Док се у Белој Цркви на Ивањдан 7. јула обележавала 80-та годишњица почетка устанка у Србији против окупатора, у селу Радановцима, код споменика народном хероју Жикици Јовановићу Шпанцу, који је пуцњима у српске жандарме означио почетак борбе у Србији, није било никога.
На месту његове погибије (12. марта 1942 године), уместо венаца и цвећа код споменика је горела само воштаница, коју је за покој душе запалио неко од старијих мештана. Да подсетимо, кад је 1981. године у Србији обележавана 40-та годишњица устанка баш на месту Шпанчеве погибије откривен је споменик хероју и отворен Меморијални комплекс који је обухватао 9 села у коме ће се, по замисли тадашњих комунистичких власти и аутора, остваривати идеали револуције. Тад су изграђени многи путеви, подизане фарме стоке и плантаже воћа. Меморијални комплекс су годинама посећивале делегације борачких организација, планинари и извиђачи. Од пре 20 година све се променило. Плато на коме је спомен обележје зарастао је у коров, Меморијални комплекс више се не помиње, а непозната лица су покушала да уклоне и бронзану фигуру, али су то спречили чобани и мештани. Више нема ни стада ни чобана, Шпанац сам чами у Радановачким брдима, а после рехабилитације српских жандарма у које је Шпанац пуцао, у овом крају кружи прича да је уместо идеала и благостања Шпанац у овај крај донео проклетство што је још више утицало да Жикица и Меморијални комплекс падну у заборав. Неки историчари су чак пласирали тезу да није ни погинуо од залуталог четничког метка, већ су га по наредби са највишег места смакли његови саборци из Ваљевског партизанског одреда.
Učitavanje komentara...