Амбијентална инсталација до сада није излагана у овом облику и представља преиспитивање аутора на тему шта је довољно за визуелну представу односно визуелну информацију, те где су гранична подручја слике и скулптуре, као елемената који ту представу граде. Изложба је замишљена као дијалог ово двоје уметника чије се идеје, радови, материјали, као и сензибилитети уодношавају формирајући заједничку целину.
Овај стваралачки подухват присутнима је представио директор Градске галерије Ужице, Зоран В. Цветић.
- Пројекат „Скy бенеатх тхе скy“ замишљен је као дубоки стваралачки дијалог. То је живи организам у којем се Дања и Милан непрестано надограђују кроз идеје и форме, изазивајући једно друго на местима где се њихови различити материјали сусрећу. На овим заједничким уметничким мапама тај унутрашњи крик и недостижно небо скривено у најдубљим слојевима материје вечерас пулсирају пред нама – казао је Цветић.
Како ауторка изложбе наводи, циљ поставке био је да се деконструишу устаљени начини перцепције градивних елемената визуелне представе, не негирајући основне постулате традиционалних медија, као што су платно, линије, форме и волумен, али и да се галеријски простор обухвати у јединствено, активно визуелно поље.
- Хтели смо да изместимо неко поље посматрања изван уобичајеног. Овде није битно шта је на зидовима него је све сведено на овај простор између. Ангажовали смо плафон као, за нас, једно поље на коме нисмо имали неке интервенције. Практично смо те неке тачке изместили и свели смо цео простор да може да се мапира – објашњава Текић.
Флуидности плавог платна, изнад глава посетилаца, усидрење дају скулптуре. Оне су сведене на форму вретена, капи и полулопте, настале ритмичком ротацијом линије односно тачке око сопствене централне осе симетрије.
Иако је поставка замишљена као просторно слојевита она је потпуно прочишћена и математички прецизна, истичу аутори. Целокупна композиција се формира искључиво кретањем од тачака ослонца.
Канапи који носе платна спајају се и затежу у фиксним тачкама, а скуптуре под додирују или имају тежиште фиксирано у једној тачки, у котном систему, како истиче аутор Милан Кулић.
- Посетилац како улази у галерију отвара сам себи слику коју гради као неко ново поље крећући се кроз простор. Тако се изложба од улаза, док се прође кроз све, стално формира, у ствари мења, формира се нека друга слика, а опет, постоји та нека стабилност у везама, у тачкама ослонца, у неком котном систему – казао је Кулић.
Инсталација „Скy бенеатх тхе скy“ изложена је у приземљу Градске галерије и биће доступна ужичкој публици у наредне две седмице.
Učitavanje komentara...