-Симпатија може да заведе човека, да га тресне о калдрму и да се сав разбије. Када смо се узели прво сам рекла Гвоздену да хоћу потпуну искреност и истину за било шта, нећу лаж, већ поверење – сећа се Дана Даговић почетка брака 1954. године који је после озваничења код матичара скромно прослављен на ручку у “Паласу”. Од тада је прошло срећних 66 лета.
-Младићу молим вас, ако не можете бити пристојни и савладати ваше страсти, будите бар каваљер и вратите ме на столицу да седнем – сасула је Дана у лице момка чију су пажњу многе девојке из њеног окружења прижељкивале. У месецима после игранки које су трајале до пола једанаест између њих није било забављања. Она је знала његову девојку, а он њеног момка. Гвозден је Дану свуда пратио као брат, у шетњама по Јеловој гори и околним брдима у којима је Кека као спортиста уживала. А када је куцнуо час Гвозден је Дани предложио да се узму. Она је тада имала 21, а он 26 година и нешто им је тада шапнуло да је љубав вечита тајна и да је треба откривати.
-Симпатија може да заведе човека, да га тресне о калдрму и да се сав разбије. Прво када смо се узели рекла сам Гвоздену да хоћу потпуну искреност и истину за било шта. Ради ми све само ме немој лагати – сећа се Кека почетка брака који је после озваничења код матичара скромно прослављен на ручку у “Паласу” у присуству кумова. Она у белој блузици, црном костиму и сукњи, а младожења је носио грао одело, белу кошуљу и црвену звезду на кравати, те 1954. године.
-На столу у “Паласу” била је једна керамичка вазица са само једним цветом. То је за мене било тако лепо и елегантно и баш сам је пожелела. Одједном, долази конобар и каже да сам добила награду, баш ту вазицу са цветом. Питам како то, а он мени одговара да је то због тога што сам успела да од Ђавола направим анђела – прича Дана о дану када је постала супруга. У животима Даговића било је и тешких тренутака, гладних и босих дана за време Другог светког рата, али су касније заједно носили све, ослоњени једно на друго. Она је као жена била мотор, упорна у свему, строга по природи, прво према себи, а онда према другима. Одлучна је била и када је сазнала за продају плаца у Коштици шездесетих. Наговорила је Гвоздена да праве кућу у делу града који је заволела и у коме и данас живе окружени природом уместо зидова стана у центру града. Сада је на овој адреси у Коштици кућа са црвеном циглом, мала радионица, цвеће, пластеник, а баштенски сто омиљено место испод кога лешкаре Данини љубимци – мачићи.
-Читавог живота Кека ми је била главни ослонац. Не смирује се, и даље све ради. Још увек шије, одржава пластеник, ради у дворишту и брине о мени – испричао нам је некадашњи ваљаоничар Гвозден који и данас пази и чува своју Кеку носећи у срцу њену омиљену песму «Кад се сетим мила душо, руменила лица твог» . У времену када се много прича о корони, у кући Даговића зборе о другим темама док навиру сећања на драге људе и проведене тренутке на мору, Златибору, дружења, о томе како је некада био пун градски корзо, а млади упознавали... У њиховом дому негује се читање и мањак телевизије. Скромни и ослоњени једно на друго свакога дана Гвоздена и Дана загледани су у дрвеће у шуми изнад куће и своју башту из које убирају најукуснији парадајз у околини. Изненађење за 66. годишњицу брака уприличила је њихова дугогодишња пријатељица, учитељица у пензији Љиљана Виторовић, а у томе су јој помогли једна посластичарница и цвећара која је припремила цветни аранжман за слављенике.
Кад се сетим...
Јован Јовановић Змај (1858)
Кад се сетим, мила душо,
руменила лица твога,
тад не пијем другог вина,
него само црвенога.
Ал' када ми на ум дођу,
дођу твоје црне очи,
онда крчмар ништ' не ради,
само црно вино точи.
А ја пијем, певам, плачем
од жалости, од милина,
па кад пођем, ја посрнем
од љубави и - од вина.
А с прозора твоја мајка
гледа па се осмехива,
Не смејте се, драга госпо,
том је ваша ћерка крива.
Učitavanje komentara...