Комеморација недавно преминулом академику Љубомиру Симовићу одржана је данас у Градској кући. Симовић, који је био песник, драмски писац, есејиста и редовни члан Српске академије наука и уметности, преминуо је 17. априла ове године.
Окупљени су одали почаст преминулом минутом ћутања пре почетка обраћања градских званичника.
Градоначелница Ужица Јелена Раковић Радивојевић рекла је да је Ужице имало срећу да се у њему роди српски академик.
– Пронаћи меру за меру у речима којима желимо да евоцирамо успомену на лик и дело чаробњака писане речи и пренесемо последње поздраве и поруке Ужичана није нимало једноставно – одмереном и скромном човеку какав је Љуба одувек био, рекла је Раковић Радивојевић.
Она је истакла да велики људи и велики ствараоци нису свесни своје величине, као и да они искрено стоје иза написаних речи које су, како је навела, најдубљих људских уверења.
– Симовић је припадао групи оних који сваким својим делом подсећају колико је важно препознавати праве вредности и борити се за њих. Познавајући све људске слабости и врлине, он није кудио ни хвалио, већ је о нама и свету у коме је живео – како је сам рекао – писао онако како јесте. Преиспитујући себе и поступке људи око себе, подсећао нас је да је лепота свуда око нас – само је треба препознати и издвојити, навела је градоначелница.
Раковић Радивојевић је указала да је Симовић из менталитета Ужичана и ванвременског смисла за хумор црпео инспирацију за своје стихове и драме.
– Његова дела преведена су на готово све европске језике, а драме извођене не само у позориштима широм Србије, већ и на многим светским сценама – у Француској, Мађарској, Бугарској, Чешкој, Немачкој, Русији, Швајцарској, Пољској, Канади, Мароку и другим местима, објаснила је Раковић Радивојевић и додала да је Симовићу завичај представљао нешто посебно.
Професор Миомир Милинковић истакао је да је Симовић један од најзначајнијих ужичких интелектуалаца, који је стварао у другој половини 20. и почетком 21. века.
– Данас смо овде са помешаним осећањима туге и поноса. Туге јер са нама више није физички Љубомир Симовић – академик, писац, песник, прозаиста, драмски писац, књижевник, есејиста. Поносни смо јер смо имали ту част и привилегију да будемо његови савременици. Песник није умро – он се само преселио у историју и настанио вечност, тамо где му је и место, рекао је Милинковић и додао да је Ужице дало много познатих имена српској култури.
Према његовим речима, Симовић је досегао до "астралних висина" на којима стоје имена највећих српских писаца и стваралаца.
– Тематски оквир Симовићеве поезије је широк – утемељен је на фолклору и усменој традицији, на прошлости и актуелним темама савременог живота, а временски интервал у којем ствара је веома дуг – од Старог завета до нашег доба, објаснио је професор.
Градски већник за друштвене делатности Бранко Поповић навео је да је Симовић несумњиво најзначајнији писац кога смо имали у 20. веку.
– Већ на прво читање уочљиво је да се код овог ствараоца поетско и драмско међусобно преплићу и допуњују, рекао је Поповић.
Učitavanje komentara...