На платоу испред ужичке Народне библиотеке у петак, 25. септембра, одржано је уз све мере заштите од ширења ковида 19, књижевно вече на којем је представљен роман „Пас и контрабас“ аутора Саше Илића који је ове године добио Нинову награду за најбољи роман године. Осим аутора, о роману је говорила и професорка српског језика и књижевности у Ужичкој гимназији, Ружица Марјановић. Ово је било прво књижевно вече у Народној библиотеци од проглашења епидемије коронавируса средином марта у Србији, а пета промоција романа овогодишњег лауреата Нинове награде.
По речима аутора Саше Илића, „Пас и контрабас“ је роман који говори о томе шта се догађа данас људима који су рођени седамдесетих година, а који су били у рату деведесетих. Главни јунак је џез музичар, контрабасиста, а џез је врло важна компонента у роману који почиње онда када главни јунак престаје да свира после ратне трауме коју носи у себи. Одлази у психијатријску болницу у Ковин где проводи шест месеци, од зиме до краја лета.
-Покушао сам да метафорично објасним какав је однос савремене политике и друштва према прошлости и какав је третман ратне трауме у нашем друштву данас. Писао сам причу о људима који су се нашли у центру за рехабилитацију где се покушава да се избрише сећање на рат, о изласку главног јунака из ковинске психијатрије и проналажењу поновног свирања и музике, поновне реинтеграције личности – каже Илић, наводећи да се као и у „Берлинском оку“ и у овом роману бави проблемом сећања и заборава.
-Дакле, како се ми сећамо тих дана деведесетих и какав је наш однос према појединцима који, како рече један млади критичар из Црне Горе, као меморијске јединице данас сами, индивидуално, независно од еуфорије и европских интеграција функционишу са тим сећањем које је изоловано у друштву и маркирано као нешто небитно услед чега долази до „искакања из шина“ и различитих инцидената, а да при том, друштво то не препознаје као посттрауматски синдром- рекао је Илић, наводећи да је, заправо, на књижевни начин, креирао унутар ковинске психијатрије једно специјално одељење, једну радионицу на којој се ради на процесу брисања трауматичних сећања како би онда такав појединац могао да функционише у неком новом амбијенту насталом услед европских интеграција, када више није добро сећати се такве прошлости.
-Унутар тога сам активирао причу о антипсихијатрији која ми је била посебно интересантна а која излази из читаве европске слободарске традиције шездесетих година- рекао је Илић и сматра да његов роман, између осталог, промовише антифашизам и југословенство због чега је веома срећан.
-Југословенство је омражено код нас и потпуно је одстрањено, а мислим да је у тој Југославији било одличних ствари и тековина које ми и дан данас живимо. Покушао сам да неке од тих вредности рехабилитујем – наводи Илић.
Професорка Ружица Марјановић указала је да је велика реткост да у савременој литератури у региону има писаца који студиозно истражују грађу попут Саше Илића. О томе говори податак да је на роману „Пас и контрабас“ радио четири године.
-Књига је изванредна. То је мали уџбеник о томе како се озбиљно истражује грађа пре него што се почне и приступи писању. То је споменик студиозности, књига која може бити уџбеник композиције. У књижевном смислу, то је изванредан рад приповедача, у тематском смислу, то је књига која нам је заиста неопходна и о њој би се морало озбиљно, јавно разговарати, јер покреће теме које су у овом друштву углавном гурнуте под тепих – рекла је, између осталог професорка Ружица Марјановић.
Душица Мурић, директорка Народне библиотеке Ужице, подсетила је да је Саша Илић рођен 1972. године у Јагодини. Завршио је Филолошки факултет у Београду, ради у Народној библиотеци Србије, уредник је Међународног књижевног фестивала „Полип“ у Приштини. Већину својих првих текстова објавио је у часопису „Реч“, а данас их објављује на порталу „Пешчаник“. Његова прва самостална књига „Предосећање грађанског рата“ објављена је 2000., а исте године је приредио и збирку „Псећи век“ у којој су се поред његове, нашле и приче других младих приповедача, Ненада Јовановића, Срђана В. Тешина, Боривоја Адашевића, Михајла Спасојевића и Угљеше Шајтинца. За роман „Берлинско окно“ добио је награду из Фонда „Борислав Пекић“, а потом је ушао у ужи избор за Нинову награду. Објавио је и роман „Пад Колумбије“ и збирке прича „Лов на јежеве“ и „Душановац.Пошта“. Његова проза преведена је на албански, француски, македонски и немачки језик. Илић је и један од учесника ужичког књижевног фестивала „На пола пута“.
Učitavanje komentara...