Громогласни поп хор Г.Л.А.С.

-Са сигурношћу можемо да кажемо да нико није имао идеју шта ћемо све доживети и колико ће наши животи добити на животу-, написао је Маријан Чушин после наступа са Бајагом на Златибору

Ентузијасти повезани пријатељством, али и љубављу према уметности основали су почетком 2021.године Удружење „Пркос“ са седиштем у Чајетини. „Пркос“ је скраћеница од ПроактивнаКултурноОтворенаСцена за самоиницијативност и отвореност за обичне људе који желе да се изразе кроз било који вид уметности. То је и непристајање на прозаичност, али симболика је и што цвет пркос опстаје у различитим условима, рекла је за „Вести“ Ангелина Јевтовић, дипломирана правница, једна од оснивача „Пркоса“.

-Осетили смо да недостају садржаји где могу да се укључе људи који се не баве професионално уметношћу. Акценат је прво био да оснујемо аматерско позориште јер га сви волимо. На аудицији за аматерски театар појавило се око 30 људи, а после оснивања добили смо подршку од Општине Чајетина- наводи Ангелина.

Затим је крајем прошле године Удружење „Пркос“ основало и поп хор Г.Л.А.С. односно Громогласни Локални Аматерски Састав. На аудицију за хор се одазвало око 50 људи. У хору су сада чланови различитих професија и то поштари, лекари, стоматолози, фризери, адвокати, ИТ стручњаци, правници, економисти, кардиолог,архитекта, предузетници, просветни радници...а старосна структура је од око 20-60 година.

Једна од оснивача је и Андријана Симовић, професионална глумица која је стожер Театра Инат. А Марија Лазић, пијанисткиња и диригент води поп хор хор Г.Л.А.С.

-Није лако радити са аматерима, па смо трагали за неким ко је стручан и ко има ентузијазма да одвоји своје време. Све што радимо је искључиво из љубави и зато је на знатно вишем нивоу јер није у питању материјална него духовна егзистенција.Сви смо схватили да нам је потребно нешто, а да то није теретана или кафана-истиче Ангелина.

Она додаје да су сви од старта ушли у ову причу интуитивно, а не са неким планом. Онда је у организацији свако преузимао део посла, тако да сада уживају у томе што раде. Наставиће да шире мрежу активности и у наредном периоду, јер имају велику подршку од Културног центра на Златибору, Туристичке организације „Златибор“, ГКЦ-а...

Поп хор Г.Л.А.С. има око 40 сталних чланова у Ужицу и још седам на Златибору, а Театар Инат око 20 сталних чланова.

Љиљана Јанковић, предузетница, председница Удружења „Пркос“ чланица је и хора и театра.

-Укључила сам се у театар јер то је моја прва љубав. Када смо кренули са хором онда је и то био нови изазов, јер се тиме никад нисам бавила. Желела сам да то буде за моју душу, али и да видим да ли ја то заиста могу. Испоставило се да сам постала члан и једног и другог ансамбла. С друге стране, то су две јако добре екипе, где су се људи лепо уклопили и где је позитивна атмосфера која човека чини племенитијим. И кад дођемо уморни на пробе, после тога излазимо потпуно „опорављени“. Посебно ми је значајно када је кренуо театар што сам се вратила својој љубави из младости, а било је то у тренутку када се корона захуктавала и сви смо живели другачијим начином живота. Кад сам почела да радим нешто другачије, него у приватном животу, ја сам „продисала“. Тај мотив ми даје енергију да радимо изнова неке нове ствари-наглашава Љиљана.

Она наводи да и даље има пуно људи који желе да се укључе у театар и хор. За то се пролази селекција наших вођа тих активности. Има и оних који желе да пруже и логистичку подршку јер је све наишло на леп одзив не само у граду него и шире.

Нађа Ђоковић, самостална уметница, чланица поп хора Г.Л.А.С., композиторка, текстописац, поета, фотограф за „Вести“ говори о својим утисцима и истиче да је од самог почетка идеја за поп хор Г.Л.А.С њој била фасцинантна, нарочито када је видела да није типичан са стандардним песмама.

-Привукло ме је зато што је ново, зато што га води један велики професионалац Марија Лазић, али и што је у сваком значењу те речи мешовити хор. Што се тиче година, гласова и занимања, сви смо се нашли у заједничком циљу остваривања кроз музику. И заиста никоме од нас није тешко да долази на пробе два пута недељно, јер увек смо за акцију. Мислим да смо до сада оставили леп утисак с обзиром да смо релативно нови у граду. После досадашњих наступа очекују нас концерти, али не знамо тачно где. Лепота је и у том ишчекивању и због заједничке енергије која се увек испостави као савршени склоп креативности-истиче Нађа.

Она наводи и да јој је најлепша та њихова енергија. Ми смо заиста за кратко време постали једна велика породица. Свиђа ми се што генерално гледано у сваком већем скупу увек има неких подела, док код нас то стварно не постоји. Свако са сваким може да се нашали и та међусобна енергија нас носи. А Марији Лазић се дивим како уме да успостави равнотежу између неформалних ствари и посла због ког смо ту.

-Нисам уопште познавала друге чланове хора. У почетку сам била несигурна јер сам међу најмлађим без обзира што ми је то блиско јер се бавим певањем, а завршила сам и Музичку школу. Морам да кажем и да сам била уплашена када сам добила ту част да будем солиста са једном песмом. То је у ствари позитивна трема која ме гура напред-.

