“Катмар” -  синоним за развој

- Напредак увек видим у развоју који је основна покретачка снага друштва. Набавили смо машине и убрзавамо процес рада путем осавремењавања опреме. Планирамо да изградимо још једну халу од хиљаду до хиљаду и по квадрата која је неопходна,  јер је постојећа тесна. Тренутно имамо око три хиљаде квадрата пословног и производног простора и достигли смо максималан степен искоришћености. Али, ако мислимо да фирму сачувамо морамо  је развијати! - каже за “Вести” власник једног од најбољих предузећа ужичке привреде, Десимир Мићовић

Самостална занатска радња картонажа “Катмар” основана је 28. јуна 1995. године, а десет година касније трансформисана је у привредно друштво за производњу и промет картонске амбалаже.  Протеклог јуна због епидемије короне, изостало је обележавање јубилеја 25. година постојања и рада.  Власник “Катмара” Десимир Мићовић каже да је задовољан постигнутим за протеклих четврт века, било да мисли на себе или окружење. Али, највише задовољства исказује у погледу радника зато што су фирму заједно стварали и креирали.

“Катмар” има добру екипу радника и захваљујући таквој организацији, квалитету и вредноћи Мићовић као власник и радници направили су добар спој и остварили добар резултат који није изостао ни протекле године коју су због короне обележили економски ломови.

- Сваке године имали смо повећање обима производње од 5 до 8 одсто. Некад смо имали веће финансијске опсеге  што је зависило од цена на тржишту, од уштеда, од поскупљења споредних материјала – енергената.  Било је година када смо имали 10-12 одсто повећања у финансијском, а у производном делу 5-6 процената.  Нисмо водили евиденцију о броју произведених кутија и заиста га не знам, али свакако видимо повећање утрошка репроматеријала. Тако смо у прошлој години имали повећање обима производње за 20–25 одсто.  Ценимо то по тонама потрошеног картона и јединици метра.  Прошла година и у финансијском смислу била је боља од претходних и прати проценат повећања обима производње.  Добит 95 одсто враћам назад у инвестиције, не само у “Катмар” већ и  у пољопривреду у Ариљу кроз производњу шљиве и ракије  - каже власник севојничке картонаже чија је пословна девиза  “не може се данас више потрошити него што се заради”. Објашњава да се амортизација  мора вратити кроз набавку нове опреме, било средстава за рад, или возила.  Показали су да се може инвестирати из сопствених средстава, а протекле ковид године нису користили подстицајна средства Министарства привреде за мала и средња предузећа,  али  су узели неке друге  видове подстицаја што је за сваки привредни субјект солидан износ, додаје Мићовић и додаје да све то позитивно утиче да предузеће још више ради и  у њега улаже.

- Да будем искрен више волим да имам у магацину доста  сировина, добру опрему, добра возила него да имам новца, и да га трошим за личну потрошњу. То је увек моја  жеља, да се кроз производњу и развој  легитимишем као озбиљан пословни човек.  За разлику од претходних година када смо имали пар милиона динара готове робе на попису, ове је магацин  готово празан. Буквално ни за хиљаду евра вредности. Овом приликом желим да кажем и да су на тржишту дешавања која директно утичу и на обим производње “Катмара”. Нека мала предузећа из наше бранше нису се снашла у кризи, затварају се, или раде са мањим обимом. Саздани смо на правим тржишним принципима и то корисници препознају. Захваљујући сајту купци нас брзо проналазе како из земље, тако и из иностранства. Добро смо организовани, брзо све одрадимо и не чекају нас, а испорука за два-три дана – наводи Мићовић чије предузеће 95 одсто производње заснива на наруџбини.

А за кутије које праве за разне индустрије и услуге потребни су и квалитетни картони од којих поједине увозе из Аустрије и сарађују са једном ино-фирмом већ 15 година која им  испоручује картон и без банкарских гаранција. На срећу коронавирус није утицао на динамику испоруке репроматеријала, односно транспорт и у “Катмару” кажу да је чак ишло и брже и боље. Имају неколико страних и домаћих добављача и плаћају авансно, док су њихови рокови за наплату до 90 дана. Део привреде коме припада и “Катмар” по речима његовог оснивача “одрадио” је далеко више посла у коронавремену за разлику од рецимо услужних делатности које су “заостајале” због примене превентивних мера и забране окупљања што се одразило на пословање.  Упркос свему што се дешава, неизвесности у  бизнису, у “Катмару” имају спремне планове за будућност и развој предузећа. Јер, основна порука гласи  сачувати “Катмар” -  значи даље га развијати.

