На позив Уметничког савета ужичке Градске галерије Петар Сибиновић (1986) први пут излаже у Ужицу, а до сада се представљао на бројним групним и више од 20 самосталних изложби.
У приземљу Градске галерије приредио је изложбу, која ће трајати до 5. октобра, под називом „Рециклиране скулптуре“ која према речима самог уметника „обухвата динамичку серију скулптура насталих у претходних неколико година као продукт анализа и истраживања разних, скулпторски неуобичајених материјала, рециклираних процеса и нових технологија израде. Они управо истражују симбиотске односе ових феномена, преиспитујући добијене ликовне вредности кроз један савремен и захтеван технолошки поступак, стварајући специфичан ликовни израз“. Све изложене скулптуре урађене су од полиетилена, рециклираних чепова, пластичних флаша, цеви, од свега онога што се третира као отпад.
- Не знам да ли сам икада размишљао да ли желим да некоме нешто поручим скулптурама, више бих волео да људи сагледају шта све неким материјалима које ми сматрамо отпадом или највећим загађивачем можемо да урадимо. То може да буде и естетски елемент не само ђубре, а ја да помогнем да то буде и корисно – каже Сибиновић којег занимају диферентне форме и нови материјали које с великом љубављу истражује.
- Волео бих да створим што више различитих форми у различитим материјалима. Уопште немам полазну тачку од које крећем, више сам вођен неком игром. Све ово видим као полигон за игру, неку лабораторију где креирам облике од свега могућег, где имам милијарду могућности, плус опције у креирању, неке случајности, наравно, ту је и интуиција поред оног већ стеченог и наученог – наводи Сибиновић. Током процеса рециклаже пластичних предмета из свакодневне употребе „резултати зависе од минуциозног и дозираног процеса топљења и хлађења пластичне масе колико и од чисте случајности која у евентуалној „грешци“ финалног уметничког предмета носи дозу неочекиваности и изненађења. Врло често, упркос мојим настојањима да у потпуности контролишем радни процес и сам материјал, догађа се ова ненамерност (законитости и карактеристике материјала) и она се трансформише у додатну вредност, каткад и у крајњи визуелни импулс“, наводи Сибиновић у каталогу који прати изложбу.
Сви скулпторски облици Петра Сибиновића фукционишу у заједници. Ниједан објекат сам по себи нема тежину и велику снагу коју би он волео да има, али их с намерем тако и прави. Задовољство оним што је урадио настаје на дан поставке изложбе коју сам поставља, чак понекад у самој галерији настане и нешто ново. Признаје да је простор приземља ужичке Галерије био леп изазов, а изложбу је постављао више од 13 сати.
- Пре уласка у галерију немам ништа испланирано и не знам како ће се одвијати и нашта ће личити сама поставка. Ништа унапред не припремам – каже Сибиновић који ће и даље наставити да ради полимер материјалима, гумама, силиконима. Има идеје за неке нове машине на којима ће радити новим материјалима који до сада нису били скулпторски третирани и потпуно су неуобичајени.
Петар Сибиновић је дипломирао на Факултету ликовних уметности у Београду, вајарски одсек у класи професора Вељка Лалића 2010, а на истом факултету је докторирао 2018, ментор др ум. Радош Антонијевић. Члан је УЛУС-а, Уметничког удружења „Димензија“ и Удружења „Фуннел“ из Букурешта. Од 2019. је у статусу слободног уметника. Добитник је бројних награда за скулптуру, цртеж и слику. Неколико његових скулпторских дела изведено је у јавном простору.
Učitavanje komentara...