Историјски архив Ужице и Архив Војводине прошле седмице су организовали трибину „Национална идеја Срба Војводине и присаједињење Краљевини Србији 1918. године” и промоцију књиге „Од присаједињења до прекрајања: Војводина у Краљевини СХС/Југославији 1918-1941”. Аутор ове научне монографије, коју је публиковао Архив Војводине, је историчар др Саша С. Марковић, редовни професор Педагошког факултета у Сомбору

Професор Марковић је на промоцији у ужичком Историјском архиву, изложио најважније историјске догађаје и феномене који су претходних векова обележили живот српског народа на простору данашње Војводине. Срби нису само водили борбу за одбрану границе Хабзбуршке монархије, већ су у мирнодопским условима водили и другу, важнију борбу – борбу за одбрану муком стечених првилегија и српски национални, културни и верски идентитет. У тим прегнућима били су предвођени црквеном и световном елитом, која је не само успела да се одбрани од процеса германизације, мађаризације и унијаћења, већ и да постане расадник културно-образовних идеја Срба. Доба заоштравања односа између Краљевине Србије и Аустроугарске од 1903-1914. као и Први светски рат посебно је тешко пао Србима пречанима, растрзаним између лојалности држави у којој су рођени и љубави према свом народу и матици из које су потекли. Родољубива осећања била су ипак јача, па је Велика народна скупштина Баната, Бачке и Барање, одржана 25. новембра 1918. године у Новом Саду, прогласила присаједиње Краљевини Србији. У новој држави - Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца/Југославији, Срби су омогућили другим народима да имају иста права као и они, чиме се битно разликују од претходних власти. Професор је истакао да је српска интелектуална елита у Војводини још почетком 20. века схватила да нација нема будућност без наталитета и образовања, што је поука који би и данас требало имати на уму.




Učitavanje komentara...