- Напредак и бољитак увек видим у развоју који је основна покретачка снага друштва. Набавили смо машине и убрзавамо процес рада путем осавремењавања опреме. Планирамо да изградимо још једну халу од хиљаду до хиљаду и по квадрата која је неопходна,  јер је постојећа тесна. Тренутно имамо око три хиљаде квадрата пословног и производног простора и достигли смо максималан степен искоришћености. Али, ако мислимо да фирму сачувамо морамо да је развијамо! Зато планирамо нову производну халу. Прошле године смо купили две добре машине за процес рада. У питању су аутоматизоване и скупе “бопс” машина и “лепилица” које коштају 100.000 евра. Наравно размишљамо и о набавци нове опреме и осавремењавању и у новој хали, јер се свет картонаже сваке године мења.   Да бисмо пратили тржиште морамо да будемо успешни – наводи Мићовић. Током годину дана епидемије добро су се чували и водили рачуна о превенцији. Посебно су били опрезни  у првом таласу у марту, априлу и мају, али и септембру, октобру и новембру када нас је корона ударила најжешће.

- Сваки радник нам је увек драгоцен, јер је доста ангажован. Тренутно запошљавамо 14 радника. И када проширимо производњу биће то готово аутоматизована линија коју не опслужује велики број људи. Рецимо на линији за комплет кутија биће два радника, један који довози репроматеријал и други који робу пакује у камион.  Са социолошке тачке то није прихватљиво, али решење намеће велика конкуренција од преко 200 фирми у овој бранши у земљи. Нажалост, смањује се удео живог  рада у јединици производа у свакој, а не само у нашој производњи – каже власник “Катмара”. С поносом истиче и сертификат који је заштитни знак “Катмарове” картонажне производње. У питању је сертификат за превоз робе са опасним супстанцама, прве, друге и треће класе и за ове категорије  сертификате дају европски институти са седиштима у Минхену, Бечу и Цириху.  На овом пројекту вредно су радили десетак година и успешно достигли стандарде. Познато је да авионски превоз подразумева кутије одређеног квалитета, бродски другачији, као и железнички или камионски транспорт. На свакој кутији мора тачно постојати шифра са бројем и бити произведена у складу са стандардима, јер једино се тако може наћи у транспорту. Радити у складу са правилима и без стихије за власника “Катмара” начин је опстанка. Бити конкурентан за њега значи  радити по правилима  пословности и бон-тона у светској привреди. Мићовић тврди да Европа ову особину све више препознаје у било ком сектору српске  привреде.

-Корона ће оставити последице на светску привреду и код јачих и слабијих. Биће како се ко снађе, али лично мислим да ће се микро и мала предузећа најбрже подићи, јер су флексибилна.  Златиборски округ има са чим да се похвали,  поготово привредници на територији града Ужица, јер имамо изузетна мала и средња предузећа. Наравно, много тога зависи од привредног амбијента, али рекао бих највише од нас самих, од организације, од тога како се престројавамо, схватамо и прилазимо проблемима – речи су Десимира Мићовића који иза себе има радни и  предузетнички стаж од близу четири деценије. Сматра да када се креће у бизнис мора се добро осмислити производ, а не при првим препрекама бежати у другу делатност, јер амплитуда никада није равна већ се креће горе – доле.  По њему сасвим је нормално да у пословању  постоје тренуци када је салдо позитиван, негативан, или је на нули.

- И у случају екстра резултата,  увек се мора оставити нека резерва, поготово на подручју Балкана које је трусно и лако променљиво. Увек мораш имати хране  за људе и животиње бар за једну годину – подсећа на мудрост наших предака, власник предузећа “Катмар” које и у времену великих искушења за све нас остварује натпросечне пословне резултате.

Воља и мотив

“Катмар” је сам себи највећа конкуренција, уколико радимо лоше. Тада нам нико од конкурентских фирми не треба, а Србија их има преко две стотине у картонажи. Воља и мотив су најважнији у овом послу и то стално истичем.

Ризик

Највише сам ризиковао код набавке опреме и машина. Пре 2017. године набавио сам доста опреме  из Кине, био је ризик да ли ће она стићи на време, како све монтирати, али успели смо захваљујући домаћој памети и стручњацима и касније своје знање преносили и другим фирмама.

Савет

Млади људи гледају да ураде нешто што је лако и брзо. Међутим, то је немогуће. Као правник пре 25 година имао сам могућност да будем адвокат, али нисам... Мој савет младима јесте да се што више опредељују за производњу, посебно хране. У Ариљу на свом имању имам плантаже шљива. Направио сам сопствену хладњачу и инвестирао у трафо станицу. Планирам и засаде крушке виљамовке. Има заиста добрих  пројеката и програма на селу, јер имају економску основу.

Боља од претходних

- Нисмо водили евиденцију о броју произведених кутија и заиста га не знам, али свакако видимо повећање утрошка репроматеријала. Тако смо у прошлој години имали повећање обима производње за 20–25 одсто.  Ценимо то по тонама потрошеног картона и јединици метра.  Прошла година и у финансијском смислу била је боља од претходних и прати је проценат повећања обима производње – каже Мићовић.