Пише: Љубивоје Ршумовић
Моје сећање сеже до 1954. године, захваљујући дневнику, у који сам лепио исечке из новина и часописа. Углавном су то биле песме. Отац Михаило је доносио кући „Борбу“ и „Вести“. „Борба“ ме није интересовала, али „Вести“ су имале повремено рубрике „Народне песме на ужичке теме“ и „Ужичке варнице“. Ја сам већ био „заражен“ српским народним песмама, које су нам уз гусле певали деда Стеван и деда Божо, па сам две такве, додуше сатиричне песме, исекао и залепио:
„Снијег паде, друми западоше, Те „Напредак“ доћи не могаше Са колима у наше авлије Да су чисте – као оно прије!“
Ова песма је била потписана са „Мл. В.“ А друга „Мајстору за бурек“ са „Ера Млађи“:
„Чаршија те сматра мајстором заната, Па су многи људи отворили врата Твоје нове фирме – и желели страсно Да доручак купе – ал да буде масно Оно што се бурек или слично зове! Па тако ти твоје приватничке части, Дај буреку – макар трунку масти!“
Већ идуће године из Чајетине силазим у Титово Ужице, и упознајем аутора Милојка П. Ђоковића, новинара „Вести“, који је у војсци имао чин „млађи водник“, отуда псеудоним „Мл. В.“ И „Ера Млађи“. Кад сам му рекао да ми се допадају његове „варнице“, али да би биле још убојитије и смешније кад би их неки карикатуриста нацртао. Он се насмејао и пружио један коверат и рекао ми „Ево ти ово, па нацртај!“ Било је то писмо без потписа, у коме се неко из Мокре Горе жали на директора „Котромана“ који је у предузећу запослио сву своју родбину, а фирму довео до просјачког штапа.
Нацртао сам полусрушену зграду на којој пише „Котроман“, а подупиру је са свих страна балвани на којима пише „свастика“, „синовац“. „ ујак“, „тетка“, брат од стрине“... „Вести“ објаве ту карикатуру, и после неколико дана одем у редакцију пун себе Дочекају ме директор Столе Обрадовић и Милојко, озбиљни, и кажу да ме директор тужио, и дају ми позив, да се потписник „Ршум“ јави судији, тада и тада. Искрено, уплашио сам се и збунио, а њих двојица се насмејаше: „Прпа, јел` да? Добро дошаоу клуб! Нећеш ти на суд, него нас двојица, који смо пустили у јавност твоју карикатуру! Није нам први пут, а неће ни теби бити!“ Те њихове речи памтим, годинама их се сећам као обрасца новинарске етике и части!
Нисам наставио да цртам карикатуре, јер су „Вести“ ускоро установиле подлистак „Реч младих“, у коме су млади песници могли да објављују своје радове. Уредник је био Стево Несторовић, а све под другарском руком Милојка Ђоковића. Три моје песме објављене 1957: „Пролеће“ у „Вестима“ па „Водоравно“ и „Ципеле“ у „Књижевним новинама“, донеле су ми звање истакнутог уметника и означиле почетак радног и уметничког стажа! „Вести“ и данас, после шездесет и кусур година, стижу на моју адресу!
Подсећају ме да им „од срца“ честитам рођендан!
Јула 2021. Љубивоје Ршумовић
Пројекат “У служби грађана – 80 година “Вести”, 50 година “Радио Ужица” суфинансира Град Ужице.
Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Učitavanje komentara...