"Клупко" и друге  приче

У Градској галерији у Ужицу отворена је изложба Горана Чпајака, вајара који је остао веран скулптури у камену  као традиционалном материјалу и  чије стваралаштво увек веже нит са периодом одрастања у граду Белог анђела 

Рођен је у Пријепољу 1963. године, завршио средњу уметничку школу у Сплиту, дипломирао на Факултету Примењених уметности - одсек за скулптуру, 1988. године од када је и члан УЛУС-а.  Интересовање   за скулптуру у камену га води Пиестрасанту, градић у Италији познат по својим каменоломима који заједно са оближњом Караром, чини светску вајарску позорницу. Године проведене у Италији су веома плодне пре свега захваљујући знању и искуству које стиче у студијима за израду скулптуре. Средином деведесетих свој живот почиње поново да дели између Београда и Италије. Студентима више  од две деценије предаје примењено вајарство. Од пре нешто више годину дана професор Чпајак је декан је Факултета примењених уметности у Београду због  угледа у свету уметности и подршке колега. Уметнички је директор колоније "Милешева". Изложба у Ужицу требало је да буде одржана прошле , али је епидемија одгодила за  април ове године. Камен је материјал који вајари користе од када и свет постоји, прича професор Чпајак и додаје да је од пећинског човека до данас овај материјал  симбол  вајарства.

- Данас постоје различити материјали и пуно вајара  са каменом се не дотиче. Међутим, моје опредељење је било баш мермер и камен и то је материјал мога стваралаштва. Мислим да је камен најпогодинији за форме и причу коју  желим да испричам – казује уметник  после  отварања изложбе за коју ће  Ужичани сигурно исказати видно интересовање. А на изложби и скулптура Клупко, мотив из детињства. Намотаје  у круг на клупку ствара свака нова генерација. Традиција је веома важна у стваралаштву Горана Чпајка.  Али  не како каже  да се преноси у иконографском смислу, преносом симбола и иконографским записима, већ да се  има дубљи однос према традицији и тако је  користи  у неком начину израза. Каже да  је то његов мотив и начин рада,  јер без традиције се губи смисао постојања,  јер никада се не почиње од нуле и увек надграђује. Пријепољско  детињство у вајаревом стваралаштву изузетно је битно, прожето бескрајним осећањем слободе који га носи кроз живот. Каже да су и форме које и сада “ради и тражи”  уско повезане са периодом одрастања у Пријепољу.

- Много земаља сам пропутовао, али увек носим тај утисак и са мотивима које радим увек постоји веза било неког  детаља са старог зида, или неког другог детаља из периода мога одрастања - наводи уметник који је излагао на пет континената и највећи део уметничког живота провео у вајарској меки, италијанском градићу Пиестрасанту који се налази у близини  каменолома Караре са најчувенијим  мермером на свету.

Изложба у ужичкој Галерији одабир је из три последње фазе Чпајаковог стваралаштва у камену. Уметнички рад са овим материјалом захтева пуно стрпљења  и по њему изложба у Ужицу је "компромис"  између простора, ситуације и услова у којима се излаже. Радови Горана Чпајака красе многе јавне просторе и тргове у свету, а прилику  да виде скулптуре и рељефе “Беле трагове”, “Бели пут” , “Иза огледала” , “ Традицију” и друге   Ужичани имају прилику да виде од 22. априла у Градској галерији као велику радост у времену које највише оскудева у овој емоцији.