На овогодишњем 60. позоришном фестивалу “Јоаким Вујић” који је одржан у граду на Ђетињи, најбоља представа у целини је представа „Путујуће позориште Шопаловић“, Љубомира Симовића у режији Милана Нешковића, у извођењу ужичког Народног позоришта, домаћина фестивала. Од четири равноправне глумачке награде, три су додељене глумцима ужичког ансамбла, Дејану Максимовићу за улогу Филипа Трнавца, Андијани Симовић за улогу Софије Суботић и Игору Боројевићу за улогу Дробца у представи „Путујуће позориште Шопаловић“, Народног позоришта Ужице.
Тим поводом млади глумац Дејан Максимовић је био гост Радио Ужица и открио нам је утиске са фестивала, али и планове за наредни период.
- Позоришној критици нисам давао посебан значај, више верујем колегама с посла, тако да сам на фестивал отишао без неког притиска. Мишљење се променило када се награда десила, и када су прочитали одлуке жирија.Чуо сам врисак у сали и тек тада схватио значај саме награде. Био сам поносан када су почели да пристижу позиви и честитке са свих страна, наглашава Максимовић.
Истиче да је глумац Борис Исаковић најзаслуженији што се тиче глуме у његовом животу.
- Од њега сам све научио, Борис увек истиче да је главна ствар да се у потпуности посветите послу, да би то деловало као да сте потпуни занесењак. Мени је само важно да све што радим, радим до краја, да сваки пут док се представа игра једно око буде у публици и да је заправо та брига о гледаоцу најважнија. Публику треба спровести кроз неку причу, и ако успемо да произведемо реакцију онда смо добро завршили посао. Драго ми је што у нашој средини, која је релативно мала, влада велико интересовање за позориште. То је највећа награда глумцу.
Прва Дејанова љубав је економија коју је уписао након завршене средње школе. Ипак, с обзиром на чињеницу да је дуго био у школи глуме Тање Јовановић, увек је тињала и љубав према даскама које живот значе. Желео је да испуни и тај сан. Неколико пута је покушавао да упише Академију, али безуспешно.
- Покушао сам неколико пута на Академији и после пар одбијања у мени се јавио инат и невероватна жеља да успем. То ми је први пут да ми је неко рекао да нисам успео. Када сам уписао Академију било је велико славље, али је моја породица ипак била за то да завршим и економију „како би живео од нечега“, како моји воле да кажу. Ја сам у почетку негодовао, али сам нешто касније схватио да су ипак у праву. Завршио сам и економију.
Позоришна сезона се ближи крају, а Дејан каже да једва чека одмор и да је у протеклом периоду било прилично напорно. Ипак, планова за ово лето има, већ је добио позив да ради једну серију у Београду. Иза њега је неколико пројеката, а снимање серија може да буде врло динамично, рекао је Дејан.
- Када гледамо из перспективе глумца, нема ту романтике. Ја често кажем није нека велика разлика између брања малина и снимања серија. Не бих да мистификујем тај део посла. Устајемо пре шест и често се дешава да снимамо и по 12 сати. Недавно смо снимили серију од 100 епизода и снимање је трајало 4 месеца.
- То је индустрија као било која друга, тражи се да у што краћем временском периоду снимимо што више и да се прода што боље. Сада је избор серија никада већи.
У нашој земљи има доста глумачких академија, дешава се да се млади глумци само једном појаве у неком пројекту.
- Иако има пуно дипломираних глумаца не значи и да су добри. Квалитет ће добити прилику да се покаже и да има континуитет. Многима се да шанса, искористе је они који добро раде свој посао, рекао је Дејан максимовић гостујућу у Преподневном програму Радио Ужица.
Učitavanje komentara...