И би слово, и би реч

Тролист о значају „Рујанског четворојеванђеља“ биће подељен свим ученицима основних и средњих школа

У оквиру програма седмог Међународног фестивала природе и културног наслеђа „Жестивал“ 2022. одржана је трибина „Рујанско четворојеванђеље“ о коме су говорили Весна Лучић, професор историје и отац Милић Драговић, у порти цркве Светог Марка у Ужицу.

- Рујанско четворојеванђеље је најстарија наштампана књига у Србији. Настала је 7045. године од Адама, то јест 1537. године од рођења Христа. Штампар је био монах Теодосије, а више људи је резбарило слова. Књига је великог формата и штампана је црним и црвеним словима. На две стране је употребљена и зелена боја, а има девет заставица. Једини познати целовит примерак се налази у Народном музеју у Прагу (300 листова) у оквиру Шафарикове збирке. Други примерак од 296 листова је у Националној библиотеци Русије у Петрограду.

Примерак који се налазио у Народној библиотеци у Београду је уништен током бомбардовања Београда 6. априла 1941. године. Данас се у Србији налази одломак од 92 стране који се чува у САНУ.

Фототипско издање је урађено 1987. године у 750 примерака, поводом 450 година од настанка књиге-објаснила је професор историје Весна Лучић.

Она је на трибини истакла да се границе држава мењају, државе настају и нестају, градови се развијају, па запусте, као и куће, њиве, па чак и манастири. Шта је оно што је дуже и трајније од материјалних трагова? То је писана реч, хришћански дух и светосавска мисао. Тако да преко Рујанског четворојеванђеља имамо сачувано сећање и на манастир и на његовог штампара, а и на дух српског народа под Османским освајачима.

За монаха Теодосија наводи да - не знамо где је научио технику штампања, не знамо ни ко му је помагао, али знамо да је био велики посвећеник, трудољубац и да је у непријатељском окружењу штампао књигу и створио тиме темељ на који можемо да зидамо (штампамо) даље.

О значају писане речи врло добро знају и они који су против нас. Сви наши непријатељи су спаљивали ћириличне књиге и забрањивали наше писмо, уништавали споменике. Данашњи владари из сенке пишу нове историје, намећу своје декадентне и неприродне и нехришћанске "вредности". Морамо се против тог затирања наше културе борити свим снагама, јер без културе нема ни народа, не само нашег, него било ког.

Монах Теодосије је оставио иза себе дело којим се могу поносити све генерације, а "са чим ћемо ми изаћи пред Милоша и пред друге српске витезове"? Зашто се одричемо свога и прихватамо латиницу? Због пропалог "братства и јединства", због суровог либералног капитализма или прикривеног неокомунизма? Је ли то наслеђе које остављамо потомцима? Издаја свега оног чиме имамо да се поносимо., нагласила је Лучић.

На питање шта нам је чинити? Уследио је одговор да нека свако пише ћирилично, нека наше културне институције користе ћирилично писмо за плакате, најаве.... Зар речи џез и рок фестивал не могу бити написани ћирилицом? Или мислимо да ћемо бити већи џезери и већи рокери ако је написано латиницом?

Нека наша власт више опорезује стране и латиничне називе фирми у нашем граду, а оне који су написани ћирилично нека ослободи једног дела пореза. Нека наша ужичка телевизија и Туристичка организација Ужице користе ћирилично писмо за своје најаве, емисије, објаве ... и још много других активности...

Поред тога на трибини је наведено да је манастир Рујно у селу Врутци посвећен Светом Великомученику Ђорђу. Данас припада Епархији Жичкој Српске православне цркве. Порекло имена манастира води од биљке руј која расте у долини Ђетиње.

О времену оснивања манастира, његовом оснивачу, како је изгледао и када је престао да постоји немамо поузданих података, али највероватније је подигнут крајем XВ или почетком XВИ века. Зна се да је у њему наштампана прва књига у Србији Рујанско четворојеванђеље 1537. године и да је штампар био монах Теодосије.

Након уништења манастира, претпоставља се средином XВИ века , преживели монаси су пребегли у манастир Рачу. Стубови порушеног манастира су били узидани у некадашњу медресу у Ужицу, а на месту манастира је остао камен Свете трпезе. Отварањем бране Врутци 1986. године место где се налазио првобитан манастир Рујно је потопљено. Обнова манастира Рујно почиње 2003. године на иницијативу епископа жичког Хризостома. Темељи су освештани 27. октобра 2004. године. Први монаси отац Антоније и отац Теодосије долазе 2006. године. После скоро 470 година у манастиру опет почиње монашки живот.

-Поред физичке обнове манастира остаје и даље задатак кроз стални рад на духовном уздизању светосавског српског народа-закључила је професорка историје Лучић.

Тролист са свим подацима о „Рујанском четворојеванђељу“ штампан је у 7.000 примерака и биће подељен свим ученицима од 5-8. разреда основне школе и од 1-4. разреда средње школе као едукативни материјал „Жестивала“-рекао је Бранислав Митровић, председник Организационог одбора.

Планирано је да током школске године наставници одрже предавање о Рујанском четворојеванђељу у форми коју изаберу. У томе ће им помоћи наведени тролист и презентација професорке Весне Лучић.

У новембру Друштво историчара Ужица планира едукативно вече на ком ће бити и квиз за све посетиоце о манастиру Рујно и Рујанском четворојеванђељу.

У договору са Браниславом Митровићем, планирано је да се настави и следећих година са сличним активностима о другим изузетностима нашег краја као што су Стари град, Бела црква Каранска, крајпуташи, ужичке чесме.... са циљем да нове генерације знају вредности свог краја, да би имали и умели то да покажу.

Додајмо, да када говоримо о нашем идентитету истакнемо и посебан подухват очувања ћириличног писма, који је настао на иницијативу Жељка Марковића, директора Историјског архива Ужице и члана Националног савета за културу, а то је изградња Музеја ћирилице код манастира Рача. Тако да ћемо, ако свако учини колико може, полако, мало по мало, вратити изгубљено национално самопоуздање, личне и духовне вредности.

АКАДЕМИК ЉУБОМИР СИМОВИЋ О РУЈАНСКОМ ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉУ

„Године 1537. овде се дизао Рујански манастир. Ватре су у његовим конацима давно згасле. Конаци давно изгорели и срушени, темеље и путеве давно је појела трава. Оно што сведочи да је постојало и да је било свето место ово није ни стуб, ни камен, него Слово.“

ШТАМПАНО У РУЈНУ, У НАХИЈИ УЖИЧКОЈ

Вук Стефановић Караџић је записао: „За мене је, а и за све Србе у данашњој Кнежевини Србији, најзнатније оно Јеванђелије, што је штампано у Рујну, у нахији ужичкој.”

“Трудио сам се о овоме ја грешни, убоги умом, а богати грехом, и Христу слуга, монах Теодосије. О овоме молим се браћо вама, или ви који будете читали, или прештампавали, исправљајте, а не куните заради Бога и своје душе, јер ово није писао Дух свети, ни анђео, већ човек малоуман и слабомоћан, и шта више сам. Слава свршитељу Богу, Амин.”

ПОКЛОН РАДА ЛАЗАРЕВИЋА МАНАСТИРУ

У манастиру Рујно се налази фототипски примерак Рујанског четворојеванђеља који је пре неколико година манастиру поклонио Ужичанин Раде Лазаревић.