Страх је природна и очекивана реакција на реалну опасност. У тим моментима реагујемо по принципу “бори се или бежи”, што доводи до низа физиолошких реакција ( убрзање рада срца, повећан проток крви кроз мишице...), што генерално припрема појединца за борбу или бежање од опасности и то омогућава опстанак јединке.
У овој ситуацији епидемије вируса корона може бити и позитиван, уколико је добро каналисан, да нас подстакне да урадимо све препоручене мере заштите како бисмо заштитили и себе и своју околину- истиче др Маја Лазић, специјалиста психијатар, начелница Службе психијатрије Опште болнице Ужице.
Код анксиозности се дешава иста физиолошка реакција, али она настаје као резултат катастрофицне интерпретације поменуте ситуације.
Паника или панични напад је такође резултат катастрофизирања, али је интензитет физиолошких манифестација доста јачи и интензивнији.
Шта је најопасније и на шта ви као стручњак указујете?
Свакако, неопходно је спречити пренаглашену анксиозност и избећи панику. Забринутост па и одређена доза страха, може да буде, као сто сам већ поменула позитивна, само до те мере док не ремети свакодневно функционисање појединца.
Шта рећи људима који су уплашени?
Катастрофизирање је један од дисфункционалних механизама размисљања, који води повећању страха, па и настанку панике. Предвиђање само негативних исхода, занемарујући друге опције, свакако нису решење, јер тиме само “доливамо уље на ватру” и стварамо зачарани круг.
Дакле, шта урадити? Оно што је у нашој моћи и што можемо на непосредан начин:
- Информишите се из поузданих извора информација и будите умерени у томе
- Бавите се менталним садржајем који ће вам окупирати пажњу и скренути мисли
- Контактирајте са пријатељима и породицом средствима која су вам на располагању
- Разговарајте са укућанима
- Будите физички активни иако сте у изолацији
Колико је солидарност важна и за наше старије суградјане који су сами у куцама и немају ни са ким комуникацију?
Веома је важно да будемо солидарни у овим тренуцима и да што је више могуће изађемо у сусрет и помогнемо нашим старијим суграђанима. Њима ће то пуно да значи, како би сачували своје здравље. А свакако им се даје до знања да неко брине о њима и да мисли на њих и њихово добро.
Пре свега да радимо на очувању свога здравља, како физичког тако и менталног. Претходно наведене савете није лоше поновити. Дакле, редовно информисање од стране релевантних извора и у одређеној мери. Окупирање мисли неким другим садржајима ( читање књига, учење страних језика, гледање филмова и серија, документарних садржаја). Искористити време за савладавање неке вештине за коју претходно нисмо имали времена.
Шта саветујете онима који су у изолацији и самоизолацији?
Важно је да у измењеним условима направе структуру свога дана. Услови су измењени али то не значи да не треба да се бавите оним што сте и до сада радили само да то прилагодите датој ситуацији.
Можете се посветити нечему за шта сте прижељкивали да имате више слободног времена. Сада је за то прилика. Комуницирајте са пријатељима и породицом. Користите и друствене мреже, али не као извор информација већ за другу, релаксирајућу врсту садржаја. Ако нисте, уведите физичку активност као обавезан део дана. Избегавајте застрашујуће и апокалиптичне садржаје и бирајте лепше теме за окупирање пажње.
Да ли бисте нешто посебно издвојили с обзиром да не знамо да када ће епидемија и ванредно стање да траје?
Укротите свој страх уз помоћ ума, панику са стрпљењем и несигурност знањем. Сада сви имамо прилику да научимо много о хигијени и спречимо ширење многих болести у друштву.
Не бојте се чињеница. Оперите руке. Отворите своје срце.
И најважније
ОСТАНИТЕ КОД КУЋЕ, подсетила је др Лазић.
Učitavanje komentara...