После Андрићграда, Тршића и у Ужицу је отворена изложба „Меша Селимовић-избор докумената” у оквиру пратећег програма Југословенског позоришног фестивала, захваљујући Историјском архиву Ужице.
Поставку чине документа о Селимовићевом одрастању, школовању, професорском раду, наградама, пријатељству са Ивом Андрићем, стваралаштву које је обележило 20.век у књижевности.
Изложба је реализована у организацији Државног архива Србије и Института Андрићград и представља избор архивских докумената о Меши Селимовићу из фондова и збирки Државног архива и Архива Српске академије наука и уметности и појединих докумената из других установа. Директор Државног архива Србије проф. др Мирослав Перишић на отварању изложбе је рекао да је могла да носи назив и Подсећања као нешто што би било супротстављено, оним Мешиним речима, о забораву као људској мани.
-Те речи посебно добијају на тежини у данашњем времену када нам се однекуд из света поручује да прошлост није важна, да треба да је заборавимо, да није важно ко си и шта си био. Када се неки људи на важним позицијама у свету без елементарних историјских знања не осврћу на моралне капитале држава, народа и култура. У току су и снажни наметнути процеси споља поништавања идентитета, политички мотивисане ревизије историје, па чак и њено фалсификовање - истакао је Перишић.
Он је навео да су брана тим процесима архиви, музеји, библиотеке, позоришта, то су идентитетске установе. У архивима је све сложено по временима, епохама, али архиви имају ванвременску димензију. Осим што подсећа и осим што је сазнајна у шта нас још то уверава ова изложба о Меши Селимовићу?
-Уверава нас у темељно начело историјске науке, а то је да документ није историја али да без докумената нема историје-закључио је Перишић. Изложбу је отворила директорка Народне библиотеке Ужице Душица Мурић која је навела да ужички писац, најпознатији српски књижевни биограф Радован Поповић, аутор биографске књиге о Селимовићу каже:”Нема дефинитивних биографија, живот и дело Меше Селимовића дају нам за право јер су његов живот и његово дело до те мере сложени, драматични и изазовни у веку који није одликовала превелика етичност и правдољубивост да отварају готово сва важна суштинска питања људске егзистенције.
Као такви, живот и дело Меше Селимовића и даље су трајна инспирација за све истраживаче, како приближити мудрост његових књига, тачну меру његовог господства и мисаоне језгровитости.
Ова поставка кроз мање познате документе о великом писцу отвара нове путеве до његових књига што је данас потребније више него икад. Јер како каже један Селимовићев јунак ,,најгоре је кад људи ћуте, кад се не објасне, а свака сумња има право на живот”.
Učitavanje komentara...