У фабричком кругу Ваљаонице бакра Севојно, поводом 75 година фабрике, отворена је изложба Историјског архива Ужице под називом "Омладинске радне бригаде на изградњи Ваљаонице бакра", чији су аутори историчари др Александар Савић и Немања Спаловић.
На почетку изложбу је отворио већински власник Ваљаонице, Деско Никитовић, који је рекао да су пре 75 година људи имали визију да једна оваква фабрика треба држави Југославији и да ће учинити све да сачувају оно што је 19.000 ударника започело, што је био историјски подухват. Такође, најавио је и отварање Музеја Ваљаонице бакра, који ће бити смештен у једној хали, и више свечаности у години обележавања јубилеја.
– Тих 19.000 ударника тада је имало свест да су важније неке више вредности и да су наши „мали интереси“ небитни у односу на опште вредности – рекао је Никитовић, говорећи о периоду ентузијазма и рада, те да се много тога доброг и позитивног из овог периода може пренети на децу.
Запазио је да се и данас налазимо на раскрсници као друштво и да ћемо морати да „саберемо све своје идеје, вољу и снагу, да се Србија поново подигне и постане индустријска земља као некада“.
Никитовић је истакао да Ваљаоница бакра треба да остане и после нас и храни многе породице у ужичком крају, у коме ће имати сигуран, стабилан и добро плаћен посао.
Упутио је речи захвалности Удружењу акцијаша и волонтера, који су у фабричком парку засадили 75 стабала поводом 75 година Ваљаонице бакра, и додао да је и пословна политика фабрике да буде енергетски независнија са што више зелене енергије и зато граде део фабрике где ће бити постављени соларни панели.
У склопу корпоративне организације, већински власник је најавио подршку Народном позоришту у обнови зграде, ДВД Ужице и другим организацијама.
Директор Историјског архива, Жељко Марковић, подсетио је да је на данашњи дан, 13. маја 1950. године, први крамп ударио у земљу на градњи фабрике и да је баш на овај дан изложба и уприличена, а један од аутора, Немања Спаловић, истакао је да је јубилеј Ваљаонице бакра значајан не само за запослене већ и за Ужице и читаву Србију, с обзиром на то колико је значајан привредни субјекат. Историчари Архива су на 18 паноа покушали да прикажу што више докумената, фотографија, билтена и догађаја везаних за учешће омладине у градњи Ваљаонице бакра, у којој је учествовало 145 омладинских радних бригада. Консултант на стварању изложбе, проф. др Милутин Ђуричић, каже да је Омладинска радна акција „Севојно 50“ била највећа у тадашњој ФНРЈ и да се само велика хала простирала на 40.000 квадратних метара, што је величина три фудбалска игралишта, као и пратећи пројекти.
– На припремним радовима истакли су се Златиборска, Крагујевачка, Жупска и Каменичка омладинска радна бригада са око 500 омладинаца. Њену изградњу до 1954. године, када почиње пробни рад, красио је невиђен елан омладинаца, а Ваљаоница бакра постаће споменик пожртвованости генерације која је изградила колос српске индустрије. Кроз градилиште је прошло 145 омладинских радних бригада или 19.000 омладинаца, од којих је три хиљаде проглашено ударницима, а око 5.500 добило похвале – подсетио је професор Ђуричић, уз невероватних 12 милиона норма-часова добровољног рада.
Током обимних грађевинских радова ископано је ручно 682.725 кубних метара земље и уграђено 60.057 кубних метара бетона и армираног бетона. Запремина хале Ваљаонице до крова износила је 587.060 квадратних метара. Сирови бакар више није одлазио у свет, већ прерађени производи који су доносили и данас доносе девизна средства за даљи привредни развој земље.
Učitavanje komentara...