима економског, привредног и културног живота. То би, имплицитно, створило услове за бржи развој привреде и запошљавање младих стручњака у срединама из којих потичу. Позитивни исходи би се показали на благотворном заустављању негативних миграционих процеса који су нарочито видљиви у Златиборском округу и на просторима Западне Србије. Зато би се сви фактори у образовању, у друштвено-политичком и културном животу Западне Србије морали више ангажовати на оживотворењу ове идеје. Идеја, ма колико била добра, без снажне подршке, остаје само мртво слово на папиру. Конституисање Академије представља корак ближе ка оснивању универзитета, који је неизоставано неопходан на простору Западне Србије где тренутно постоји само један факултет.
Шта бисте још издвојили за будуће функционисање Академије?
Будућност Академије одређена је смерницама Владе Републике Србије и општим тенденцијама модерне наставе, што подразумева пуно ангажовање наставног кадра и ненаставних служби које помажу реализацију програмираних циљева и свакодневних активности на плану стручног усавршавања, научног рада и учешћа у друштвеним збивањима њеног ужег и ширег окружења. Промене се очекују у ефикаснијем организовању наставе, у примени нових методичко-методолошких приступа што представља и основне циљеве и претпоставке реформе високог образовања у дискурсу струковних студија. У скоријој будућности ваљало би увести програмирање, опремити дигиталне учионице, створити услове за дуално образовање, за ефикасно предузетништво, продуктивну финансијску писменост и развој вештачке интелигенције. Притом ваља имати на уму да ће се у даљем развоју Академије уводити и друге иновације и активности, према потребама развоја привреде и општег, друштвеног и материјалног напретка Златиборског округа и Западне Србије.
Učitavanje komentara...