За хор издваја и да по први пут у Ужицу има да се понуди тако нешто, што никада није виђено. Колико год ми живели у времену неких колотечина и већ виђеног, мислим да праве вредности имају свој пут да се издвоје. На нама је да заступамо те вредности, ту једноставност, различитост и јединственост. И ништа није обично, па нас то чини посебним. Увек ће то неко препознати, па се надам да ћемо далеко догурати-закључила је Нађа.

Катарина Ристовић, лекар, чланица хора каже да је за Г.Л.А.С. сазнала преко друштвених мрежа и да је била први кандидат на аудицији.

-Имала сам трему јер нисам знала како то изгледа и да ли ћу проћи.У суштини када сам касније видела и друге људе који су се пријавили све је било другачије. Моја љубав према певању датира још од детињства јер сам од седме године у фолклору. Моји утисци сада су више него позитивни, јер смо доста тога научили, стекли сигурност.Што се тиче самог рада у хору мислим да је фасцинантно што смо за овако кратко време од само неколико месеци имали три концерта и пет-шест наступа. Један од тих наступа који бих издвојила је 2. јануара са Бајагом и инструкторима на тргу на Златибору. За ово кратко време смо исписали историју. Људи који су имали прилику да нас слушају су одушевљени јер препознају ту фантастичну енергију. А репертоар је потпуно ново освежење у граду. Недавно смо на концерту у ГКЦ први пут извели и нашу химну коју нам је написала Лана Туцовић-.

Катарина истиче да је најлепше колико су напредовали последњих месеци и осећај позитивне енергије је ослобађајући када дође на пробу и проведе неко време квалитетно за себе и са другим људима. Та енергија, програм који припремамо и нове песме су посебни изазови које треба да савладамо.

Маријан Чушин, администратор наводи да је позив за аудицију видео на Фејсбуку и позитивно се изненадио, јер то није очекивао.

-Испоставило се да је то нешто што сам баш желео. Међу првима сам се пријавио на аудицију али када је дошао тај дан „почело је грло да сврби и нервоза да расте“. Тада ми је ћерка помогла и рекла „ако сада не одеш, нећеш отићи никада“. Послушао сам је и на моје изненађење добро прошао. Затим смо почетком октобра кренули да радимо. Под Маријиним вођством одмах је заживела нека супер енергија, дошли су људи који воле музику, певање и којима је као мени то било неопходно из различитих разлога.Убрзо смо профункционисали као екипа и чак у ситуацијама када су људи уморни, након пробе се вратиш кући као „нов“ човек са осмехом који певуши-истиче Маријан.

Како каже имао је доста разних покушаја, али ово сада је начин да свој живот употпуни. С обзиром да је администратор страница хора на Фејсбуку и Instagramу памти једну своју објаву после наступа.

-Написао сам што је и мени самом било упечатљиво, колико ће захваљујући Г.Л.А.С.-у наши животи добити на животу. То се једноставно осећа, ми смо аматери и нико од нас ту није да се на било који начин претвара, већ је то чиста енергија. Па и кад грешимо све то има неку симпатичну ноту, али на крају се ипак отпева на најбољи могући начин. Тај тимски дух се осећа и људи су врло брзо „кликнули“ да после пробе око 30 насмејаних излази из ГКЦ и хода овим градом, што је изузетно велика ствар. А онда ту добру енергију уместо нервозе доносе кући. Фокусирани смо на неке ствари које до сада нисмо имали у нашој свакодневици. Желим да нагласи и да је срећа што нас Марија води са својим искуством, људским и педагошким квалитетима. Ово је значајно озбиљнија прича него што сам очекивао и срећан сам због тога, а две кључне ствари су љубав и посвећеност-истиче Маријан.

Лана Туцовић, доктор стоматологије за „Вести“ каже да је од малих ногу пропевала, а гитару свира од четвртог разреда основне школе. Љубав према музици пренео јој је отац Митар Туцовић, који је био један од првих хипика у Ужицу, али и познати афористичар.

-Музику имам у крви, а љубав према музици ме водила према свим осталим стварима које су ме кроз школовање одредиле. Што се тиче хора, то сам одувек прижељкивала, да будем део неког састава. Иако сам једно време певала у „Златиборској вили“ то није мој правац у коме се крећем и уживам. Када сам видела позив да се формира поп хор одмах сам се пријавила јер ме то одушевило. Желела сам да будем део те приче-.

Лана је аутор химне хора која је настала као одговор на атмосферу на пробама где су сви као породица.

-Веома је леп осећај када се нађете у окружењу где су сви талентовани за музику. Када певате у хору, посложите све гласове и кад се то „разлије“ по просторији, то је један импулс који вам проструји кроз цело тело. Та врста осећаја је изазвала у мени инспирацију да напишем ту песму. Онда смо одлучили да то буде химна, за коју сам написала текст и музику, а Марија Лазић и Марина Шапоњић су учествовале у аранжманском делу-објаснила је Лана.

Химна Г.Л.А.С.-а је недавно изведена први пут и тај осећај и аплауз су по њеним речима нешто предивно, што се не заборавља. А најлепши осећај је да су песму сви прихватили и да су осетили оно што сам и ја док сам је стварала. Порука је да свако може да нађе неки свој израз. Идеја је да ми као учесници овог хора можемо да имамо неки индивидуални печат и да постоји позитивна реакција од публике, закључила је Лана.

На крају, ово је само почетак једне другачије приче.

Рефрен химне хора:

Јер овде смо где смо и бићемо година сто ! Кад живот те пита да знаш где и зашто ! ЗАПЕВАЈ Пусти ГЛАС ! У њему је спас ! "

Текст и музика Лана Туцовић